Lideri EU ponovo su se sukobili sa Mađarskom nakon što je premijer te zemlje Viktor Orban insistirao na samitu u Granadi da neće podržati predložene zakone za rešavanje problema migracija.

Protestu se pridružila i Poljska, optužujući Brisel da nameće "diktat" drugim državama članicama u vezi sa predloženim zakonima koji bi važili u slučaju iznenadne izbegličke krize kakva je zabeležena 2015. godine, kada je više od milion ljudi stiglo u EU iz Sirije i ostalih zemalja.

Orban je opisao dogovor bez Mađarske kao napad na njegovu zemlju jer su lideri EU postupili sa zakonima bez njegove ili Poljske podrške. On je tvrdio da je za zakone – o kojima tek treba da se glasa – potrebna jednoglasna podrška, ali je Evropski savet javno insistirao da je potrebna samo većinska podrška, prenosi "Gardijan".

- Ako ste zakonski silovani, primorani da prihvatite nešto što vam se ne sviđa, kako biste želeli da imate kompromis i dogovor? To je nemoguće - rekao je Orban.

Da bi sprečili potpuni sukob koji preti da zaseni neformalni skup u Španiji, lideri EU su se složili da iz završnog saopštenja uklone paragraf 119 i reči koje se odnose na opšta obećanja bloka o migraciji.

Umesto toga, usvojili su "Deklaraciju iz Granade" o drugim pitanjima, uključujući opštu strategiju za blok u narednim godinama, pri čemu je predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, izdao odvojenu "predsedničku izjavu" kojom se potvrđuje posvećenost EU predloženim zakonima o migracijama.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, umanjila je primedbe Mađarske i Poljske, rekavši novinarima da je na samitu bila "široka podrška" za predložene zakone.

- Postoje veoma dobre šanse da [zakon o migracijama] stigne do cilja - rekla je Fon der Lajen na konferenciji za novinare nakon samita u Granadi.

Ona je ukazala na pet tačaka o kojima je razgovarano uključujući, kako je navela, potrebu za pronalaženjem sveobuhvatnog pristupa prema partnerskim zemljama.

Fon der Lajen je rekla da je važno ulagati u te zemlje i ukazala da postoji opšte razumevanje značaja legalnih puteva i humanitarnih koridora.

Kurir.rs/Blic