Ova priča počela je daleke 1954. godine. Rat u Alžiru za oslobođenje od kolonijalne vlasti Francuske dobio je na zamahu. Francuska je posle debakla u Indokini doživela totalni slom. Promenilo se šest vlada, a te 1958. godine za premijera je imenova general Šarl De Gol proslavljeni francuski general i ratni lider za vreme Drugog svetskog rata. Vojska se nadala da je konačno dobila pravog lidera koji će znati je iskoristiti kako treba i pokušati da uguši vojnu pobunu.
Tri dana od dana postavljena De Gola juna 1958. godine on je posetio Alžir i razgovarao sa tadašnjim vojnim komandantima. U govoru koji je održao stekao se utisak da Alžir i tamošnje Francuze neće ostaviti na cedilu. Vojska se već tad uspešno nosila sa gerilskim pokretom, a za suzbijanje pobune angažovana je bila Legija stranaca i to 1. REP ( Prvi padobranski puk). 2. REC (Drugi oklopni puk) i 3. REI (Treći pešadijski puk) Legije stranaca. Sve tri vojne jedinice iako se već bilo ušlo u šestu godinu ratovanja pokazale su zavidne vojne uspehe. Međutim, prekretnica cele priče usledila je 1960. godine kada De Gol iznenada donosi odluku da smeni generala Majija komandanta 10. padobranske divizije.
Pričalo se da je glavni razlog bila kritika De Gola i njegove najave da će Alžiru najverovatnije biti data nezavisnost. Mnogi njegovi saobrci smatrali su da će De Gol izdati Francuze koji su živeli u Alžiru i da je to ustupak FNL -alžirskom gerilskom pokretu.
Takva De Golova odluka izazvala je protest među alžirskim Francuzima, došlo je i do sukoba sa žandarmerijom i povećanje nasilja širom Alžira. Francuske vojne trupe odbile su da intervenišu protiv Evropljana, od kojih je velika većina rođena bila na tlu Alžira i nikad nije videla Francusku niti želela da tamo živi u sredini koju nisu ni poznavali. FNL je iskoristio ovu krizu i svađu alžirskih Francuza i države pa su pravili još veći razdor među njima. Pošto je vlast u Parizu nastavila da daje ustupke FNL neki oficiri su odlučili da je vreme da se organizuje pobuna protiv vlasti u Parizu.
Legionarska priča
Na jednom od sastanak okupili su se General Šale, Edmond Zvo, Andre Zeler , Pol Gardi i još neki pojedinici i 1961. godine forimrali su OAS (Orgasnizations Arme Secrete) - Tajna organizacija vojske. Međutim, do De Gola stigle su informacije da se u vojsci sprema neka pobuna. Da bi to predupredio on je organizovao smenu određenih vojnih funkcionera, koji su penzionisani. Među smenjenim je bio i komandant 1. padobranskog puka pukovnik Dipur i zamenio ga je vatrenim degolistom pukovnikom Žirom. Kada je pukovnik Žiro otišao na odsustvo i predao komandu majoru Zelenu stekli su se uslovi za pobunu.
Vreme za početak pobune označen je 22. april 1961. godine.
U ranu zoru pripadnici 1. REP zauzeli su sve vladine zgrade i zarobili četiri De Golu odana generala, zauzete su bile sve lokalne policijske stanice i vladine zgrade. Međutim, pučisti su napravili jednu grešku koja je i dovela do sloma puča- zaboravili su da prekinu veze u centrali između Alžira i Francuske.
Ljudi odani De Golu uspeli su da jave šta se dešava u Alžiru i da je krenula pobuna. De Gol je naredio vojsci i policiji hitnu moblilizaciju i da sve vladine insistucije budu obezbeđene, a bezbednjaci dobro prečešljaju vojsku, policiju i vladine službe da se pronađu pučisti i izoluju.
Za to vreme Francusko stanovništo je pozdravilo puč, nadajući se da će im se u samoj Francuskoj pridružiti i ostali. Međutim stanovništvo u Francuskoj nije bilo nimalo naklonjeno pučistima, koji su smatrani otpadicima i neprijateljima države. Kad se saznalo da sve vojne jedinice pa i one Legije stranaca nisu podržale puč nastalo je rasulo i razočarenje.
Mnoge jedinice su povele ljude na teren u opsežne operacije protiv FNL, tako da su pripadnici OAS ostali usmaljeni. Ubrzo došlo je do međusobnog raskola među njima..
Za to vreme Parizom se proneo glas da će padobranci Legije stranaca da izvrše padobranski desant na prestonicu. Lovačkoj avijaciji je bilo tad kao i jednicama PVO naređeno da svaki transportni avion koji ugledaju da doleće iz pravca Alžira smesta bude oboren. Međutim to se pokazalo kao glasina. Posle par dana na jutarnjoj smotri iznenada je saopšteno pripadnicima 1.REP da se puk rasforima. To je zvanično urađeno bilo 27. aprila. Mnogi legionari su bili razočarani usledila su masovna dezeterstva, a od 600 koliko je puk brojao legionara sam njih par je potpisalo lojalnost.....
Uprkos svemu tome Alžir je dobio nezavisnost naredne 1962. godine. OAS uprkos propalom puču nije mirovao i nije mogao da prihvati poraz i povlačenje Francuske iz Alžira...
Za to vreme službenici u Jelisejskoj palati tvrdili su da je zapravo u ovaj puč bila upletena CIA i snažno uticala da general Šale pokrene vojni puč.
Interesantno je da pred početak pobune general Šale je postao NATO načelnik združenih savezničkih snaga u Evropi. Kasnije su neki tvrdili da razlog pobune protiv De Gola bile su optužbe da on svojom politikom parališe NATO i onemogućava odbranu Evrope od komunističke opasnosti, a general Šale je pravi oficir koji bi ako pobuna uspe omogućio da Francuska se vrati u okrilje NATO i vodi blisku politiku sa SAD i ostalim saveznicima. Međutim, te godine izbila je i kriza u Zalivu svinja kada su plaćenici CIA polušali da obore s vlasti Fidela Kastra i u operaciji kodnog imena "Zapata" doživeli poraz.. SAD zabavljeni ovim problemom ostavili su pučiste na milost i nemilost, odnosno prepušteni sebi. Izdržali su četiri dana i puč je propao.
OAS je nastavio krvavi pir po Alžiru ubijajući funkcionere lojalne Parizu i FNL, kao i pljački banaka. Ubrzo nasilje je OAS preneo i na tlo Francuske kada je gradonačelnik malog gradića Eviana na Ženevskom jezeru bio ubijen gde su inače trajali mirovni pregovori Pariza i delegacije alžirskog FNL. Pripadnici OAS svoje baze organizovali su bili i u okolnim zemljama odakle su vršili napade i atentate po Francuskoj. Tako su baze bile uspostavljene u Španiji, Švajcarskoj, pa i u Nemačkoj.. Najteži trenutak u ratu Pariza protiv OAS bilo je ubistvo 11 policajaca u Parizu zbog čega je u prestonici proglašen policijski čas.
Uprkos svim tim akcijama pripadnicima OAS nije uspelo da sruše De Gola tih 1960-tih godina prošlog veka. Francuska i FNL su u Evianu konačno 1962. potpisali sporazum o miru, a te iste godine i OAS je 17. juna 1962 proglasila primirije. Samo mali broj pripadnika odan pukovniku Žan -Mariju- Bastien- Terniju se nije hteo da se preda i priredli su još jednu akciju.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
