Bugarska sadašnja članica Evropske unije i NATO pre nešto više od 30 godina bila je članica Varšavskog pakta i jedan od najtesnijih saveznika Sovjetskog Saveza. Ne samo vojno nego i obaveštajno dok je na čelu te države bio Todor Živkov.
Bugarska je bila jedna od zemalja koja je 1948. u Varašvi potpisala ugovor o prijateljstvu zajedničkoj saradnji i uzajamnoj pomoći socijalističkih zemalja. Brojno stanje vojske početkom 1980-tih godina imala je 150.000 vojnika i 200.000 rezervista. Formacijski su bili svrstani u 8 motorizovanih streljačkih divizija, pet tenkovskih brigada, četiri artiljerijska puka, tri protivavionska artiljerijska puka, tri birgade taktičkih balističkih raketa zemlja zemlja, dva izviđaka i jedan planinski bataljon.
Fokus ove priče biče bugarske raketne snage koje su pripale kopnenoj vojsci i koji su u svom naoružanju imali 36 taktičkih balističkih raketa Skad tipa zemlja zemlja i 36 taktičkih balističkih raketa "Frog- 7". Ovo se uprkos svem smatrao značjnim vojnim potencijalom, jugoistočnog suseda nekadašnje SFRJ.
Padom komunizma i raspuštanjem Varšavskog pakta mnoge dojučerašnje saveznice Moskve počeli su da se odriču svog raketnog potencijala, jer su se Amerikanci plašili da te rakete ne dođu u posed onoga ko nije naklonjen politici Vašingtona.
Vašingtonska administracija naravno izdvojila je obiman novac za uništavanje raketa, pre svega taktičkih balističkih poput Lune i Skada, na koga su Amerikanci bili posebno alergični od Pustinjske oluje s obzirom da je Sadam Husein obimnu glavobolju zadao i Amerikancima i Izraelcima sa modifikovanim skadovima.
Na taj put krenula je Mađarska, pa Rumunija, pa Čehoslovačka, Poljska, Istočna Nemačka, a najkasnije to je uradila i Bugarska.
Prvo nameštanje taktičkih balističkih raketa na teritoriji Bugarske dogodilo se daleke 1955. U mestu Samokovu formirana je 46. artiljerijsko tehnička brigada koja je bila opremljena taktičkim balističkim projektilom 8K11 (NATO nomeklatura SS-1b, poznat i kao Scud A) sa dometom od 130 km, ubrzo sa njom formirana je 129. artiljerijska tehnička brigada u Karlovu i treća 66. artiljerijska tehnička brigada koja je bila stacionirana u Jambolu.
Naknadno je dodata još jedna brigada u Plevnu. Ukupno četiri. Brigada iz Samokova bila je potčinjena 1. armiji, brigada iz Karlova 2. armiji, a brigada iz Jambola 3 armiji i poslednja iz Plevna 4. armiji.
Dve raketno tehničke baze formirane su u Karlovu i Lovecu i namenjne su bile za održavanje ove četiri raketne brigade . S time je završeno roganizacijski formiranje i popunjavanje bugarske raketne vojske, koja je svoj zenti dosegnula kada je sredinom 1980 tih dobila iz Sovjetskog Saveza R-400 9K714 "oka". Od SSSR-a Bugarska je dobila osam lansera i 14 raketa koji su se pridružili brojic od 36 raketa tipa Luna i Luna M R-300 odnosno 9K52 i raketama 8K11 Skad. Pred kraj 1980 tih iz Sovjetskog saveza stigao je i raketni divizion taktičkih balističkih raketa Točka SS-21 Scrab. Sa ovom raketnom tehnikom Bugarska je bila sposobna da pod udar stavi ceo jugoistočni deo SFRJ. Iz ideološko političkih rzaloga o tome se u SFRJ skoro nije ni govorilo, da Bugarska kao susedna zemlja Jugoslavije ima jak raketni potencijal.
Usledio je pad komunizma, sa vlasti je sišao Todor Živkov. Nestale su pretnje, ali Bugarska se nije htela odreći svojih raketnih snaga, nego je nastavila da ih održava. Manje novca u kasi za vojsku naterala je bugarsku armiju da starije tipova raketa delaborira. Skoro do polovine 2000- godine iako je Bugarska težila učlanjenu u NATO pakt ostavila je raketne snage poput raketnih sistem 9KT9 Točka dometa 70 km i R-300 i R-400 dometa 300 i 400 km.
Sve rakete bugarskih raketnih snaga su imale konvencionalne bojeve glave, sa mogućnošću da se na njih moniraju i nukelarne ali se to nikada nije dogodilo.
Uprkos proameričkoj vlasti, Amerikanci nisu bili nimalo naklonjeni što Bugari i dalje imaju te rakete u operativnoj upotrebi. Inače posebno je Amerikance žulaja taktička balistička raketa R-400. Inače pripadnici raketnih jednica su pšredali sve podatke o tim raketama i one su tek 1994 konačno uz američku finansijsku pomoć uništene.
Poslednje balističke rakete Skad i Frog Bugarska je uništila 19. oktobra 2002. Sa tim je datumom faktički prestale da postoje bugarske raketne snage. Zemlja je dve godine kasnije postala punopravna članica NATO pakta s čime je bilo završneo jedno poglavlje o blaističkim raketama na jugoistoku Evrope.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
