Smrt kraljice Elizabete II u četvrtak je okončala vladavinu koja seže unazad kroz decenije zadivljujuće transformacije, u vreme koje bi malo ko danas čak i prepoznao.
Podrazumeva se da se mnogo toga promenilo tokom njenih 70 godina na tronu. Ali, naravno, neke stvari su ostale iste, uključujući i samu Elizabetu.
Godine 1957, pet godina nakon što je postala kraljica, podsetila je svoje podanike na ono što uvek mora da ostane isto - i šta bi se dogodilo da se to ne desi. U 2022. bilo bi dobro da se osvrnemo unazad i podsetimo se, prenosi Vestern Žurnal.
Kraljičino božićno obraćanje te godine je prvi put emitovano na televiziji. Bio je to, kako je napomenula, tehnološki napredak koji bi joj mogao pružiti „ličniju i direktniju“ vezu sa Britancima. Ali kako brzo napredak postaje preokret! Kako lako promena dovodi do zabune!
Kroz medij koji je obeležio novi svet koji se menja, Elizabet je ohrabrila svoje slušaoce da grade na starim i čvrstim temeljima.
„To što je moguće da me neki od vas vide danas je samo još jedan primer brzine kojom se stvari menjaju svuda oko nas“, rekla je ona.
„Zbog ovih promena, nisam iznenađena što se mnogi ljudi osećaju izgubljeno i ne mogu da odluče šta da drže, a šta da odbace, kako da iskoriste novi život, a da ne izgube ono najbolje od starog.
„Ali nisu novi pronalasci ono što je teško“, rekla je ona. "Nevolje izazivaju nepromišljeni ljudi koji bezbrižno odbacuju večne ideale kao da su stara i dotrajala mašinerija.
„Oni bi religiju odbacili, moral u ličnom i javnom životu obesmislili, poštenje bi smatrali glupošću i lični interes postavljeni umesto samoograničavanja.
„U ovom kritičnom trenutku u našoj istoriji“, nastavila je ona, „sigurno ćemo izgubiti poverenje i poštovanje sveta ako samo napustimo one fundamentalne principe kojima su se rukovodili muškarci i žene koji su izgradili veličinu ove zemlje i zajedništva.
Ova poruka nikada nije izgubila na svojoj važnosti u periodu od 65 godina od kada je emitovana.
Kraljica je imala poriv konzervativaca da sačuva ono što je dobro u našim vremenima poštovanim tradicijama. Zaista, kao moderni monarh nije mogla a da ne prenese prošlost u 20. i 21. vek.
Ona, naravno, nije bila politička ličnost. Nije se zalagala za kandidate ili politiku. Kako je rekla u istoj emisiji, „Ja vam ne dajem zakone niti sprovodim pravdu".
Ne, ona je imala drugačiji autoritet.
Ona je bila oličenje onoga na šta je ukazala na Božić 1957. — kulturni temelj vrline i vere koji su postavili njeni preci. Ona je bila simbol kontinuiteta dok je društvo bilo preuređeno oko nas i svaki mogući raskid kao da je napravljen sa prošlošću.
Elizabeta je bila živa relikvija, baš kao što je i sama monarhija.
Aleksis de Tokvil je rekao da demokratija „daje ljudima neku vrstu instinktivnog gađenja prema onome što je drevno“. On je bio u pravu.
Ako ste konzervativac, svoju misiju morate prepoznati u ličnosti Elizabete, a sada kralja Čarlsa III.
Moramo sačuvati značenja i sećanja na prošlost — hrišćanstvo među njima pre svega. To je čvrsta osnova u svetu peska koji tone.
I zaista, Bože sačuvaj kralja.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
