Poslednjih decenija u analizama eksperata preovladava mišljenje da će savemeni rat biti sukob oko pijaće vode. Da li je baš tako. Ove godine najtraženiji energent na svetu je gas, ali i nafra. Vode, bar za sada ima dovoljno, a mogući globalni sukob za pijaću tečnost u svakom slučaju neće skoro doći.
Da li je vreme za veliku rekonstrukciju globalnih političkih, ekonomskih i društvenih procesa. Svetske sile sve manje veruju jedna drugoj, nove tehnologije zamenjuju stare, sve je manje saradnje i diplomatije. Od koncepta jednog globalnog tržišta se polako prelazi na nekoliko regionalnih tržišta koja se međusobno takmiče. Posebno se zaoštrava sukob ekonomskih i političkih sila, pre svega između SAD, EU i Kine. Ali ne treba zaboraviti na sile u razvoju, kao što su Indija, Indonezija, Brazil i Rusija. Međudržavna saradnja sve više se zamenjuje međudržavnom konkurencijom u kojoj se nastoji savladati što više savremenih tehnologija i izvora sirovina.
Pored mikročipova, oko čije proizvodnje su SAD, Kina i EU počele intenzivno da se takmiče, najvažnija tehnologija budućnosti su električne baterije. Cilj svih razvijenih zemalja je da se automobili na motore sa unutrašnjim sagorevanjem što pre zamene električnim automobilima. Ključna sirovina za ovo je litijum, zbog njegovog značaja u budućnosti nazvan je “belo zlato“ ili “belo ulje“.
Savremene tehnologije zavise od litijuma
Baterija zasnovana na litijumu neće brzo nestati jer je koristi i sledeća generacija baterija koje se razvijaju. Pored akumulatora za automobile, koristi se za pravljenje baterija u mobilnim telefonima, laptopovima, kamerama i pejsmejkerima. Iako ne čini veliki deo troškova samih baterija, to je ključna komponenta. Uloga baterija u svetskoj ekonomiji će samo rasti, a samim tim i litijum. Procenjuje se da će potražnja porasti za čak 965 procenata do 2050. godine, pošto se automobilski transport premesti sa nafte i gasa na električnu energiju i baterije. Nešto od toga će doći kroz reciklažu, iako je litijum veoma teško reciklirati, ali najveći deo nove potražnje će morati da se zadovolji proizvodnjom u novim rudnicima, piše zagrebački portal Index.hr.
Litijum nije tako redak mineral, ali ga je teško naći u dovoljno visokoj koncentraciji za ekonomsku eksploataciju. Trenutno se najviše proizvodi u Australiji, a pored te zemlje veliki proizvođači su i Čile, Kina, Argentina i Brazil. Ove zemlje imaju najveće procenjene rezerve, ali se očekuje veliko povećanje ukupnih dokazanih rezervi kako cena litijuma raste i njegov značaj za svetsku ekonomiju. Nekada se često najavljivalo skoro iscrpljivanje mnogih sirovina, poput nafte i bakra, ali se to nikada nije ostvarilo jer su se uvek pronalazile dodatne rezerve.
Proizvodnja električnih automobila intenzivno raste. Kompanija Tesla je 2021. proizvela skoro 934.400 automobila, skoro duplo više nego prethodne godine. Očekuje se da će do kraja 2022. godine širom sveta biti prodato ukupno više od 10 miliona električnih automobila, uz najveći rast tržišta u Kini. Kompanija BID, koja se nalazi u Kini, najverovatnije će preteći ukupnu prodaju "Tesle". U prvoj polovini godine prodaja električnih automobila u Kini se više nego udvostručila u odnosu na isti period prošle godine. Tržišta Evrope i Severne Amerike su takođe rasle, ali ni izbliza tako brzo. Više ovih automobila biće prodato u Kini nego u ostatku sveta ove godine, u skladu sa najavom Si Đinpinga iz 2014. godine.
U prvih 10 proizvođača električnih automobila i dalje dominiraju kompanije iz EU i SAD, ali proizvodnja kineskih kompanija raste mnogo brže. Pored kineskog BID-a i američke Tesle, u prvih 10 proizvođača su evropski Folksvagen, BMV i Mercedes-Benz, i američki Dženeral motors i Stellantis. Francusko-japanska saradnja Reno-Nisan-Micubiši je takođe u prvih deset, kao i južnokorejski Hjundai.
Kina posebno dominira u proizvodnji električnih baterija, sa učešćem od preko 75 odsto svetske proizvodnje i 30 odsto ukupnog svetskog izvoza. EU i SAD su potpuno zavisne od uvoza baterija iz nje za proizvodnju električnih automobila.
EU je ranjiva
Kao i u slučaju mikročipova, SAD i EU su svoju ranjivost uočile tek tokom pandemije covid-19, nakon što je zastoj globalnih trgovinskih lanaca pokazao ranjivost industrijske proizvodnje koja uvozi ključne komponente sa drugog kraja sveta. Počeli su da se preduzimaju koraci da se to promeni. Evropska komisija je u januaru 2021. odobrila paket subvencija od 2,9 milijardi evra za proizvodnju električnih baterija u EU. Subvencije su dobile 42 kompanije iz 12 zemalja članica, među kojima je i Rimac Automobili iz Hrvatske. Cilj je da 25 odsto električnih baterija dođe iz Evrope do 2030. godine, što je ambiciozan cilj s obzirom na trenutno učešće od 6 odsto.
Pojedine zemlje članice EU često podstiču industriju električnih baterija. Poljska, koja je među najvećim proizvođačima u Evropi, odlučila je da podrži investiciju južnokorejske kompanije LG Chem Ltd. u novu fabriku vrednu milijardu evra, uz subvenciju od 95 miliona evra. Švedski Nortvolt najavio je izgradnju fabrike u Nemačkoj, a nove fabrike u toj zemlji rade i kompanije iz Kine. Mađarska, Španija i Italija takođe planiraju nove fabrike, a planirano je da se izgradi ukupno 40 novih fabrika baterija u EU. Trenutno postoji samo jedan rudnik litijuma u Evropi koji se nalazi u Portugalu. Čak je i taj nevažan za industriju baterija jer snabdeva industriju stakla i keramike. Većina litijuma za izradu baterija u EU se uvozi iz Čilea, ali se planira otvaranje velikih rudnika u Austriji, Francuskoj, Češkoj i Španiji.
To je pitanje nacionalne bezbednosti
Američki predsednik Džo Bajden najavio je subvencije u vrednosti od 2,8 milijardi dolara za proizvodnju litijuma, grafita i nikla, ključnih minerala za pravljenje električnih baterija. Ukupno će kroz Bipartisan Infrastructure Law, CHIPS i Inflation Reduction Act biti osigurano 136 milijardi dolara za celokupnu industriju električnih automobila. Cilj je da do 2030. polovina automobila proizvedenih u SAD bude električna. Trenutno se neke od najvećih fabrika električnih automobila nalaze u SAD, poput Teslinih “gigafabrika” u Teksasu i Kaliforniji, ali to neće biti dovoljno da se podmiri rast potražnje u narednim godinama.
Da bi snabdevale “gigafabrike” električnih baterija, SAD intenzivno tragaju za novim izvorima litijuma. Veliki rudnik u državi Nevada trebalo bi da počne proizvodnju 2023. godine, iako su se lokalni aktivisti za zaštitu životne sredine i plemena Indijanaca pobunila protiv investicije. Litijum je u američkim dokumentima naveden kao “kritično važan mineral“, ključan za ekonomsku i nacionalnu bezbednost. Veruje se da će u budućnosti bezbedno snabdevanje tim mineralom postati važnije od nafte, u kojoj su SAD godinama same sebi dovoljne i jedan je od najvećih proizvođača u svetu.
Kina želi da uhvati korak sa Zapadom
Počela je trka u ovladavanju tehnologijom, proizvodnim kapacitetima i izvorima sirovina neophodnih za savremenu industriju. SAD, Kina i EU imaju svoje specifične prednosti i mane, u nekim stvarima zaostaju a u drugima su lideri. Tako je do sada funkcionisala međunarodna trgovina, jer se svako specijalizovao za poseban deo proizvodnog lanca. Pored toga što je pandemija covid-19 izložila ranjivost EU i SAD na prekid trgovinskih puteva iz Kine i ostatka sveta, geopolitička situacija se menja. Svet je sve nemirniji, a Kina već dugo pokušava da parira ekonomskoj, vojnoj i političkoj moći Zapada.
Kineski lider Si Đinping ne krije da je cilj da se Tajvan “ujedini” sa komunističkom Kinom, a ove godine situacija je postala veoma napeta posle posete Nensi Pelosi toj ostrvskoj državi. Kineska mornarica opkolila je Tajvan, a avioni i brodovi su prešli liniju podele između dve zemlje. U Južnom kineskom moru Kina već nekoliko godina gradi veštačka ostrva i prisvaja delove koje Filipini, Vijetnam, Malezija i Indonezija smatraju svojim. Ubrzano se gradi vojna mornarica, kako bi se takmičila sa trenutnom vojnom nadmoći SAD na moru.
Vojna tehnologija i nacionalna bezbednost su upravo razlog zašto se SAD i EU plaše Kine, pa ulažu ogromne napore da proizvodnju mikročipova i električnih baterija vrate na Zapad. Kina pokušava da sustigne tehnološki korak, posebno u oblasti mikročipova.
Litijum i retki minerali će definisati budućnost
Sve počinje od sirovina, a litijum je ključan u tome. Iako Kina nema primetnu prednost u ovom materijalu, ima velike rezerve retkih minerala koji su potrebni i za proizvodnju mikročipova i električnih baterija. EU i SAD su u mnogo težem položaju jer se većina retkih minerala nalazi u Kini, Rusiji, Vijetnamu i Brazilu. Ovo dodaje novi sloj ratu u Ukrajini jer je Rusija najbliži glavni izvor retkih minerala za industriju EU. Dugoročno će opasti značaj nafte i gasa, dok će se povećati značaj sirovina za proizvodnju mikročipova i električnih baterija. Ovo se odnosi na silicijum, litijum, kobalt, mangan, nikl i grafit. Alternativni izvori su u Africi i Južnoj Americi, ali je Kina već počela da kupuje depozite na tim lokacijama. U 20. veku velike rezerve gasa i nafte delovale su kao “prokletstvo“ u mnogim delovima sveta jer je relativno laka i tehnološki nezahtevna eksploatacija sa visokim prihodima dovela do regionalne nestabilnosti, nasilja i ratova. Ista kletva zadesiće i zemlje sa velikim izvorima litijuma, silicijuma i retkih minerala u 21. veku, pa će se žarište geopolitičkih sukoba pomeriti u Južnu Ameriku i Afriku.
(Index.rs)
NE PROPUSTITE
