ŠOK SNIMAK PUTINA, JOŠ NISTE VIDELI RUSKOG PREDSEDNIKA U OVAKVOM IZDANJU! Osuo paljbu po EU, pa se u sekundi zaustavio: "Oh, izvinite" (VIDEO)
Putin je napomenuo da se ne treba „plašiti“ sankcija, jer svako ko „počne da se plaši, odmah će sve izgubiti“.
- Ali apsolutno je neophodno razumeti šta bi se moglo desiti. Budite spremni na bilo kakve akcije, oni rade mnogo stvari na svoju štetu, idioti. Oh, izvinite, molim vas - rekao je Putin.
A samo dan nakon ove izjave, Evropska unija odobrila je 17. paket sankcija protiv Rusije, potvrdio je danas francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro, dodajući da će Unija sada u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama raditi na uvođenju dodatnih, strožih mera ako Moskva odbije predloženi prekid vatre.
Mere se odnose na gotovo 200 brodova iz ruske "flote iz senke“, 30 kompanija uključenih u izbegavanje sankcija, kao i na 75 entiteta i pojedinaca povezanih s ruskim vojno-industrijskim kompleksom i drugim ciljevima.
Novi paket uključuje i mere usmerene na ruske hibridne operacije, konkretno uspostavljanje pravne osnove za delovanje protiv propagandnih kanala ili brodova i subjekata umešanih u sabotažu podvodnih kablova, aerodroma ili servera.
Sankcije će se odnositi i na firme iz trećih zemalja, za koje se sumnja da pomažu Rusiji u zaobilaženju postojećih mera, uključujući:
Ujedinjene Arapske Emirate
Tursku
Srbiju
Vijetnam
Uzbekistan
Evropa traži da i Amerika pojača sankcije
Prema pisanju agencije "Blumberg", evropski lideri će pozvati američkog predsednika Donalda Trampa da i on uvede nove sankcije protiv Rusije ako Putin odbije da se sastane sa ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim u Istanbulu 15. maja ili ako Moskva ne pristane na trenutni i bezuslovni prekid vatre.
Istovremeno, u razgovorima između zvaničnika, američka strana nije dala jasan odgovor na pitanje da li je i dalje spremna da uvede sankcije ako ruski napadi na Ukrajinu budu nastavljeni ove nedelje ili Putin odbije da se sastane sa Zelenskim.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da pretnje novim zapadnim sankcijama ne plaše Moskvu.
Putinova ponuda za mir
Mirovni pregovori s Ukrajinom koje je predložio ruski predsednik Vladimir Putin obuhvatiće i nacrt sporazuma između dveju zemalja iz 2022. od kojega se bilo odustalo, kao i činjenicu da Rusija pod kontrolom drži gotovo petinu ukrajinske teritorije, objavio je u nedelju Kremlj.
Putin je u nedelju predložio održavanje direktnih pregovora s Ukrajinom, čiji je cilj postići trajni mir i okončati rat.
Inicijativu je pozdravio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kazavši da je Kijev spreman na razgovore, ali da Moskva prvo mora pristati na momentalan prekid vatre.
Savetnik Kremlja za spoljnu politiku Jurij Ušakov novinarima je, nakon Putinove jutrošnje izjave kazao da će pregovori što ih je Putin predložio u obzir uzeti i nacrt koji je napušten 2022., kao i trenutnu situaciju na terenu.
Danima nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022., Rusija i Ukrajina započele su pregovore u Belorusiji.
Ti pregovori su kasnije nastavljeni u Istanbulu.
Nacrt koji je onde dogovoren i kojim je postavljen okvir za moguće rešenje sukoba poznat je kao "Istanbulski sporazum".
Ali pregovori su prekinuti u maju, a ruski zvaničnici su dugo tvrdili da se rešenje može postići upravo po uzoru na Istanbulski sporazum.
I Stiv Vitkof, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa nedavno se osvrnuo na nacrt iz 2022. kao potencijalni vodič za postizanje mira u budućnosti.
U skaldu sa nacrtom Ukrajina bi pristala na trajnu neutralnost u zamenu za međunarodna bezbednosna jemstva pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a: Velike Britanije, Kine, Francuske, Rusije i Sjedinjenih Država, ali i ostalih zemalja, među kojima su Belorusija, Kanada, Nemačka, Izrael, Poljska i Turska.
Ukrajina je, zapravo privremeno pristala na nečlanstvo u NATO-a u zamenu za bezbednosne garancije koje bi, u slučaju ruske invazije obavezalo Sjedinjene Države i njihove saveznike da se direktno uključe u borbu protiv Rusije.
Pitanje teritorije u nacrtu iz 2022. bilo je sekundarno u odnosu na garancije bezbednosti.
Ali diplomate obe strane videle su ga kao daleko najveću prepreku miru.
Ukrajina je, nakon što je napadnuta, želela da joj se garantuje bezbednost, ali Sjedinjene Države i saveznici bili su oprezni zbog potencijalnog ulaska u rat s Rusijom.
U skladu sa nacrtom iz 2022. put Ukrajine prema mogućem članstvu u Evropskoj uniji bio bi jednostavniji, a Rusija je tražila da se ograniči broj ukrajinskih oružanih snaga, kao i da se ukinu zakoni koje Moskva smatra da su diskriminatorni prema rusofonom stanovništvu, prenosi Rojters.
Kurir.rs/Blic
· Reaguj