ATINA - Na demonstracijama protiv mera štednje u Atini danas su izbili sukobi kada su demonstranti počeli da gađaju policiju zapaljivim bombama i kamenicama, a policija je odgovorila suzavcem.
Grčki radnici danas štrajkuju drugi put u poslednje tri nedelje kako bi pokazali liderima EU koji održavaju samit u Briselu da će novi talas smanjenja plata i penzija samo pogoršati njihov položaj posle pet godina recesije.
Više od 20.000 demonstranata okupilo se u centru Atine, dok je većina kompanija i zaposlenih u državnom sektoru započela 24-satni generalni štrajk koji su organizovala dva najveća grčka sindikata ADEDY i GSEE.
Najveći deo zemlje je paralizovan, navodi Rojters.Brodovi nisu isplovili iz luka, javni saobraćaj je u prekidu, a bolnice primaju samo hitne slučajeve, dok su državne kancelarije, ministarstva, pekare i druge prodavnice zatvoreni.
Tokom 24-satnog štrajka vozovi i trajekti neće saobraćati, dok će zbog štrajka kontrolora leta avionski saobraćaj biti obustavljen na tri sata. Škole i poreske službe biće zatvorene čitav dan, bolnice će raditi samo za hitne slučajeve, a u štrajku učestvuju i banke.
Očekuje se da će kasnije u toku dana na centralnom atinskom trgu Sintagma biti održano pet odvojenih protestnih šetnji. Oko parlamenta su postavljene ograde. Štrajku su se pridružili vlasnici kioska, advokati, taksisti i kontrolori leta.
Ulice su opustele, a policija se nalazi na svakom ćošku, dok 4.000 policajaca štiti ministarstva i parlament.
Zbog štrajka ne rade javne službe, a saobraćaj je otežan, budući da se čak i taksisti pridružuju obustavi rada na devet sati, dok će prodavnice u Atini i drugim gradovima biti zatvorene čitav dan.
Gnev demonstranata usmeren je na novo stezanje kaiša predviđeno za 2013. i 2014. godinu koje zahtevaju kreditori da bi Grčkoj dali novi kredit koji je toj zemlji očajnički potreban.
U Atini je održano na stotine protesta zbog mera štednje u protekle tri godine od kada je Grčka objavila da je iznosila pogrešne podatke o deficitu i dospela u tako teško ekonomsko stanje koje se upoređuje sa Velikom depresijom iz 30-ih godina prošlog veka.
Zemlja jedva drži glavu iznad vode zahvaljujući dva ogromna međunarodna kredita od ukupno 240 milijardi evra. Da bi dobila kredite Grčka je morala da uvede drastično smanjenje potrošnje, povećanje poreza i reforme kao nadoknadu za dugogodišnje rasipništvo vlade.Ali iako je budžetski deficit znatno smanjen, mere su ubrzale recesiju koja je posle pet godina blizu depresije. Očekuje se da će se privredni rast do kraja sledeće godine smanjiti na četvrtinu nivoa iz 2008. A budući da je svaki četvrti radno sposoban stanovnik nezaposlen, Grčka ima najveću stopu nezaposlenosti u EU.
"Sada je stvarno dosta. Iskopali su grobove, strpali nas u njih i mi čekamo da sveštenik pročita poslednje reči", kaže Konstantinos Balomenos, 58-godišnji radnik vodovoda čija je plata prepolovljena na 900 evra i ima dva nezaposlena sina.
"Zbog ove štednje čitav jug Evrope se pobunio, evro će propasti. Od nas se traži da plaćamo ono što su naši političari proneverili", dodaje on.
"Pristajanje na katastrofalne mere znači dovođenje društva do očajanja, a tada će posledice i protesti trajati beskonačno dugo", kaže Janis Panagopulos, predsednik GSEE, sindikata privatnog sektora, jednog od dva vodeća sindikata koji predstavljaju oko dva miliona ljudi, što je polovina radne snage u Grčkoj.
Grčka koaliciona vlada, koja je na vlast došla pre četiri meseca, pregovara o novom paketu štednje sa kreditorskom trojkom koju čine EU, MMF i Evropska centralna banka (ECB). Cilj je da se uštedi 11 milijadi evra, uglavnom na penzijama i zdravstvu, i prikupi dodatnih 2,5 miljardi evra kroz poreze.
Posle više od mesec i po dana sporenja, izgleda da je na pomolu postizanje sporazuma. Kreditorska trojka je juče rekla da je postignut sporazum o većini suštinskih mera koje su neophodne za sprovođenje reformi, a da će ostatak pitanja biti rešen narednih dana.Atina se nada da će dobiti sledeću tranšu kredita sredinom novembra, ubrzo nakon što ostane bez novca, navodi AP.
Sindikati kažu da je cena obezbeđivanja novca previsoka."Ko može da izdrži nove mere kada je oko 70 odsto ljudi negde između siromaštva i totalnog siromaštva. To je apsolutno nemoguće", kaže Ilijas Iliopulos, generalni sekretar sindiakta ADEDY.
"Na dan važnog samita u Briselu želimo da poručimo liderima EU da je bilo dosta. Ne možemo više da izdržimo. Ovo nije dostojno Evrope. To je politika eksploatacije, profitera i kreditnih ajkula", dodao je on.
