U Evropskoj uniji je na snazi hitni plan za štednju gasa u svim državama članicama. Planom je predviđena "dobrovoljna" ušteda gasa od 15% u poređenju sa prosečnom potrošnjom u poslednjih 5 godina. A s obzirom da potrošnja energenata ionako sistemski pada - štedljivijim potrošačima, boljom izolacijom - taj cilj zapravo nipošto nije nemoguće postići, piše Dojče vele.
Naprotiv: upravo je objavljena studija stručnjaka koja se bavila pitanjem: šta bi se dogodilo u apsolutno najgorem slučaju - da Nemačkoj više uopšte ne stiže gas iz Rusije?
Za razliku od senzacionalističkih prognoza po medijima, stručnjaci su izračunali kako bi bilo problema - ali ni to ne bi bila katastrofa.
"U slučaju potpunog prekida uvoza ruskog gasa ne preti ni masovna beda ni pobuna naroda, nego pad produktivnosti u razmerima kakve je Nemačka već i u prošlosti uspevala da savlada kad je bila suočena s krizama", pišu ekonomisti i stručnjaci za energetiku u studiji naslovljenoj "Kako uspeti".
Računica hladne glave
"Nema nikakvog razloga za paniku", navodi se u istraživanju. "Ali istovremeno svima mora biti jasno da je ruski napad na Ukrajinu Nemačku trajno učinio siromašnijom."
Zapravo, ovo istraživanje je potvrdilo nalaze istraživanja objavljenog još u martu pod naslovom "Šta bi bilo kad..." gde su ekonomski stručnjaci procenili da bi odbacivanje ruskog gasa za Nemačku značilo pad BDP-a od najviše 3 procenta.
Ta tvrdnja je podigla veliku prašinu jer je bilo ekonomista koji su predviđali i dvostruko veću recesiju tako da je čak i nemački kancelar Olaf Šolc izjavio da je "neodgovorno" uopšte predviđati takve scenarije.
Ali to jeste posao i naučnika i ekonomista, naročito kada se ovog proleća otvorilo pitanje, treba li čitava Evropska unija da obustavi uvoz gasa iz Rusije. Nemačka se tada izjasnila protiv, ali je morala da gleda kako Rusija sa svoje strane sistematično smanjuje količinu gasa koji šalje u Ecropu.
Za stručnjake, vlada je tom odlukom izgubila vreme.
"U poređenju sa prolećem, nedostatak gasa je doduše manji, ali je i manje vremena za prilagošavanje", navode eksperti.
Kako bi se moglo potpuno bez ruskog gasa ove zime, svi u Nemačkoj bi trebalo da smanje svoju potrošnju ne za 15 posto - kako predviđa plan EU-a, nego za 25 procenata.
"Takva redukcija se može sprovesti ako postoji kolektivna volja i ako se brzo sprovedu odgovarajuće mere", smatraju stručnjaci. Doduše priznaju da je odluka vlade da i dalje uvozi gas iz Rusije dovela do toga da su skladišta gasa relativno dobro popunjena - trenutno su puna negde oko 72%,ali zima je sve bliže, pogotovo ako se veruje meteorolozima koji kažu kako bi ove godine ona mogla biti hladna.
Male mere i veliki učinci
U studiji se hvale kompanije, naročito u sektorima gde se troši mnogo energije kao što je hemijska industrija, koje su se i bez političke odluke upustile u značajne investicije kako bi energiju, umesto od gasa, dobili iz drugih izvora.
Negde su to tek jednostavni i srazmerno maleni zahvati sa zapravo značajnim uštedama energije: na primer livnica aluminijuma Roders iz Soltaua sada radi u tri smene, dan i noć kad su peći upaljene - inače su se palile svako jutro i gasile nakon završetka. Sad rade tri nedelje neprekidno, a onda su nedelju dana hladne.
Kad je reč o domaćinstvima, tu takođe postoje mogućnosti uštede, smatraju stručnjaci. Nebrojeno puta se i iz političkog vrha čulo kako su privatni potrošači poslednji kojima će se zatvarati gas, a i građanima nije lako preko noći da prestanu da kuvaju na šporetu na gas ili da instaliraju neku drugu vrstu grejanja.
Besmisleno je uopšte i pomisliti da neće biti gasa ni za kuvanje supe, ali bi bilo mnogo već ako se setimo onoga što zna svaka dobra domaćica: na lonac ide poklopac, to štedi puno energije, piše DW.
Daleko najviše energije se po zimi ipak troši za grejanje. Stručnjaci procenjuju da bi se 15 posto uštede gasa moglo postići smanjivanjem temperature grejanja za 2,5 stepena Celzijusa, ali ni to nije tako jednostavno.
Potrošnja gasa se povećava eksponencijalno povećanju temperature u prostoriji: neuporedivo mnogo više gasa se potroši kad se temperatura podiže sa 22,5 na 25 stepeni nego sa 16 na 18,5. Koliko-toliko razumno podesiti termostat - i drastično ga spustiti kad niko nije kod kuće će već mnogo pomoći u uštedi.
Kurir.rs/Dojče vele
NE PROPUSTITE
