MOĆNA EVROPSKA ZEMLJA STREPI OD NAPADA RUSIJE! Šire se bunkeri i skloništa otporna na bombe: "Moramo biti spremni na haos u naredne 4 godine" (FOTO)
Nemačka izrađuje planove za brzo proširenje mreže bunkera i skloništa otpornih na bombe, izjavio je najviši zvaničnik zadužen za civilnu zaštitu, upozorivši da država mora biti spremna na mogući napad Rusije u naredne četiri godine.
Ralf Tisler, direktor Savezne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u nesrećama (BBK), rekao je da najveća evropska ekonomija mora da se suoči sa realnošću mogućeg sukoba i da u svom trenutnom stanju Nemačka nije adekvatno pripremljena.
- Dugo je u Nemačkoj vladalo uverenje da rat nije scenario za koji treba da se spremamo. To se promenilo. Zabrinuti smo zbog rizika od velikog rata agresije u Evropi - rekao je on.
Tisler je pozvao na nacionalni napor da se identifikuju i pretvore tuneli, metro stanice, podzemne garaže, parkinzi i podrumski prostori javnih zgrada u zaštitna skloništa kako bi se „brzo obezbedio prostor za milion ljudi“. Najavio je da će njegova agencija predstaviti sveobuhvatan plan ovog leta.
Dodao je da se zemlja nalazi u trci s vremenom i da nije dovoljno oslanjati se samo na izgradnju novih bunkera. Takva skloništa zahtevaju dugo planiranje, gradnju i velika ulaganja, rekao je Tisler, i zato se postojeće strukture moraju odmah razmotriti.
Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je strah u drugim zemljama, posebno u baltičkim državama, ali i u Poljskoj i Nemačkoj, da bi Moskva mogla da otvori nove frontove u Evropi.
Tokom noći, ruske snage izvele su raketne i bombne napade na ukrajinski grad Harkov, pri čemu su poginule tri osobe, a 22 su ranjene. Gradonačelnik Igor Terehov izjavio je na Telegramu da grad „trpi najjači napad od početka sveobuhvatnog rata“.
Od oko 2.000 bunkera i zaštitnih prostora u Nemačkoj koji su zaostali iz vremena Hladnog rata, samo oko 580 je funkcionalno, a većini su potrebna višemilionska ulaganja za obnovu. Ta skloništa mogu da prime oko 480.000 ljudi - što je svega pola procenta nemačke populacije. Za poređenje, BBK navodi da Finska ima 50.000 zaštitnih prostorija, što je dovoljno za 4,8 miliona ljudi, ili 85% stanovništva.
Tisler je rekao da treba uložiti napore i u usavršavanje informacionih sistema - poput aplikacija i putokaza - koji bi građanima pokazivali gde da potraže sklonište, kao i u unapređenje sirena za uzbunu. Takođe je rekao da postojeće aplikacije za upozoravanje treba bolje zaštititi od hakera.
Pozvao je vladu Fridriha Merca da obezbedi sredstva za sprovođenje planova njegove agencije. Vlada je priznala da su planovi neophodni, ali još nije zvanično odobrila budžetska sredstva.
Očekuje se da će novac biti izdvojen iz milijardi koje su oslobođene nakon što je parlament u martu suspendovao „kočnicu zaduživanja“, što je omogućilo veliko ulaganje u vojsku, ključnu infrastrukturu – poput mostova i puteva koji omogućavaju prolaz tenkova i snabdevanje – i civilnu zaštitu.
Obaveštajne službe i strukture za sajber bezbednost, koje takođe zahtevaju ulaganja, takođe se takmiče za ova sredstva.
Tisler procenjuje da će biti potrebno najmanje 10 milijardi evra u naredne četiri godine za potrebe civilne zaštite, i najmanje 30 milijardi u narednoj deceniji.
Pozvao je i na uspostavljanje obaveznog ili dobrovoljnog servisa za civilnu zaštitu i apelovao na građane da doprinesu jačanju otpornosti zemlje tako što će se snabdeti osnovnim zalihama za slučaj nestanka struje ili vode. „Naš apel je: obezbedite zalihe koje će vam trajati deset dana, ako je moguće“, rekao je za novine, pozivajući se na slične savete drugih evropskih vlada.
„Ali i zalihe za najmanje 72 sata bile bi veoma korisne“, dodao je Tisler. „One mogu da pomognu da se premoste manji prekidi u svakodnevnom životu.“
(Kurir.rs/Süddeutsche Zeitung/Guardian)
· Reaguj