NIJE GA BILO MOGUĆE UBITI: Britanca prozvali Rambo, iz bitke sa Rusima izašao sa probijenim plućima i šrapnelima po celom telu

Šaref Amin (40), koji je služio devet godina u britanskom 1. bataljonu "The Rifles" i odslužio dve ture u Avganistanu, oporavio se od teškog ranjavanja u Ukrajini.

Uprkos strašnim povredama, Amina su spasili njegovi saborci i iako su prognoze lekara bile loše, ponovno je počeo da hoda, premda je izgubio većinu osećaja u desnoj ruci i stopalu, prenosi Jutarnji list.

Prijatelji sada prikupljaju sredstva kako bi se Amin – poreklom iz Bristola – vratio u Ujedinjeno Kraljevstvo sa svojom ukrajinskom verenicom Helenom Vitvickajom (33) i njenim desetogodišnjim sinom Platonom. Govoreći iz bolničke postelje, Amin je za Dejli mejl kazao kako je otišao u Ukrajinu čim je izbio rat u februaru. Isprva samo kao humanitarac.

Ali kako su se borbe zahuktavale, počeo je koristiti veštine koje je naučio u britanskoj vojsci. Prvo za obuku Ukrajinaca, da bi se zatim i sam zaputio na ratište.

Amin je opisao kako se skrivao od granata u plitkom rovu uz ukrajinskog druga poznatog kao „Profesor“.

„Bili smo kacigom uz kacigu, rukom pod ruku dok su projektili padali oko nas. Sledeće čega se sećam je moćni udarac. Osećao sam se kao da me neko odvukao u podzemlje. Tada sam video crveno. Profesorovo telo postalo je mlohavo poput krpene lutke. Pao je na mene. U tom sam trenutku znao da sam pogođen. Pomislio sam, „Ovde umirem.“ Pa sam to i prihvatio. Profesor je umro, nisam ga više mogao skinuti sa sebe“, priseća se.

Amin se prisetio kako je vikao drugom saborcu – Olehu Šumovu, poznatom kao „Šam“ – da kaže da je još živ i da mu je potrebna pomoć. Opisao je kako je, uprkos tome što je još bio pod vatrenom paljbom, iskočio iz rova ​​i odvukao Profesorovo telo.

Tada se Amin suočio s užasavajućim razmerom vlastitih povreda: desna mu je ruka visila sa zgloba, a komad šrapnela ‘veličine limenke‘ bio mu je zabijen u desnu nogu.

Iako to tada nije znao, šrapnel je takođe pronašao put ispod njegovog pancirnog prsluka, probivši mu oba plućna krila.

„Gurnuo sam se i osetio agoniju. Jedino što sam mogao koristiti bila je leva ruka. Ne znam kako sam smogao snage da se izvučem iz tog jarka, ali jesam. Tada sam video ovaj ogromni komad šrapnela kako viri iz moje noge. Izgledao je kao limenka. Okrenuo sam se na leđa, a moj me zapovednik odvukao u neku vrstu zaklona. Paljba nije prestajala. Počela je da pada kiša i rekao sam svom zapovedniku ‘moraš me maknuti s ovih stena, ovde ležim na stenama i u agoniji sam‘. On mi je kazao „nisi na kamenju, prijatelju, to je šrapnel koji ti je prošao kroz pancir i u leđa. Ali ne brini, ne znam kako, ali izvući ću te odavde“, kazao je.

Šarefa i Šama ubrzo su spasila oklopna vozila Kozak Vorior i odvezli su ih do 20 minuta udaljenih ambulantnih kola, a zatim i u bolnicu.

Tri komada šrapnela izvađena su iz njegovog tela i još uvek stoje u staklenoj posudi pored njegovog kreveta. Prisetio se i kako su lekari stajali iznad njega i šaputali da neće izdržati.

No Rambo ponovno hoda, premda još uvek slabo oseća desnu ruku i stopalo.

„Ne žalim za ničim. Ako sedim kod kuće, a imam veštine koje mogu pomoći, kakvo sam ja to ljudsko biće?“, zaključio je britanski Rambo, koji je u međuvremenu nagrađen ukrajinskom medaljom za hrabrost.

(Kurir.rs/Nova.rs)