Na karipskom ostrvu Antigva, svega 350 km od obale Američkih Devičanskih ostrva, prirodni raj od preko 600 hektara šume i morski rezervat iza njega uskoro će biti sravnjeni radi uspostavljanja specijalne kineske ekonomske zone.
Prema dokumentima u koje je uvid imao “Njuzvik”, ona će imati sopstvenu carinu imigracionu službu, luku za otpremu, posebnu aviokompaniju i moći će da izdaje pasoše.
Osnovaće preduzeća koja nude sve, od logistike i kriptovaluta do plastične hirurgije i “virusologije”.
- Kina smatra Karibe strateškim mestom na kojem želi da bude i da selektivno dominira bez preteranog uzbunjivanja SAD – rekao je “Njuzviku” Evan Elis, profesor Instituta strateških sudija Ratnog koledža američke vojske u Pensilvaniji, dodajući da je Kina takođe izgradila mrežu prijateljskih država, uključujući Dominiku, Grenadu, Barbados i “donekle” Jamajku.
Kina već ima diplomatsko uporište na Antigvi – nova ambasada, otvorena u decembru 2022, stoji kao simbol njene moći. Kompleks na dva hektara, koji je vlada Antigve prodala Kini za jedan istočnokaripski dolar (40 američkih centi), toliko je impozantan da žitelji i turisti zastaju da fotografišu visoke betonske zidove sa preko 30 nadzornih kamera i četiri sloja elektrifikovane žice. Žitelji su je čak prozvali “tvrđavom” zbog njene veličine i obezbeđenja.
Kina, njene državne kompanije i privatne firme, šire se brzo na Antigvi, Barbudi i drugim karipskim zemljama u ovom strateškom regionu, dugo poznatom kao “treća granica Amerike”, prema “Njuzvikovoj” istrazi o vladinim i korporativnim dokumentima kao i intervjuima sa liderima Antigve.
Specijalna ekonomska zona
Nova specijalna ekonomska zona SEZH, uspostavljena 16. januara u Sent Džonsu, jasno govori o kineskim ambicijama na Antigvi. Vlada kaže da očekuje 100 miliona dolara svežih investicija. Novi vlasnici su već kupili imovinu lokalne kompanije – takođe u vlasništvu kineskih interesa – za 25 miliona dolara, prema “Njuzviku”.
Holding Specijalne ekonomske zone (Antigve i Barbude) obezbedio je privilegije koje podsećaju na one male države u severoistočnom delu ostrva, pored najveće vojne baze Antigve i bivše baze SAD. Prema uslovima vladine dozvole izdate 2024, SEZH će uspostaviti nezavisnu komisiju za upravljanje zonom, koja će pružati “carinske, imigracione i policijske usluge” u zoni. Tim za “nadzor okeana” pomagaće obalskoj straži Antigve da “reguliše” teritorijalne vode. Neće biti ograničenja za komercijalne aktivnosti – dozvole će davati komisija a ne vlada ostrva – uz nula poreza i poverljivost kupaca i imovine.
Zona na 650 hektara zemlje – plus trostruko više uz vodu između ostrva – zona će imati drugu komercijalnu luku, nakon one koju je u Sent Džonu izgradila kineska državna Kompanija za civilno inženjerstvo i izgradnju.
Prema “Njuzviku”, namenska aviolinija za zonu – ABSEZ Internešenel erlajns ltd. – osnovana je 31. januara. Sem prevoza putnika i robe, pa čak i izgradnje zgrada, ona može da se bavi “bilo kojim drugim poslom” koji uvećava njen profit.
“Međunarodna zona za kripto usluge Antigve i Barbude” ponudiće kompletan paket operacija vezanih za kriptovalute, od rudarenja do trgovanja. “Njuzvik” nije mogao da utvrdi pune identitete svih investitora i njihovih potencijalnih veza sa kineskim vlastima, a u dokumentima sa sastanka direktora kompanije nove zone u koje je imao uvid – kao predsednik se identifikuje Duan Hongtao, građanin Antigve.
List navodi da se Duanovo ime i datum rođenja poklapaju sa onima u Interpolovoj poternici za kineskog državljanina koji je navodno prevario banku u Kini za 300 miliona dolara. Kako se dodaje, takvi navodi ranije nisu bili prepreka Kinezima u inostranstvu koji službe interesima vladajuće Komunističke partije.
Amerika zabrinuta
U prošlosti su SAD pomno čuvale svoja uporišta na američkim kontinentima. Svet je bio doveden na ivicu nuklearnog rata tokom raketne krize 1962. zbog američkog prigovora na sovjetsko raspoređivanje nuklearnog oružja na Kubi, a američke snage su 1983. zbacile prosovjetskog lidera na Grenadi. Kina je uvelike širila svoj prekomorski uticaj u protekloj deceniji preko svoje inicijative Pojas i put, kojoj se Antigva priključila 2018. Sada je rastuće regionalno prisustvo Kine na Karibima poseban izazov za Ameriku, kažu analitičari.
- Ovo je smeo potez. Karibi su veoma strateška geografija za SAD – rekla je En Meri Brejdi, profesorka Univerziteta Kenterberi, ukazujući na sličnosti sa slučajem Kariba i kineskim angažovanjem sa malim ostrvskim državama na drugim mestima.
Brejdi takođe veruje da kineski predsednik Si ide pod ruku ruskom kolegi Vladimiru Putinu.
- Mao i Staljin su mogli samo da sanjaju o uspehu koji oni sada imaju – rekla je ona.
"Mogu da koriste prisustvo u vojne svrhe"
“Njuzvik” navodi da je rastuće prisustvo Kine u regionu potencijalno najveći spoljni izazov SAD još od Kube ‘60-ih. A američka vojska je zabrinuta.
- Svesni smo da Kina može da koristi svoje komercijalno i diplomatsko prisustvo u vojne svrhe. U Aziji, Africi i na Bliskom istoku Kina je već zloupotrebila komercijalne ugovore u lukama zemlje domaćina u vojne svrhe. Zabrinuti smo da bi mogli da urade isto u ovom regionu – rekao je “Njuzviku” portparol Južne komande (SOUTHCOM) sa sedištem na Floridi.
Iz SOUTHCOM-a su još rekli da je Kina bila “veoma uspešna” u diplomatiji na istočnim Karibima u proteklih pet godina.
- Možda žele veliko logističko uporište na istočnim Karibima da omoguće komercijalne aktivnosti na zapadnoj hemisferi – rekao je portparol.
Diplomate iz Evrope i Azije u regionu sumnjaju da kineski interesi na Antigvi idu dalje od ekonomije. Nova ambasada u Sent Džonu mogla bi da bude regionalni obaveštajni centar pored višedecenijskih objekata za koje SAD tvrdi da ih Peking koristi da špijunira sa Kube. Diplomate su rekle da je Antigva, s obzirom na veliki fokus SAD prema Kubi, i ekspanzivna i pozicija za “povlačenje” za Kinu. Iz SOUTHCOM-a su rekli da nisu identifikovali tehnologiju koja bi služila za prisluškivanje, ali da proveravaju domašaj takvih kineskih struktura na Karibima.
- Procenjujemo da će sve obaveštajne aktivnosti koje sprovodi Kina na Karibima skoro sigurno biti usmerene na američke i regionalne komercijalne i vojne pokrete u Meksičkom zalivu i na Karibima – rekao je portparol SOUTHCOM-a.
Izolacija Tajvana?
Ključni razlog za Kinu da jača svoje prisustvo je dodatna izolacija Tajvana koji Peking smatra svojom teritorijom, navodi “Njuzvik”. Sedam od 12 država koje priznaju Tajvan su u karipskom i južnoameričkom regionu, a svaka ima glas u UN gde Kina želi da izgradi podršku za svoje politike.
- Kineske diplomate iz ambasade na Antigvi redovno prilaze zvaničnicima karipskim zemalja koji imaju veze sa Taipejom - rekao je neimenovani diplomata iz susedne zemlje.
Dok su SAD svoju ambasadu na Antigvi zatvorile 1994 i prešle na Barbados 500 km dalje, Stejt department, kako je navedeno u saopštenju dostavljenom “Njuzviku”, planira da proširi svoj diplomatski otisak na Karibima.
Šta je rekla Antigva?
Premijer Gaston Braun hvalio je Kinu i predsednika Sija u intervjuu za “Njuzvik”. On je rekao da zapadne zemlje ne daju pomoć koja je ostrvu potrebna.
- Vidim Kinu kao zemlju koja stoji na istini i koja barem ima neki nivo empatije prema malim državama i generalno siromašnima širom sveta – rekao je Braun.
On je u januaru otvorio ambasadu Antigve u Pekingu, dok su ministri potpisali najmanje devet memorandum o razumevanju po pitanju svega od pomorskih prava za kineske brodove do obavezivanja zvaničnika Antigve da će proučavati Sijevu “Misao o upravljanju”.
Nakon što je “Njuzvik” objavio izveštaj o rastućim vezama Antigve i Kine, šef Braunovog kabineta Lajonel Herst rekao je da je ovo karipsko ostrvo prijatelj i Pekinga i Vašingtona i da njihovi odnosi sa Kinom nisu ni na koji način zlobni ili opasni po američke interese.
Njegovo saopštenje za “Njuzvik” objavljeno je na Braunovoj “Fejsbuk” stranici.
“Mi smo prijatelji svih, a ničiji neprijatelji”, prokomentarisao je Braun.
Kurir.rs/Blic/Njuzvik/Preneo: P. P.
NE PROPUSTITE
