Britanski kraljevski marinci bili su raspoređeni u Ukrajini i učestvovali su u nizu "visoko rizičnih operacija" tvrdi general-potpukovnik Robert Magowan zamenik načelnika britanskog štaba i bivši komandant Kraljevskih marinaca, čije pisanje u sredu preneli su gotovo svi britanski, a kasnije i svetski mediji.
Ovo priznaje jednog visokog oficira izazvalo je veliku uzbunu, ali i bes. Moskva je likovala, jer su se ovim priznanjem potvrdile informacije da Velika Britanija je slala svoje specijalce u Ukrajinu, koji su učestvovali u tajnim operacijama.
Mnogi su pokušali ovakve navode da negiraju. Jedan od takvih Dr. Dan Lomas analitičar, istraživač koji se obrušio na britanske medije, smatrajući to neodgovornim izveštavanjem koji će se koristiti kao glavni argument i dokaz koji šire prema njegovim rečima razne dezinformacije o Velikoj Britaniji i njenoj ulozi u ratu u Ukrajini.
"Tajne operacije se svode na ponovno uspostavljanje ambasade i čuvanje diplomata u rizičnom okruženju", kaže Lomas. Hvala lepo i dovoljno na ovu temu.
Bez obzira priznanje visokog britanskog oficira da je njegova nekadašnja jednica raspoređena u Ukrajinu zbog ruske invazije ide u prilog onome što je Moskva već duže vreme tvrdila, a bila na svaki način ismejana, da je lažna vest.
Magovan je naveo termine "diskretna operacija" i "osetljivo okruženje". A cela priča počela je kad je general Magovan u zvaničnom informativnoj reviji britanskih Kraljevskih marinaca rekao da je 45. komando grupa britanskih kraljevskih marinaca još u januaru bila na kraći rok raspoređena u Ukrajinu.On navodi da je jedna misija uključivala 350 marinaca iz 45 komando grupe koja je bila raspoređena u kratkom roku u Ukrajinu. Oni su iz Norveške prebačeni u Kijev da obezbeđuju evakuaciju britanske ambasade u Poljsku, a onda su se opet vrtili u aprilu da uspostave diplomatsku misiju i pruže zaštitu kritičnom osoblju. General Magovan navodi da se tokom te faze komandosi podržavali i druge diskretne operacije u izuzetno osetljivom okruženju i sa visokim nivoom političkog i vojnog rizika.
Interesanto je i gle čuda opet se krajem jula u britanskim medijima pojavio poduži tekst o tome da su brritanski mornarički komandosi obučavali svoje ukrajinske kolege iz 73. pomorskog centra za posebne namene, koji se nalazi u Očakovu kod Odese za napad na Zmijsko ostrvo i upotrebu podsvoden opreme za diverzante, uključujući i ronilice Ovu informaciju za Sunday Mirror potvrdio je i neimenovani izvor iz mornarice, koji je naveo da je 73. pomorski centar za posebne namene trebao da bude oštrica mača koja bi udarila na rusku vojsku posle neopaženog iskrcavanja na Zmijskog ostrva.
Kako se navodi komandosi SBS po dolasku u Odesu pregledali su obalu, bavili su se podvodnim minama, obavljali izviđanja samog ostrva i obukom. Posle završetka dato je zeleno svetlo da se krene u akciju zauzimanja ruskog garnizona na Zmijskom ostrvu.
Međutim, operacija je zaustavljena pošto su Rusi 30. juna saopštili da su se povukli sa Zmijskog ostrva posle granatiranja i raketiranja ovog komada kopna u Crnom moru raketama i artiljerijom dugog dometa.
Ono što je interesantno u celoj priči bilo je da Ministarstvo odbrane Velike Britanije tvrdilo je da nijedan britanski vojnik nije bio uključen u borbene operacije navodeći: " Britansko vojno osoblje je raspoređeno da podrži obuku koju Oružanim snagama Ukrajine nudi Velika Britanija. navodno marinci su se u martu 2022. u Norvešku, ali Magovan sugeriše da se samo mesec dana posle vežbi ponovo komandosi vratili u Ukrajinu da bi sproveli tajne operacije usred rata.
Kraljevski marinci- duga tradicija
Koreni ove britanske formacije sežu u 1664. godinu, kada je osnovana ova jednica koja je bila ukrcana na sve brodove britanske flote i aktivno učestvovala u svim ratovima koje je Velika Britanija kao imperija učestvovala. Današnji kraljevski mornarički komandosi potiču iz formacije koja je osnovana 1942 godine čiji pripadnici su postali poznati po smelim sabotažama i diverzijama u Severnoj Africi, Mediteranu, Burmi i džunglama Malaje, Tajlanda. Brojno stanje ove jednice za vreme Drugog svetskog rata iznosilo je 80.000 pripadnika. Na ovu formaciju nije zaboravljeno ni posle završetka Drugog svetskog rata, pa je ovqa jednica učestvovala 1956 u operaciji Musketar britansko-izraelsko-francuska invazija na Suecki kanal, sukob sa pripadnicima IRA na ulicama Belfasta 1960-tih, 1970-tih i 1980-tih godina 20 veka, poslednjem kolonijalnom ratu na Atlantiku na Foklandskim ostrvima, Pustinjskoj oluji 1991, na Balkanu 1992-1995 i NATO agresiji 1999, kao i u misji KFOR-a i pre toga IFOR, pa SFOR-a u BiH od 1996-2006, kao i sad u misiji EUFOR-a.
Organizacija
Britanski mornarički komandosi organizovani su u brigadu: 3. brigada kraljevskih marinaca sa sedištem u vojnopomorskoj bazi u Plimutu. Brigada je bataljonskog sastava 40, 42 i 45 bataljon marinaca-komandosa ukupnog stanja 700 ljudi. Bataljoni čine manevarsko jezgor brigade psremni za borbena dejstva u svakom trenutku. Pripadnici su osposobljeni za vođenje borbe u svim geografskim uslovima, od džungli, pustinja do hladnog Artika.
42. i 45. bataljon komandosa osposobljeni su za delovanje u planinskom svetu i artičkim predelima, a 40. bataljon za rat u džunglama, pustinjama i tropskim predelima.
Pripadnici 42 i 45 bataljona obuku izvode u planinama Škotske, polarnom krugu u Norveškoj. Njihov osnovni zadatak je izviđanje u pozadini u dubini neprijateljske teritorije. Pripadnici 40. bataljona se obučavaju u džunglama Bruneja, pustinjama Omana i tropskim predelima ostrva na Karibima.
Od ostalih jednica tu je pozadinski, odnosno logistički puk, obaveštajna četa, četa veze, ometanja i radio izviđanja. Ovim jednicama podršku pruža 29. komando puk kraljevske artiljerije, a PVO zaštitu komando artiljerijska baterija, inženjerijsko obezbeđenje pruža 50.četa kraljevske inženjerije, a u sastavu brigade nalaze se i 845, 846 i 847 ekadrila mornaričkog vazduhoplovstva.
U sastavu marinaca nalaze se i specijalna četa pomorskih ronilaca- diverzanata i specijalna jednica za obezebeđenja britanksog nukelarnog arsenala koja se vezuje za britansku mornaricu u pomorskoj bazi Klajd u Škotskoj, čuvanje važnih ličnosti i protivterorističku borbu i oslobađanje taoca sa zauzetih brodova.
Obuka
Da bi neko postao mornarički komandos mora da prođe stroge fizičke i psihološke testove. Obuka traje 30 nedelja i statavljena je od 4 faze. Prva faza obuke traje 24 nedelje a budući komandosi se obučavaju u nizu veština, plivanja, vožnje kanuom, orjentaciji, navigaciji i gađanju iz različitih vrsta naoružanja, kao i tehnikama savladavanja prepreka, u drugoj fazi uvežbava se timski rad. obuka se izvodi u džungala, prašumama, stepama, pustinjama i polarnom krugu, prenjau planinama, alpinističkoj tehnici i ratovanju u gorskom svetu. Treća faza je posvećana preživljavanju u prirodi i četvrta završna faza traje 10 dana i u stvari je finalni ispit provere naučenog, savladavanja mraša od 48 km pod punom borbenom opremom. Oni koji završe obuku uspešno postaju Kraljevski marinci i dobijaju zelenu beretku, simbol britanske mornaričke pešadije i potvrdu da su uspobljeni za dejstva na moru i kopnu.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
