Potpredsednica Argentine Kristina Fernandez de Kiršner preživela je danas pokušaj ubistva i ponovo skrenula pažnju javnosti na sebe.
Kristina Elizabet Fernandez de Kiršner rođena 19. februara 1953. godine je argentinska političarka i bivša predsednica ove zemlje. Ujedno, ona je udovica bivšeg predsednika Argentine Nestora Kiršnera i bivšeg senatora za pokrajinu Buenos Ajres.
Karijeru je započela sedamdesetih godina, a krajem osamdesetih izabrana je za poslanicu u parlamentu južne oblasti Santa Kruz 1989. godine, da bi potom za istu funkciju izabrana 1993. godine.
Najveći politički uticaj ostvarila je na mestu predsednice kada je 2007. godine postala druga žena u istoriji Argentine na čelu države, zamenivši svog supruga Nestora Kiršnera. Na izborima dobila je 44% glasova, čak 22% više od rivalke Elize Kario.
Prva predsednica Argentine je bila Izabela Peron od 1974-76. godine nakon smrti muža Huana Perona. Ipak, njegova druga supruga Evita ubedljivo je najpoznatija i najznačajnija ličnost na političkoj sceni Argentine.
Iako bez zvanične funkcije, uticala je na reformu društva, uvođenje socijalne pomoći siromašnim, deci, ženama.
Levičarka i najistaknutiji politički lider u Argentini, Fernandez de Kiršner je tri decenije u očima javnosti i duboko je polarizujuća ličnost sada optužena za korupciju.
Kiršner (69) je bila predsednica Argentine od 2007. do 2015. i prva dama od 2003. do 2007. godine, kada je njen suprug Nestor Kiršner bio predsednik. Njihova politička moć bila je toliko jaka u Argentini da je iznedrila "kiršnerizam", levičarski pokret koji je i dalje jedna od najmoćnijih političkih snaga u zemlji.
Godine 2019. vratila se u predsedničku palatu, ovoga puta kao potpredsedica Alberta Fernandeza. Njuork tajms navodi da se ne očekuje da će se Fernandez ponovo kandidovati na izborima sledeće godine zbog lošeg rejtinga izazvanog rastućom inflacijom u nekada snažnoj latinoameričkoj ekonomiji.
Iako nije omiljeni lik desnice, Kiršner i dalje ima ogromnu površku u velikom delu zemlje zbog čega mnogi analitičari spekulišu da bi mogla da pokušati da se vrati na mesto predsednice sledeće godine.
Ono što bi moglo da predstavlja prepreku po nju je suđenje za korupciju koje je u završnoj fazi. Kiršner je optužena da je pomogla u usmeravanju državnih sredstava za projekte javnih puteva kompaniji u vlasništvu porodičnog prijatelja. Tužioci su prošlog meseca zatražili kaznu od 12 godina zatvora za Kiršnerovu i zabranu obavljanja javnih funkcija. Međutim, čak i da bude osuđena, najverovatnije bi godinama izbegavala izvršenje te kazne podnošenjem žalbi.
Taj slučaj korupcije izazvao je novi vrtlog kontroverzi oko Kiršnerove. Mnogi desničari u Argentini zatražili su njeno zatvaranje, a prošle nedelje je jedan opozicioni poslanik rekao da njeni slučajevi korupcije opravdavaju vraćanje smrtne kazne.
Njene pristalice su se okupile u njenu odbranu, rekavši da je žrtva političkog progona. Skoro dve nedelje, pristalice su se okupljale ispred njene kuće u bogatom kvartu u blizini centra Buenos Ajresa. U subotu su hiljade izašle na tamošnje ulice, što je dovelo do sukoba sa policijom. Nju je tu i pokušao da ubije Brazilac Fernando Andres Sabag Montijel. Montijel joj je pucao u lice, ali je pištolj zakazao. On je ubrzo potom uhapšen.
Policija Buenos Ajresa je saopštila da je bar jednom stupila u kontakt sa Montijelom, u martu 2021. godine, kada je sedeo u parkiranom automobilu bez registarskih tablica. Policija je saopštila da mu je, kada je otišao da izvadi dokumenta iz pretinca za rukavice, ispao nož koji je policija zaplenila.
Inače, optužbe za korupciju nisu jedina pravna bitka u kojoj je Kiršnerova bila, a iz nekih je izašla kao pobednica.
Prošle godine, sud je odbacio optužbe protiv nje da se urotila da prikrije navodnu ulogu Irana u bombardovanju centra jevrejske zajednice u Buenos Ajresu 1994. godine, u kojem je poginulo 85 ljudi. Optužbe je 2015. prvi izneo tužilac Alberto Nisman, koji je nekoliko dana kasnije pronađen mrtav u svom stanu. Njegova smrt nikada nije rešena i izvor je žestokih spekulacija i političkih sukoba.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
