Predsednik Nigera Mohamed Bazum rekao je tokom posete Italiji da bi zemlje Afrike i Evrope trebalo da se dogovore o kvotama za afričke imigrante koje bi bile prilagođene evropskim potrebama zapošljavanja.
Prema Bazumovim rečima, sporazum će odrediti broj Afrikanaca koji je potreban svakoj evropskoj zemlji za njeno tržište rada, što bi takođe pomoglo u rešavanju problema ilegalnih migracija i trgovine ljudima.
„U Francuskoj, Španiji i Italiji ima mnogo poslova na kojima Afrikanci mogu da rade“, rekao je Bazum u intervjuu za italijanski list La Repubblica tokom posete Rimu, gde se sastao sa italijanskim predsednikom Serđom Matarelom i prisustvovao međunarodnoj konferenciji sa drugim afričkim lideri.konferencije.
Kako je Bazum objasnio svoj predlog, broj afričkih radnika bi trebalo da odrede pojedine zemlje, a zatim bi trebalo da budu ovlašćeni konzulati da ih sprovedu. Sporazum između afričkih i evropskih zemalja uspostavio bi kontrolu nad legalnom imigracijom, a samim tim i rešio problem ilegalne migracije, koja podstiče najgoru vrstu trgovine ljudima.
"Potreban nam je potpuno drugačiji sporazum od onog koji je potpisan u Valeti 2015. godine, jer je ideja da su evropske investicije u Afriku dovoljne da se razviju i tako zaustave izbeglice u zemljama porekla je nerealna. Razvoj Afrike je mnogo komplikovaniji od pitanje migracije“, rekao je Bazum.
Sporazumom postignutim na samitu o migracijama u glavnom gradu Malte u novembru 2015. na vrhuncu migrantske krize u Evropi, evropske zemlje su se obavezale da će finansirati dugoročne mere za rešavanje uzroka migracija, kao što su prevencija siromaštva, rešavanje sukoba i ekonomske razvoj.
Niger je i zemlja porekla i tranzitna tačka za izbeglice koje nastavljaju put ka severnoj Africi, odakle pokušavaju da pređu Sredozemno more u Italiju, a odatle u druge evropske zemlje.
Rat Rusije u Ukrajini izazvao je dalju nestašicu hrane u Africi i pogoršao uslove života tamo, što bi moglo dovesti do novog talasa imigracije u Evropu iz afričkih i bliskoistočnih zemalja.
Prema nekim procenama, ove godine bi u mediteranske zemlje iz Afrike moglo da stigne ukupno više od 150.000 izbeglica, pošto se Evropa već suočava sa najvećim prilivom izbeglica od 2015. godine, što već izaziva trvenja među državama oko njihovog prihvatanja.
Kurir.rs/RTV SLO
NE PROPUSTITE
