OSLO - Norveško ostrvo Utoja, koje je pre dve godine bilo poprište stravičnog masakra ekstremnog desničara Andersa Beringa Brejvika, danas je ponovo otvoreno za porodice žrtava i preživelih, dok stotine volontera planira da obnovi letnji kamp Radničke partije jer veruju da je to najbolji odgovor Brejviku i njegovim istomišljenicima.
Polaganjem venaca ispred zgrade vlade u Norveškoj je danas obeležena druga godišnjica masakra u kojem je Brejvik ubio 77 ljudi u Oslu i na ostrvu Utoja. Norveški premijer Jens Stoltenberg je tim povodom pozvao na neprekidnu borbu protiv svih oblika ekstremizma poručivši da se društvo mora odupreti "populističkim ekstremno desničarskim partijama" koje su u Evoropi u usponu i ekstremističkim islamistima koji i dalje upućuju pretnje, preneo je AP.
Zatim je održana komemoracija na ostrvu Utoja. "Danas su naše misli sa svim roditeljima, prijateljima i porodicama žrtava", rekao je Eskil Pedersen, šef omladine Radničke partije i jedan od preživelih masakra. Stotine dobrovoljaca pripremale su ostrvo za današnju komemoraciju - trava je sveže pokošena, glavna zgrada okrečena, prenosi nemački radio "Dojče vele".
Utoja je već 63 godine više od običnog ostrva - to je srce norveške socijaldemokratije. Ostrvo je još 1950. poklonjeno omladini Radničke partije i od tada se na njemu održavaju letnji kampovi koje su posećivali redovno lideri stranke. Tokom obeležavanja druge godišnjice tragedije, Utoja je otvorena za porodice žrtava i preživelih, kako bi još jednom ožalili one koji se nisu vratili sa letnjeg kampa 2011. Prema jednoj studiji, čak 40 odsto preživelih pati od anksioznosti ili depresije. Vlada je obezbedila 23 miliona evra kako bi opštine finansirale medicinske tretmane za njih.
Mlade socijaldemokrate sada žele da obnove Utoju za šta je pokrenut poseban fond. Biće srušene kafeterija i druge zgrade koje podsećaju na Brejvikov krvavi pir. Najavljena je i izgradnja novih objekata, glavne zgrada sa salama za sastanke, kantinom, kuhinjom i zvonikom, kao i da se podigne spomenik žrtvama. Oni veruju da je gradnja najbolji odgovor na teror. Sledeće generacije doći će na drugačiju Utoju, koja će, kako se nadaju, zadržati i tradiciju i sećanje na žrtve.
Prvo okupljanje nakon onog tragičnog već je održano početkom meseca - doduše ne na Utoji, nego u obližnjem Gulsrundu, a skup je, razumljivo, obezbeđivao veliki broj policajaca. Preživeli sa Utoje su se pojavili u velikom broju. Danas omladina Radničke partije ima 13.000 članova, čak 3.400 više nego pre masakra. Uprkos tome, ideji socijaldemokratije preti poraz na izborima zakazanim za jesen. Kako sada stvari stoje, Radnička partija mogla bi da izgubi izbore od desnih populista, okupljenih u Naprednoj stranci.
Za preživele i porodice žrtava sa Utoje to bi bilo težak udarac - jer je Anders Bering Brejvik bio član upravo omladine Napredne stranke od 1997. do 2007. godine, navodi "Dojče vele". Brejvik je priznao da je 22. jula 2011. prvo ubio osam ljudi u bombaškom napadu na zgradu vlade, a zatim još 69 ljudi pucajući po kampu podmlatka levičarske Radničke stranke na ostrvu Utoja.
U avgustu prošle godine je proglašen krivim za masovna ubistva, izazivanje smrtonosne eksplozije i terorizam i osuđen je na 21 godinu "preventivnog pritvora". To je specijalna vrsta zatvorske kazne od koje osuđenik mora odslužiti najmanje 10 godina, sa mogućnošću njenog produžavanja sve dok bude smatrano da predstavlja opasnost po društvo, ali će, verovatno, ostati u zatvoru doživotno.
