Predsednik Bugarske Rumen Radev dodelio je danas mandat za formiranje vlade Bugarskoj socijalističkoj partiji, petoj po snazi u zemlji, što je poslednji pokušaj izbegavanja petih parlamentarnih izbora u dve godine.

Iako su izgledi socijalista da formiraju vladu slabi, liderka te partije Kornelija Ninova rekla je da će stranka dati sve od sebe "za formiranje regularne vlade, preko potrebne".

Radev je mandat dodelio socijalistima pošto većinu nisu obezbedile dve najjače opcije u parlamentu: koalicija oko stranke GERB bivšeg premijera Bojka Borisova i reformistička partija Nastavljamo promene Kirila Petkova, takođe bivšeg šefa vlade.

Šef države je u obavezi da mandat prvo dodeli najjačoj partiji, a zatim drugoj po snazi, dok treći put, što je sada slučaj, ima odrešene ruke.

Bugarska socijalistička partija je zauzela peto mesto na izborima 2. oktobra. Koalicija oko stranke GERB, kao i Demokratska Bugarska koja je zauzela šesto mesto, najavili su da neće podržati vladu predvođenu socijalistima, prevashodno zato što su proruski nastrojeni i što su više puta glasali protiv slanja vojne pomoći Ukrajini.

profimedia0329510217.jpg
Dimitar DILKOFF / AFP / Profimedia 

Ako socijalisti ne uspeju da obezbede većinu za formiraje vlade, Radev mora da raspusti Parlament, da imenuje prelaznu vladu i da zakaže vanredne izbore za dva meseca.

Analitičari očekuju da će novi izbori imati sličan ishod kao prethodni i da će se nastaviti politička kriza u koja traje od 2020. godine.

Najsiromašniju članicu Evropske unije tada su potresle demonstracije protiv vlade Bojka Borisova, na kojima su hiljade zahtevale eliminaciju korupcije i efikasnu reformu pravosuđa.

Od aprila 2021. godine, kada su održani poslednji redovni parlamentarni izbori, formiranje stabilne vlade onemogućava oštra polarizacija među strankama koje su nedovoljne snage.

Radev je od tada imenovao nekoliko prelaznih vlada, a jedina u punom kapacitetu, na čelu sa Petkovim, formirana je posle vanrednih izbora u novembru 2021. godine, ali se nestabilna četvoročlana koalicija raspala posle svega šest meseci, u junu 2022. godine.

Dugotrajna politička blokada mogla bi da ugrozi ulazak Bugarske u evrozonu i šengenski prostor i korišćenje milijardi evra iz fondova EU za oporavak, a odložila bi i reforme neophodne za suzbijanje korupcije.

Kurir.rs/Beta