Priča o raketama AGM-88 HARM koje Ukrajina koristi posle donacije Pentagona protiv ruske PVO i dalje je veoma aktuelna, a posebno posle saznanja, da američki stručnjaci nisu uopšte prilagođavali preostale ukrajinske MiG-29, nego da su naprotiv šine za lansiranje ovig raketa isto kao i za protivoklopne rakete tipa Brimstone koje se lansiraju sa helikoptera ili borbenih aviona prilagodili za lansiranje sa kopnenih lansera.
Naime, kako Kurir saznaje Ukrajinci protivradarske američke kao i britanske protivoklopne rakete prilagodili su za lansiranje sa terenaca i kamione. Naime lanseri su ugrašeni na zadnji teretni deo obično civilnih vozila koja su pokrivena sa ceradom, podigne se cerada sa bokova izvrši lanisranje i pomeranje.
Naime, nekoliko borebenih delovanja starijih raketa HARM od koji su neke pogodile radare i lansere, a veći deo završio u poljima govori da zapravo nikakvog napada iz vazduha nije bilo. U trenucima napada u vazduhu ruski radari nisu detektovali ni helikopter ni avion odnsono donirane Mi-17V5 i MiG-29.
Zapravo Ukrajinski izviđači koji deluju iza ruskih linija imaju zadatak da uoče mestal lokacije PVO i radarskih baterija, a koirste se i mini dronovi, odrede se koordinate, a onda bliže liniji fronta, ne samoj prilazi kamion ispali raketu i nestane.
Ruska vojska je do sad uspela da uništi nekoliko takvih lansera protivoklopnih raketa Brimstoun, ali za sad ni jedan lanser protivradarskih raketa HARM kojih ima svega nekoliko dva u Donbasu i jedan na južnom Nikolajevskom pravcu. Po snimcima sa terena uglavnom se vidi da se radi o starijim verzijama raketa HARM tipa A proizvedene u periodu od 1985-1991.
AGM-88 HARM
AGM-88 HARM je protivradarska raketa srednjeg dometa. HARM je skraćenica od High speed Anti Radar Missile, odnosno protivradarskoj raketi. Njen razvoj započeo je 1974. Raketa može da dejstvuje po radarima koji rade u režimima kontinuiranog ili impulsnog zračenja, koai i po onima koji menjaju frekvenciju u toku rada. Glava za samonavođenje rakete sposobna je da reaguje na na radarsko zračenje u talasnom opsegu 3,5,10 i 25 cm. U moemoriji računara se čuvaju se etaloni radarskih stanica protivnika. Primljeni signal se upoređuje sa etalonskim radom radi brze identifikacije. Za akriviranje bojeve glave se koristi laserski upaljač.
Krajem 1980 tih razvijena je nova varijanta nosila je oznaku AGM-88B koja je i ispiručena Ukrajini iz skladišta armije SAD. Bojeva glava ove rakete ima dvostruko veći radijus u poređenju sa verzijom AGM-88A. To je ostvareno novom konstrukcijom bojeve glave koja se izrađuje od legure volfarma.
Ubrzo je razvijena je i verzija AGM-88C, koja je izvršena modernizacija glave za samonavođenje rakete koja uključuje dvostruko povećanje radne frekvencije i računare sa povećanom brzinom rada.
Kako HARM napada radarsku stanicu
Postoje tri načina, PRVI kada je odranije poznat tip radara i rejon razmneštaja radarske i raketne jedinice, tada pilot pomoću stanice za radiotehničko izviđanje ili prijemnika radarskog zračenja otkriva objekat dejstva, a posle zahvata sa glavom sa samonavođenje lansira raketu. Drugin način dejstva primenjuje se kad se radarske stanice slučajno otkriju u toku borbenog leta aviona.
Treći način dejstva se primenjuje u onim objektima dejstva gde je otkirven radiotehnički senzor za izviđanje, a glava za samonavođenje nije ostvarila zahvat..
Za potrebe OS SAD i saveznika prizvedeno je više od 17.500 primeraka ovih raketa koje se nalaze i u naoružanju RV Velike Britanije, Nemačke, Španije, italije, Australije i sad Ukrajine.
TT Podaci
Poreklo: SAD
Namena: Protivradarska raketa AHM-88 HARM
Nosači: F-16, F/A-18, F-15E, F-4, PANAVIA Tornado
Vođenje: Pasivno radarsko
Dimenzije: dužina: 4,17 m, prečnik tela 254 mm,
Lansirna masa: 361 kg
Masa bojeve glave: 66 kg
Upaljač: aktivni laserski
Pogon: raketni motor na čvrsto gorivo
Domet: 25 km
Brimstone
Radi se o vođenom projektilu tipa zemlja-vazduh, vazduh-zemlja, obala-more ili brod-brod. Znači raketi univerzalne namene koji je svoju borbenu upotrebu doživeo prvo u Avganistanu, a ona i u Libiji. Inače ovaj projektil vuče korene iz Hladnog rata, kada se tražila raketa za upotrebu u svim uslovima ratovanja. Ova raketa sposobna je da uništava kako male ciljeve poput terenaca ili pikapova, tako i velikih poput tenkova, borbenih vozila pešadije, brodova, samohodnih topova i višecevnih bacača raketa. Razvoj ove rakete počeo je 1996. godine. Neki ga opisuju kao modifikovanu verziju američkog Helfajera, ali je ova raketa masivnija, teža, lanser je fiksni, imam ilimetarski radar koji omogućava operaciju „ispali i zaboravi“ i novu dvodelnu glavu specijalno namenjneu za uništavanje vozila. U razvoju je učestvovoala američka kompanija Boing koja je prizvodila neke podsklopove raketa, dok je MBDA zadužena za radar i finalizaciju projektila. Brimstone je projektovan da može delovati sa šest raketa na šest pojedinačnih ciljeva. Kompjuterski program u raketi omogućava na primer gađanje oklopne kolone tako što prvi projektil se umeri na prvo vozilo, drugi na drugo, treći na treći i tako u nizu. Za ciljeve koji su raspršeni na terenu projektil posle lansiranja pretražuje određeni prostor i usmerava se na otkriveni cilj. Sa plotunom od šest lansiranih raketa može se pokriti veliki prostor.
Vođenje rakete na srednjem delu putanje je inercijalno i korištenje milimetarskog radara omogućava princip „ispali i zaboravi“ što pojednostavljuje operaterima kao u vazduhu (pilotima), tako i na kopbnu rukovanje. Inače raketa koja se koristi na avionima nema potrebu za laserskim obeležavanjem ciljeva sa zemlje.
Inače, raketa se usmerava na cilj preko head-up displeja kojim rukuje operater. Podaci o cilju u trenutku lansiranja mogu se dobiti iz nišanskog sistema kako na samom avionu, ali i sa druge platforme, na primer izviđačkog drona ili od operatera sa zemlje. Ova raketa može da se lansira na ciljeve, koji se nalaze van vizuelnog dometa. Brimston se može programirati i za delovanje na odrđenom području. Ako ne nađe cilj dolazi do samolikvidacije projektila. Kompanija MBDA tvrdi da radar toliko precizan da razlikuje oklopno od civilnog vozila, ali je upotreba ove rakete u ratu pre svega u Libiji 2011. pokazala da se ova raketa nije baš vezala za neki tačni cilj, nego je udarila u ono što se isprečilo na putu rakete posle lansiranja.
Inače Ministarstvo odbrane Velike Britanije je počelo proizvodnju raketa sa polualtivnim sistemom vođenja, umesto radarskog.
Taktičko tehnički podaci za raketu Brimstone
Dimenzije: Dužina: 1,8 m, prečnik 17,8 cm
Masa: Startna u trenutku lasiranja 48,5 kg
Pogon: Raketni motor koji omogućava nadzvučnu brzinu. Raketa koristi tvrdo gorivo. Motor radi kratko i prilikom lansiranja oslobađa se mala količina dima, što povećava verovatnoću da projektil ostane neotkriven posebno kod kopnenih i na vodenim lanserima. maksimalni domet rakete je 32 km, ali prema tvrdnjama korisnika i poizvođača raketa može biti i 50 km ako se lansira sa velike visine
Bojeva glava: 6,3 kg
Vođenje: radarsko, lasersko i polu-aktivno.
Velika Britanija uglavnom ove rakete koristi za lansiranje sa vazduhoplova ranije Tornado GR4 , a kasnije i Britanski Tajfun, ako i helikoptera Super Linx. Takođe na britanskim patrolnim brodovima su takođe primećene ove rakete, a nude se u zavisnosti od želja kupca da se montiraju na oklopna vozila, terence, ali i na plovila kako rečna, tako i morska.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
