PUTIN SE VRAĆA U SEVERNU KOREJU: Pre 24 godine dočekao ga je DRUGI KIM, evo koja su TRI RAZLOGA zašto sada stiže u Pjongjang
Ruski predsednik Vladimir Putin danas stiže u Severnu Koreju, što je njegov prvi odlazak u ovu zemlju posle 24 godine, poseta predstavlja korak ka tešnjim političkim, vojnim i ekonomskim vezama između dve zemlje.
U autorskom tekstu objavljenom u listu Rodong šinmun, glasilu severnokorejske vladajuće partije, Putin se zahvalio Severnoj Koreji za „čvrstu podršku" Rusiji u vezi sa ratom u Ukrajini i obećao je da će Moskva stati uz napore Pjongjanga da odbrani svoje interese uprkos onome što je nazvao „američkim pritiskom, ucenama i vojnim pretnjama".
On je poručio i da će dve zemlje nastaviti da se „odlučno suprotstavljaju zapadnim ambicijama da ometaju uspostavljanje multipolarnog svetskog poretka zasnovanog na uzajamnom poštovanju pravde".
Kada je Putin prethodni put posetio Severnu Koreju 2000. godine, na vlasti je bio korejski lider Kim Džong Il, otac aktuelnog vrhovnog vođe Kim Džong Una.
Putin je prihvatio poziv Kima Džonga Una u septembru prošle godine, posle njihovog susreta na kosmodromu Vostočni u Rusiji.
Ako je suština prethodnog susreta dvojice lidera bila u postavljanju temelja njihovog odnosa, ova poseta znači da je došlo do značajnog napretka.
Predstojeći susret privukao je pažnju sveta po pitanju stepena vojne saradnje koji bi mogao da bude dogovoren na sastanku.
Očekuje se da će i da će učvrstiti veze u kulturnom, poljoprivrednom, ekonomskom i turističkom sektoru.
Još jedan važan aspekt za razmatranje je kako Putin planira da se postavi prema razmeni naprednog naoružanja Severne Koreje i njenom nuklearnom programu.
Doktor Kim Dongjup, profesor sa Univerziteta severnokorejskih studija, kaže da će ovaj susret najverovatnije više biti događaj nego forum za dubinske rasprave koje će izroditi realne rezultate.
Imajući u vidu svest Rusije o potrebi da se obnove veze sa Južnom Korejom, malo je verovatno da će produbljivati provokativnu saradnju između Severne Koreje i Rusije.
Vojska: Rusiji treba oružje, Severnoj Koreji treba tehnologija
Pošto se ruska invazija na Ukrajinu odužila i sada traje više od dve i po godine, Severna Koreja i Rusija su postale sve zavisnije jedna od druge po pitanju zaliha.
Doktor Nam Sungvok, profesor na katedri za Ujedinjenje i diplomatiju na Korejskom univerzitetu, kaže da će ključna stavka na agendi njihovih pregovora biti „koliko će još naoružanja napravljenog u Severnoj Koreji biti poslato Rusiji".
On veruje da bi razgovori mogli da se prošire u odnosu na kratkoročne sporazume o konvencionalnom naoružanju.
Dve zemlje bi mogle da se dogovore oko tešnje vojne saradnje, koja bi obuhvatila zajednički razvoj oružanih sistema.
Očekuje se da će Severna Koreja tražiti više od puke hrane i goriva u zamenu za oružje koje bi slala Rusiji.
Pogotovo nakon neuspelog lansiranja izviđačkog satelita u maju, Severna Koreja bi mogla da zatraži od Rusije tehničku pomoć u aeronautičkoj tehnologiji, predviđa doktor Nam.
Kao moćna sila u svemirskoj tehnologiji, Rusija bi mogla da bude od ključne pomoći za Severnu Koreju kako bi uspešno lansirala više satelita.
Očekuje se i da će Severna Koreja tražiti rusku podršku za poboljšanje njenih izviđačkih satelita i izradu nuklearnih podmornica.
Doktor Nam veruje da je malo verovatno će bilo kakav razgovor o nuklearnom naoružanju biti javno obelodanjen.
Putin je bio osetljiv na pitanje ulaska zapadnog oružja u Ukrajinu i ugrožavanja ruskog kopna, i nagovestio moguću upotrebu nuklearnog naoružanja.
Međutim, nuklearna saradnja ili deljenje nuklearnog oružja na korejskom poluostrvu i u Severoistočnoj Aziji bi isprovocirali krupnu reakciju susednih zemalja i velikih sila poput Sjedinjenih Američkih Država, kaže doktor Nam.
Stoga je malo verovatno da će ove teme isplivati tokom novog susreta Putina i Kima Džonga Una.
Ekonomija: Rusija želi rad, Severna Koreja želi stranu valutu
Rusija i Severna Koreja će takođe verovatno razgovarati o proširenju ekonomske saradnje.
Doktor Kang Dongvan, profesor političkih nauka i diplomatije na Univerzitetu Dong-A, kaže da je Severnoj Koreji u ovom trenutku od Rusije najpotrebnija „strana valuta koju zarade radnici".
To otvara mogućnost da Severna Koreja pošalje još radnika u Rusiju.
Rusiji, zauzvrat, treba radna snaga da bi obnovila građevine i infrastrukturu oštećene u ratu i da bi oživela privredu.
Doktor Kang kaže da bi dvojica lidera mogla da raspravljaju o dovođenju migrantskih radnika iz Severne Koreje, jer se Rusija suočava sa teškom nestašicom radne snage zbog mobilizacije trupa i bekstva mladih ljudi u inostranstvo posle izbijanja rata u Ukrajini.
Međutim, sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija protiv Severne Koreje zabranjuju da njeni radnici rade u inostranstvu i naložile su repatrijaciju svih severnokorejskih radnika do 22. decembra 2019. godine.
Stoga, ako Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zvanično bude počela da angažuje radnike iz Severne Koreje, to bi najverovatnije izazvalo krupnu pometnju u međunarodnoj zajednici.
Sve oči biće uprte u pristup dveju zemalja ekonomskoj saradnji usred međunarodnih sankcija i diplomatskih pritisaka.
Kulturna razmena: Da li je turizam u Severnu Koreju u porastu?
Rusija je nastavila sa grupnim turama u Severnu Koreju, koje su bile obustavljene od februara 2020. godine zbog pandemije kovida-19.
Putničke vozne linije između Severne Koreje i Rusije takođe su ponovo uspostavljene 6. juna, prvi put posle skoro četiri godine.
Više od 400 ruskih turista otputovalo je u Severnu Koreju između februara i maja 2024. godine, prema vladi Primorskog kraja - ruske regionalne vlade.
Ruska turistička agencija Vostok Intur na internet stranici nudi četvorodnevne ili petodnevne ture do Severne Koreje za 750 dolara.
Agencija navodi da su grupne ture do Severne Koreje dostupne do septembra, među njima i posete planini Paektu, tura po istorijskim lokacijama u Severnoj Koreji i proslave koje obeležavaju godišnjicu Korejskog rata.
„Turizam ne samo da je način da se zaradi strana valuta, već igra i važnu ulogu u unapređenju odnosa preko direktne razmene ljudi", kaže za BBC Kim Dongjup, profesor sa Univerziteta za severnokorejske studije.
Za doktora Kima Dongjupa, ruske posete Severnoj Koreji pospešuju promociju prijateljskih odnosa između dve zemlje.
Češće posete „ljudi ljudima" pojačava međusobnu zavisnost, što može da doprinese smanjenju vojnih napetosti.
On tvrdi da posete stranih turista pomažu da se ublaži imidž Severne Koreje u međunarodnoj zajednici kao zatvorene i opasne zemlje.
Kao takav, turizam Severne Koreje se doživljava kao važan način društveno-kulturne razmene i unapređenje međunarodnog imidža zemlje mimo ekonomskih koristi.
Međutim, bilo je skorašnjih slučajeva da se grupne ture u Severnu Koreju otkažu, pošto su neki turisti bili zabrinuti zbog pojačavanja napetosti na Korejskom poluostrvu.
Ruska turistička agencija Vostok Intur nedavno je saopštila da je četvorodnevna grupna tura zakazana za 31. maj otkazana zbog nedovoljnog interesovanja.
Skromna turistička infrastruktura Severne Koreje i ograničenje slobodnog kretanja za strance predstavljaju krupnu prepreku za širenje turističke grane.
Profesor Kang veruje da bi samit Severne Koreje i Rusija mogao da pruži priliku za razgovor o daljoj turističkoj saradnji.
Kakva je razlika u odnosu na Putinovu posetu od pre 24 godine?
Putin je 2000. godine prvi put posetio Pjongjang i susreo se sa liderom Severne Koreje Kimom Džongom Ilom - na prvom samitu Rusije i Severne Koreje od okončanja Hladnog rata.
U ono vreme, Rusija je želela da se vrati na međunarodnu scenu, dok je Severna Koreja želela da pojača kontakte sa spoljnim svetom posle gladi u Severnoj Koreji iz devedesetih, poznate i kao „Naporni marš".
Dvojica lidera su usvojila Zajedničku rusko-korejsku deklaraciju, koja je definisala bilateralnu saradnju i uzajamnu pomoć, bavila se pitanjem severnokorejskih projektila i razradila sporazum o prijateljstvu i saradnji.
Što se tiče vojne saradnje, sporazum je utvrdio da će dve zemlje momentalno kontaktirati jedna drugu u slučaju agresije ili opasnosti.
Posle skorašnjih zategnutih odnosa između Severne Koreje i Rusije, stručnjaci podozrevaju da bi na predstojećem samitu sporazum mogao biti obnovljen, potencijalno ga unapredivši sa kontakta na formalniji savez.
„U prošlosti se Putinova poseta Severnoj Koreji dogodila u vreme kad su vojne provokacije Severne Koreje bile minimalne.
„Sada su, međutim, vojne veze Severne Koreje i Rusije ojačale posle izbijanja rata u Ukrajini", objašnjava doktor Nam, sugerišući da će samit verovatno rezultirati „mnogo tešnjom saradnjom, maltene savezom, nego u prošlosti."
Za doktora Nama, ključna razlika u odnosu na poslednju posetu je što Severna Koreja poseduje nuklearno naoružanje.
„I dok se međunarodni poredak menja sa slabljenjem jednopolnog sistema u kom su dominirale SAD, očekuje se da će Rusija i Severna Koreja pronaći nove načine za saradnju kako bi zadovoljile vlastite zasebne nacionalne interese", kaže doktor Kim.
„Imajući u vidu nedavno kvarenje međukorejskih odnosa, moguće je da će Severna Koreja sada smišljati novu diplomatsku strategiju", dodaje on.
(Kurir.rs/BBC na srpskom/Preneo: N. V.)
Bonus video:
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova