Lideri EU i NATO naglasili su da su obe odluke ograničenog obima i da neće potkopati podršku Ukrajini dok se bori protiv ruskih trupa.
Ali zabrinutost Kijeva zbog "zamora od sankcija“ među partnerima je izazvana navodnim uspehom Rusije, piše Njuzvik. Ukrajina i neki od tih partnera — posebno u baltičkim državama — brinu da će Kremlj tražiti više ustupaka kako se Evropa približava zimi i višim troškovima života i energije.
"Istina je da bi neki evropski političari mogli biti više zainteresovani za ruski gas nego za pobedu Ukrajine“, rekao je za Njuzvik Oleksandr Merežko, član ukrajinskog parlamenta i predsednik odbora za spoljne poslove tog tela.
NE PROPUSTITE
Putinovo oružje
Prošlog vikenda Kanada i Nemačka su donele odluku – koju su podržale SAD – da se iz sankcija izuzme turbina potrebna za gasovod Severni tok 1 koja je bila na popravci u Kanadi. Predsednik Volodimir Zelenski je to dvogodišnje izuzeće opisao kao "slabost“ i "apsolutno neprihvatljivo“.
Njuzvikov izvor blizak vladi Zelenskog rekao je da je obrazloženje kanadske odluke "bizarno i besmisleno“, a samu odluku je nazvao "moralnim bankrotom“.
Turbina je bila zadržana u Kanadi nakon što je ta zemlja uvela sankcije ruskom državnom energetskom gigantu Gaspromu, koji je vlasnik gasovoda Severni tok 1 za Nemačku.
Nemačka ostaje u velikoj meri zavisna od uvoza ruskog gasa, iako od početka Putinove invazije 24. februara radi na prelasku na alternative izvore energije. Ipak, nemački apetit za ruskom naftom i gasom daje Kremlju moćnu polugu protiv celog NATO-a i EU.
Prošlog meseca Gasprom je smanjio proizvodnju Severnog toka 1 za 40 odsto, izgovarajući se turbinom. Gasovod je trenutno isključen radi popravke, a Berlin sada brine da li će ga Moskva ponovo uključiti.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla je ranije ove nedelje da će buduća operacija Severnog toka zavisiti od evropske potražnje.
Otava je saopštila da je dozvola "vremenski ograničena i opoziva“, a portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da će turbina "omogućiti Nemačkoj i drugim evropskim zemljama da popune svoje rezerve gasa, povećavajući njihovu energetsku bezbednost i otpornost i sposobnost da se suprotstavee naporima Rusije da energiju iskoristi kao oružje".
Kanadska vlada našla se zbog te odluke na udaru kritika kod kuće. Izvršni direktor ukrajinsko-kanadskog kongresa Ihor Mihalčišin rekao je za Njuzvik: "Kapitulirali smo pred nemačkim pritiskom i ruskom umešnoću i to će ohrabriti Rusiju da ide za drugim ciljevima unutar EU, unutar globalne zajednice".
Viši politički analitičar UCC Orest Zakidalski rekao je da su "Rusi su stvorili kutiju, ali su Kanada i Nemačka ušle u nju...Kada Rusija prekine gas zimi, što će oni neizbežno učiniti, mogli bi da shvate da je njihova politika bila pogrešna".
Kanadski ministara Džonatan Vilkinson je za CBC rekao da razume ukrajinsku frustraciju, ali je naglasio da "svrha sankcija nije u tome da naškode našim saveznicima, nije u uništavanju nemačke ekonomije" i dodao da je Kanada bila pod pritiskom Berlina i Brisela da donese odluku, ali ne i Vašingtona.
Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da kontroverzna odluka "osigurava naše snabdevanje preko potrebnim prirodnim gasom, držeći Nemačku i Evropu u poziciji da podrže Ukrajinu humanitarnom, finansijskom i vojnom pomoći“.
Za one koje brine slabljenje međunarodne pažnje, slanje turbine Nemačkoj predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja. Jedan estonski diplomatski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je ta odluka izazvala značajne tenzije unutar zapadne alijanse.
"Kanada se predala pritiscima i sada se na nju gleda kao na predmet dalje manipulacije Rusije“, rekao je zvaničnik.
Sličan stav iz Kijeva ima i Oleksandr Merežko — član stranke Sluga naroda Zelenskog. "Za nas je to opasan politički presedan“, objasnio je on. "Takođe sam zabrinut da bi sa dolaskom jeseni i zime neke evropske zemlje mogle da pokažu veći interes za pronalaženje kompromisa sa Rusijom u pogledu snabdevanja ruskim gasom i naftom".
"Ove zemlje bi mogle biti čak u iskušenju da izvrše politički pritisak na Ukrajinu da postigne ’kompromis’ sa Rusijom, ili bi mogle namerno da odlože isporuku teškog naoružanja koje nam je potrebno", dodao je on.
Neki ruski simpatizeri u Evropi već duže vreme su skeptični prema sankcijama. Ove nedelje, mađarski premijer Viktor Orban rekao je da je EU "pucala sebi u pluća“ svojim merama prema Moskvi.
Drugi lideri bi mogli biti ohrabreni da iznesu slične kritike kako se ekonomska situacija bude pogoršavala širom kontinenta.
Kalinjingrad
Moskva takođe tvrdi da je ove nedelje pobedila kada je reč o ruskoj eksklavi Kalinjingrad koja se nalazi između Litvanije i Baltičkog mora. Litvanija je nedavno ograničila drumski i železnički tranzit određene robe iz Belorusije i Rusije do Kalinjingrada u skladu sa sankcijama EU.
Međutim, nakon ruskih pretnji i sajber napada, Evropska komisija je ove nedelje pojasnila da ruska roba – iuzuev vojnih proizvoda, proizvoda dvostruke namene i tehnoloških proizvoda – treba slobodno da putuje železnicom. Komisija je navodno bila pod pritiskom Nemačke da iznese ovo deeskalaciono tumačenje sankcija EU.
Vilnjus — dugo jedna od najžešćih kritičara Rusije — kaže da će poštovati preporuku Komisije.
Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je na "lažni utisak da transatlantska zajednica ublažava svoju poziciju i politiku sankcija prema Rusiji. Litvanija se i dalje zalaže za strože i najšire moguće modalitete primene EU sankcija“.
Kao i kanadska odluka, i preporuka Komisije je iznervirala mnoge u Ukrajini. "Putin računa na umor zapadnih zemalja i ekonomske teškoće u ovim zemljama“, rekao je Merežko. "Rusija bi to mogla shvatiti kao znak zamora Zapada. Zato moramo da pojačamo sankcije".
Ali zapadne nacije žongliraju sa potrebom da se suprotstave Rusiji i neophodnošću da Evropa ostane ujedinjena.
"Litvanija, kao posvećena članica međunarodne zajednice, mora da sagleda širi geopolitički kontekst, a naš cilj je ujedinjena zajednica demokratija koja pruža punu podršku Ukrajini“, rekla je Laima Lucija Andrikiene, članica litvanskog parlamenta i predsednica njenog komiteta za spoljne poslove.
Margarita Šešelgite, direktorka Instituta za međunarodne odnose i političke nauke na Univerzitetu u Viljnusu u glavnom gradu Litvanije, rekla je da se Litvanija suočila sa "veoma složenom situacijom“.
"Mislim da je ideja da pošaljemo vrlo jasnu poruku da je to stvar EU, to je nadležnost Unije, i da mi ne igramo sami, mi igramo zajedno sa EU“, objasnila je ona.
"Izazov je ne reagovati preterano na ono što Rusija govori“, rekla je Šešelgite. "Rusija bi od svake situacije napravila propagandni slučaj. Da nije bilo razjašnjenja prvobitnog dokumenta, okrivili bi Litvaniju za jednostranu akciju".
Radvile Morkunaite-Mikuleniene, poslanica litvanskog parlamenta i predsednica odbora za evropska pitanja, takođe je upozorila Evropljane i njihove partnere da ne reaguju preterano na odluku i da dozvole Moskvi da "obrne u skladu sa sopstvenim potrebama“.
"Moramo da budemo veoma oprezni i moramo da uzmemo u obzir mnoge stvari“, rekla je ona. "Situacija nije crno-bela. Uvek ćemo biti na strani koja traži strože sankcije Ruskoj federaciji i uvek smo bili veoma glasni u vezi sa tim“, dodala je Morkunajte-Mikulenijene. "Nismo promenili stav, ali iz poštovanja prema jedinstvu, prema našim evroatlantskim partnerima, sledimo ovu odluku", dodala je.
Kremlj bi ovonedeljni uspeh mogao da vidi kao ilustraciju ograničenog apetita Zapada za kontinuiranim i skupim sankcijama. Očigledni neuspeh u komunikaciji unutar bloka biće pozdravljen u Moskvi, navodi list.
Letonski diplomatski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je odluka EU bila od pomoći u rešavanju debate, iako je priznao da bi potreba za takvim pojašnjenjem mogla biti dokaz "prebrzog rada na strani EU“.
"Tajming je bio pogrešan. Iz te perspektive, slažem se da postoji prilika da Rusi ovo zavrte i kažu: 'Evropa popušta'", rekao je zvaničnik.
Šešelgite je primetila da je ruska taktika bila predvidljiva. "Ako znate da može da dođe do ove situacije, počnite da delujete preventivno. Ništa nije urađeno, a vodi se i diskusija zašto se ništa nije desilo".
Kako se jesen i zima približavaju, evropsko javno raspoloženje može se okrenuti protiv sankcija, jer se kriza troškova života produbljuje i troškovi energije rastu.
"Jesen nije daleko i nema sumnje da ćemo se suočiti sa novim izazovima", rekla je Andrikiene. "Vidimo mogućnost da će se ljudi u evropskim društvima umoriti, a kada dođe zima svi ćemo morati da platimo svoju cenu“, dodala je Morkunajte-Mikulenijene.
To može biti posebno tačno na zapadu kontinenta. "Naša javnost se plaši da ćemo, ako Ukrajinci izgube rat, mi biti sledeći“, rekao je letonski diplomata.
"Kako će to izgledati u zemljama poput Francuske, Nemačke, Italije ili Grčke?“ upitao je zvaničnik. "Rusi se nadaju da će javno mnjenje u ovim zemljama odstupiti od podrške vladinoj politici".
Kurir.rs/Njuzvik
NE PROPUSTITE
