Podrška Zapada Ukrajini u njenom ratu protiv Rusije verovatno neće dovesti do poraza Rusije. Štaviše, to je postalo ogroman teret, dovodeći Zapad u opasnost da ostvari svoje druge ključne strateške ciljeve, navodi izraelski analitičar Efraim Inbar, predsednik Jerusalimskog instituta za strategiju i bezbednost (JISS), u kolumni za Džeruzalem post.
On ističe da svi razumeju da se rat neće završiti obnavljanjem teritorijalnog integriteta Ukrajine, i da je malo verovatno da će se Krim i Donbas, naseljen etničkim Rusima, vratiti pod ukrajinsku vlast.
Inbar u svom tekstu dalje navodi:
Snaga Rusije je veća od ukrajinske i stoga, uprkos ekonomskim poteškoćama i vojnim problemima. Rusija se verovatno neće povinovati uslovima Ukrajine, već će verovatno nastaviti rat iscrpljivanja, što će skupo koštati infrastrukturu i vojsku Ukrajine.
Malo je verovatno da će Putin prihvatiti poraz. Štaviše, pokušaj da se ponizi Rusija nije mudar i verovatno je kontraproduktivan. Prema tome, pobeda koju želi Ukrajina nije dostižna.
Nasuprot tome, Zapad je već postigao strateški cilj da oslabi Rusiju, čineći istočni bok NATO-a sigurnijim dok Moskva ne može da proguta Ukrajinu u sadašnjim okolnostima.
Iako je važno podržavanje principa oličenih u moralnoj podršci hrabroj borbi Ukrajine, nastavak rata šteti Zapadu i ugrožava njegovu bitku za održavanje superiornosti nad autokratijama. Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, nedavno je naveo skromniji cilj: poricanje pobede Rusije. Taj manje jasno definisan cilj otvara prostor za pregovore o kompromisu, što bi trebalo da postane primarna briga američke diplomatije.
Rat u Ukrajini skreće pažnju sa centralnog strateškog izazova sa kojim se suočavaju SAD i Zapad - Kine. Okretanje ka Aziji – strategija koju su zagovarala poslednja tri američka predsednika – ostaje prazan slogan dok Ukrajina proždire pažnju i resurse Zapada.
Peking sa zadovoljstvom gleda na zapadnu neslogu u Istočnoj Evropi, jer zapadna alijansa bez strateškog fokusa služi kineskim interesima: ona slabi Moskvu i jača njenu povezanost sa Pekingom. Rat u Ukrajini takođe ujedinjuje Iran i Rusiju na antiameričkoj poziciji.
Borbe u Ukrajini predstavljaju snažan primer rata visokog intenziteta za koji su mnogi stratezi verovali da je prevaziđen. Ipak, on se vodi i uništava mnogo vojne imovine i ogromne količine skupe municije.
Nije jasno koliko dugo Zapad može da nastavi da snabdeva ukrajinske trupe. Zapadne zalihe municije se brzo iscrpljuju. Sadašnje proizvodne linije ne mogu brzo da popune ratni materijal koji se šalje Ukrajini, tako da će ukrajinski kapaciteti za rat opasti. Štaviše, ovo značajno smanjuje sposobnost Zapada da vodi rat na drugim mestima.
Postoji i rizik od nuklearne eskalacije. Zapad se uglavnom pridržava doktrine uzajamno osiguranog uništenja (MAD), čije centralno načelo tvrdi da prelazak nuklearnog praga vodi do sveopšteg atomskog rata nezamislivog destruktivnog karaktera. Ova doktrina značajno inhibira upotrebu nuklearnih bojevih glava. Nasuprot tome, ruska nuklearna doktrina dozvoljava postepenu upotrebu nuklearnog oružja u okviru konvencionalnog rata velikih razmera. Stoga bi Zapad trebalo ozbiljno da shvati ruske nuklearne pretnje.
Štaviše, održavanje rata protiv Rusije znači dalje ulaganje napora da se oslabi sekundarni protivnik. Dok Rusija ima impresivan nuklearni arsenal, njena konvencionalna vojska je u lošem stanju. Ruski BDP je nešto veći od brazilskog (nije svetska sila), i oko desetine kineskog. BDP zemalja NATO-a je jednak 45% svetske ekonomije, oko 18 puta veći od ruskog, tako da svaki dalji pokušaj oslabljivanja ruskih vojnih sposobnosti teško utiče na evropski i globalni balans snaga.
Nastavak rata samo pojačava uništenje Ukrajine, posebno njene ekonomske infrastrukture. Što duže rat traje, više novca će Zapadu trebati da obnovi razorenu državu kada se neprijateljstva na kraju završe.
Takođe smo počeli da uočavamo male pukotine u NATO savezu zbog trajanja rata. Postoje različita mišljenja o politici proizvodnje oružja i željenom ishodu. Hladna zima će pojačati transatlantske tenzije.
Iz svih ovih razloga, mudar Vašington treba da da sve od sebe da pronađe formulu za okončanje rata u Ukrajini. Potreban je blagi pritisak na Kijev da prihvati kompromis. Šablon za kompromis tek treba da se razjasni. Finlandizacija Ukrajine – opcija koju je trebalo sprovesti pre rata – verovatno je najperspektivnija. Avaj, nijedna država ne može izbeći stege geopolitike.
Biti sused džinovskog medveda kakav je Rusija nosi posledice. Ukrajina je ignorisala svoj težak položaj i debelo plaća za ovu grešku.
(Kurir.rs/Jerusalem post)
NE PROPUSTITE
