Kako piše italijanski list La Republika, nemački kancelarOlaf Šolc priprema mirovni plan koji podrazumeva daRusija zadrži okupirane ukrajinske teritorije.

U tekstu se navodi da kancelar Šolc radi na tome da dovede Rusku Federaciju za pregovarački sto, uz pretpostavku da će Kijev prihvatiti teritorijalne ustupke.

Takođe se spominje da je Šolc šokiran poražavajućim izbornim rezultatima u dve nemačke pokrajine - Tiringiji i Saksoniji - gde je većinu osvojila stranka krajnje desnice AfD.

Prema pisanju lista, Šolc upravo u rešavanju "ukrajinskog pitanja" vidi mogućnost da sačuva svoju poziciju.

untitled1recovered.jpg
Shutterstock 

Nemačka je ključna država Zapada Iako su zemlje BRIKS-a i mađarski premijer Orban nešto već pokušali, ova inicijativa ima mnogo veću težinu. Radi se o inicijativi predstavnika države koja je druga ili treća najvažnija država globalnog Zapada, ključna država Evropske unije i najvažniji saveznik SAD-a na evropskom kontinentu.

Ako se zemlje globalnog Juga, predvođene Kinom i Indijom, priključe Scholzovoj inicijativi, verovatnoća za mirovne pregovore se znatno povećava. Zajedničkoj platformi jedne od vodećih zemalja Zapada, kao i zemljama globalnog Juga, biće gotovo nemoguće suprotstaviti se.

Međutim, to nipošto ne znači da će Ukrajina ili Rusija odmah podržati takvu inicijativu ili čak, uprkos tome, nastaviti s vojnim delovanjem. Štaviše, čelnici obe zaraćene zemlje već su do sada dali mnoge izjave u kojima odbacuju teritorijalne kompromise.

Osim toga, Kurska ofanziva ukrajinskih snaga dodatno je zakomplikovala ideju o primirju.

Trenutna pozicija

Iako se načelno znaju početne pozicije Kijeva i Moskve kada su pregovori u pitanju, jasno je da će se, ako dođe do pregovora, morati postići kompromisi.

Takođe, vraćajući se na ofanzivu u Kurskoj oblasti, pregovaračka pozicija se menja. Ideju o primirju duž linije fronta Ruska Federacija ne može prihvatiti jer je linija fronta i na njenoj međunarodno priznatoj teritoriji.

Iako je Ruska Federacija uvela četiri ukrajinske pokrajine u svoj sastav, postoje vojno-birokratski termini koji jasno određuju mehanizme delovanja, uspostavljeni još u jesen 2022. godine.

Tako su ove četiri oblasti, koje su međunarodno-pravno ukrajinska teritorija, a Ruska Federacija ih je integrisala (iako ne u celosti), područja u "vojnom stanju". U Kurskoj oblasti, kao i u drugim pograničnim oblastima, Rusija je uvela "srednji nivo reagovanja".

kursk.jpg
Shutterstock 

Kremljse tokom celog rata postavljao prema globalnoj javnosti kao strana koja je spremna na pregovore, ali uz uslov da se uvaže njegovi zahtevi, kao i realnost na terenu. Međutim, sada kada je situacija na terenu postala nešto komplikovanija, mogućnost pregovaranja se odlučno odbija.

S druge strane, još uvek nije poznato koji je cilj Kijeva u Kurskoj oblasti. Ako je ideja trgovati ruskim teritorijem, to je vrlo malo verovatno. Postavlja se pitanje za šta bi Ukrajina mogla da zameni tu teritoriju.

U vojno-strateškom smislu, to su samo neka sela i manja mesta, što u ravnotežnoj razmeni Ukrajini ne bi donelo ništa značajno.

Takođe, tražiti značajniji deo teritorija ili neki strateški deo poput NE Zaporižja nije sasvim realna opcija.

Ali svakako je verovatno da Ukrajina ne planira da prepusti Ruskoj Federaciji da zauzme teritoriju a da ništa ne dobije zauzvrat.

Kina i Nemačka ključne

Sva ta pitanja će se otvarati tek kada Šolcova inicijativa zaživi i ako je Kina podrži.

Za sada kancelar Šolc nije zvanično potvrdio da ona postoji. Ako zaista postoji plan nemačkog kancelara i ako se ne radi o još jednoj PR inicijativi, onda bi se ranije spomenuta kontroverzna pitanja mogla otvoriti i možda rešiti.

Ipak, trenutno i Ukrajina i Rusija, svaka iz svojih razloga, rade na tome da se taj plan ne realizuje.

Kurir.rs/Index/La Republika/Preneo: D. P.

Bonus video:

01:32
DEPRIMIRAJUĆE JE OVO ŠTO ĆU VAM REĆI: Olaf Šolc na vest o smrti Alekseja Navaljnog Izvor: Reuters