Ukrajina je uništila svoj poslednji bombarder dugog doleta TU-22M3 i 432 krstareće rakete H-22 pre 17 godina , a pre 22 godine Ukrajina se rešila svojih strateških bombardera TU-160 od kojih je deo pripao Rusiji, a većina uništena o skladu sa međunardonim sporazumima.
Od kada je Rusija napala Ukrajinu 24. februara 2022. godine često se u ukrajinskoj javnosti postavljalo pitanje da li bi rat bio znatno drugačiji da je Ukrajina ostavila svoj nukelarni arsenal koga se odrekla Budimpeštanskim sporazumom iz 1994. godine kada su dobijene garancije od Moskve o nepovredivosti njenih granica, a i da je ostala većina bombardera dugog doleta i strateški bombarderi.
Mnogi Ukrajinci smatraju da je to gledajući iz trenutne situacije bila strateška greška, kada je Ukrajina odlučila da se doborovoljno razoruža i odrekne raketa koje sada iz pravca Rusije doleću i bombardera koji ih nose, da se odreknu sovjetske prošlosti i patronata Kremlja.
Međutim, ono što se često prećutkuje u ovom slučaju jeste da su se Ukrajinci bombardera i nuklearnog naoružanja (inače po broju bojevih glava i nosača bili odmah iza SAD i Rusije, faktički treća nukelarna sila sveta) odrekli na pritisak Sjedinjenih Država prvo Buševe, a onda i Klintonove administracije koji su Ukrajince smatrali nepouzdanim čuvarima nuklearnog oružja posle raspada Sovjetskog Saveza, i da atomske bojeve glave slučajno ne završe kod "nevaljalih država" poput Severne Koreje, Irana, Iraka, Sirije- jednom rečju "osovine zla" kako je te države od 2001. zvao Džordž Buš Mlađi.
Prema nekim procenama radilo se o 19 strateških bombardera Tu-160, 25 Tu-95. Godine 1997. Rusija je htela da kupi te avione, ali to nije bilo uspešno pa su ti avioni ostavljeni napušteni. Međutim, pomak je napravljen 1999 i deo aviona koji nije bio uništen u programu CTR Cooperative Threat Reduction Programme, je kasnije predat Rusiji.
Ovim sporazumom Ukrajina se dobrovoljno odrekla 19 strateških bombardera TU-160 od kojih je deo uništen, a deo predat Rusiji. Bombarderi TU-160 su inače bili stacionirani u bazi Priluki gde su i uništeni u skladu sa sprazumom START -1 o ograničenju strateškog naoružanja. Bombarderi TU-95MS preostala četiri komada demontirani su bili 2001. godine.
Međutim, Ukrajince je navjiše zabolelo rezanje bombardera dugog doleta TU-22 i krastarećih raketa H-22 NATO oznaka AS-4 "Kitchen". Sporazum koji je tadašnja ukrajinska vlada potpisala sa američkom kompanijom Rajteon predivđala je uništenje 30 bombardera TU-22 i 230 raketa koje su trebale biti uništene u periodu dve do dve i po godine. Taj projekat je okončan 2006. sečom poslednjeg aviona. Avioni su bili isečeni u dve vazduhoplovne baze Poltava i Mikolajev, a motori u mestu Bela Crkva u Kijevskoj oblasti i Hmeljnickom. Rakete su delaborirane u Ozernom u Žitomirskoj oblasti. Prvi bombarderi počeli su da se uništavaju 12. novembra 2002. godine. Sva seča bombardera izvršena je po kontrolom američkih inspektora za redukciju naoružanja.
Prema izveštaju od 5-11. februara 2001 navedena je cifra da će biti uništeno 22 bombardera TU-22 i 60 bombardera TU-22M od kojih je ukupno za njih 40 istekao radni i životni vek.
Dana 17. maja 2001. demonitran je poslednji teški bombarder TU-95 MS u bazi Uzin koja je bila matična baza ovih bombardera, a koja se nalazi u Kijevskoj oblasti. Ukrajina se inače međunardonim sporazumom obavezala na uništenje ukupno 44 letelice od toga 29 TU-95MS i 15 Tu-160 kao i 1065 krstarećih raketa H-55 (NATO naziv AS-15 Kent). Rusija je zatim tražila da se te iste godine demontira još 5 TU-95MS. Tako da je cifra demontiranih ukrajinskih strateških bombardera TU-95MS na kraju bila 38 i 438 krstarećih raketa.
Ono što je u celoj priči zanimljivo jeste da 5 bombardera TU-95 koji su vraćeni Rusiji su zapravo u njihovom vlasništvu, a došli su bili na remont koji je koštao 14 miliona dolara, a koji Rusija nije bila platila i zbog katastrofalne ekonomske situacije, što je kasnije urađeno i te letelice su vraćene Rusiji.
Amerikanci su inače za svaki uništeni avion Ukrajincima platili 13 miliona dolara. Preostalih 11 strateških bombardera 3 TU-95MS i 8 TU-160 zajedno sa 581 krstarećom raketom H-55 prebačeni su u Rusiju u zamenu za otpis 285 miliona dolara duga za prirodni gas za 2000. godinu. U Ukrajini su dva bombardera jedan TU-95 MS i jedan TU-160 poslata u Muzej vazduhoplovstva i svemira u Poltavi, dok su dva TU-95 konvertovana za misije ekološkog izviđanja i kontrole zaštite životne sredine, kasnije su ti avioni otpisani.
Inače 1994 godine oktobra meseca Ukrajina je ponudila Rusiji da kupe strateške bombardere, ali je to Rusija bila odbila, a kao glavni razlog navedno je nedostatak novca. Cifra koja je ponuđena Rusiji iznosila je 8 milijardi dolara, uključujui tu ne samo bombardere nego i rezervne delove, rakete i tehničku dokumentaciju. Prema toj ponudi Rusiji bi bilo dato 10 TU-160 iz baze Priluk, 15 Tu-95MS i 300 krstarećih raketa.
U novembru 1995 u Sočiju se ponovo pokreće razgovor o prodaji ukrajinskih bombardera Rusiji i to 44 TU-160 i TU-95, a ukrajinska vojska za uzvrat dobila bi rezervne delove za tehniku koja je u upotrebi ukrajinske vojske. Tokom tih pregovora spomenuta je cifra od 190 miliona dolara za 25 TU-95 i 19 TU-160, ali je bio problem što većina aviona čak 5 godina nije letela i da su samo 4 u letnom stanju.
Rusija je 5. novembra 1999. dobila prve strateške bombardere TU-160 od ukupno 8 i tri TU-95, kao i 144 krstareće rakete H-55 koji će za vreme isporuke biti montirani na avione po 12 raketa na svaki TU-160 i 16 na svaki TU-95MS. Dva dana pre isporuke svoj potpis na taj ugovor stavili su Vladimir Putin, koji je bio na funkciji ruskog premijera i tadađnji ukrajinski premijer Valerij Pustovjenko u zamenu za dug za gas. Inače Ukrajina je htela za svaki bombarder da dobije 75 miliona dolara, a cena konačna iznosila je 25 miliona dolara i 10 miliona dolara za svaku raketu.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
