"SINŽIL JE SADA VELIKI ZATVOR, ODSEČENI SMO OD SVOJE ZEMLJE" IDF na Zapadnoj obali gradi velike barijere i zidove, Palestinci žive u GETU, evo šta kažu (VIDEO)
Pet metara visoka metalna ograda proteže se duž istočne ivice Sinžila, palestinskog grada na okupiranoj Zapadnoj obali. Teške čelične kapije i blokade zatvaraju sve puteve osim jednog, koji vodi u i iz grada, pod budnim okom izraelskih vojnika na osmatračnicama.
- Sinžil je sada veliki zatvor - kaže Musa Šabane (52), otac sedmoro dece, dok rezignirano posmatra kako radnici postavljaju ogradu kroz sredinu rasadnika na ivici grada, gde je sadio drveće za prodaju - njegov jedini izvor prihoda.
- Naravno, sada nam je zabranjeno da idemo do rasadnika. Sva stabla koja sam imao su izgorela i uništena. Na kraju su nam odsekli sredstva za život - rekao je.
Zidovi i kontrolni punktovi koje postavlja izraelska vojska već dugo su deo svakodnevice za skoro tri miliona Palestinaca koji žive na Zapadnoj obali.
Međutim, mnogi sada tvrde da je drastično povećanje broja takvih barijera od početka rata u Gazi stavilo gradove i sela u stanje trajne opsade.
Ograda oko Sinžila predstavlja posebno upečatljiv primer barijera koje su se pojavile širom teritorije i koje postaju dominanta svakodnevnog života. Izraelska vojska tvrdi da je ograda postavljena radi zaštite obližnjeg autoputa Ramala–Nablus.
- U svetlu ponavljajućih terorističkih incidenata u ovom području, odlučeno je da se postavi ograda kako bi se sprečilo bacanje kamenja na glavnu saobraćajnicu i ponovljeni poremećaji javnog reda, čime se čuva bezbednost civila u regionu - navodi se u saopštenju vojske.
Zato što je stanovnicima i dalje dozvoljeno da ulaze i izlaze kroz jedini preostali ulaz, vojska tvrdi da politika omogućava "slobodan pristup" gradu.
Odsečeni od zemlje
Stanovnici sada moraju peške ili autom kroz uske, krivudave ulice da bi stigli do jedinog dozvoljenog ulaza. Neki pešače preko zatvorenih puteva kako bi stigli do vozila sa druge strane.
Oni koji su nekada zarađivali na okolnim parcelama sada su odsečeni, kaže Baha Foka, zamenik gradonačelnika.
On navodi da je ograda zatvorila 8.000 stanovnika u prostor manji od 10 hektara, odekavši ih od 2.000 hektara okolne zemlje koja je u njihovom posedu.
- To je politika kojom okupaciona vojska pokušava da zastraši ljude i slomi volju palestinskog naroda.
Izrael tvrdi da su ograde i barijere na Zapadnoj obali neophodne za zaštitu jevrejskih naseljenika koji su se tamo naselili nakon što je Izrael zauzeo tu teritoriju u ratu 1967. godine.
Izrael Ganc, predsednik Regionalnog saveta Binyamin, koji upravlja sa 47 izraelskih naselja u tom delu Zapadne obale, gde se nalazi i Sinžil, kaže da je ograda potrebna jer su stanovnici tog mesta bacali kamenje i molotovljeve koktele na automobile na obližnjem autoputu, isključivo zato što su putnici bili Jevreji.
- Uklanjanje ograničenja za arapske Palestince dalo bi im blanko dozvolu za masovna ubistva Jevreja - rekao je Ganc za Rojters.
Oko 700.000 Izraelaca sada živi na teritorijama koje je Izrael zauzeo 1967. Većina zemalja smatra ta naselja kršenjem Ženevskih konvencija koje zabranjuju naseljavanje civila na okupiranoj teritoriji. Izrael tvrdi da su naselja zakonita i opravdana istorijskim i biblijskim vezama jevrejskog naroda sa tom zemljom.
Posle decenija u kojima je Izrael samo formalno podržavao ideju o nezavisnoj palestinskoj državi, sadašnja krajnje desničarska vlada uključuje istaknute aktiviste iz redova naseljenika koji otvoreno zagovaraju aneksiju cele Zapadne obale.
"Pola života nam prolazi na putevima"
Izrael je pojačao vojno prisustvo na Zapadnoj obali odmah nakon iznenadnog napada Hamasa u oktobru 2023., koji je izazvao rat i razaranje u Gazi, drugoj glavnoj palestinskoj teritoriji.
Preko noći, zemljani bedemi i ogromne stene postavljeni su na puteve. Zatim su instalirane teške metalne kapije, obično obojene u žuto ili narandžasto, koje vojska zaključava na ulazima u palestinske zajednice - često na putevima koje koriste i naseljenici.
Vojska je postavila nove stalne kontrolne punktove. Takozvani "leteći punktovi", koji se pojavljuju iznenada i bez najave, postali su sve češći.
Sana Alvan (52), koja živi u Sinžilu i radi kao lični trener, kaže da joj je nekada kratka vožnja do Ramale sada produžena i do tri sata u jednom pravcu, bez ikakve garancije koliko će tačno trajati put zbog čekanja na punktovima.
Posao joj je znatno usporen jer više ne može da obeća klijentima da će moći da stigne do njih.
- Pola života nam prolazi na putevima - rekla je.
Iako je Zapadna obala uglavnom pošteđena totalnog razaranja koje je zadesilo Gazu, život je sve nesigurniji.
Zabrana ulaska u Izrael zbog rada preko noći je oduzela sredstva za život desetinama hiljada radnika. Početkom ove godine, desetine hiljada stanovnika Zapadne obale bile su raseljene usled izraelske ofanzive protiv militanata u Dženinu, na severu.
Mohamed Džamus (34), koji je odrastao u Jerihonu, a sada živi u Ramali, ranije je posećivao porodicu gotovo svake nedelje. Sada, kada mu put koji je trajao sat vremena često traje i po nekoliko sati, kaže da obično uspe da ih vidi samo jednom mesečno.
Izraelska vojska je saopštila da njene snage deluju u "kompleksnim bezbednosnim okolnostima" i da se kontrolni punktovi moraju redovno premeštati i postavljati na nova mesta kako bi se pratilo kretanje i odgovorilo na pretnje koje dolaze iz palestinskih zajednica.
Zvaničnici Palestinske samouprave, koja ima ograničenu samoupravu na okupiranoj Zapadnoj obali, sumnjaju da je gušenje ekonomije i svakodnevnog života namerno.
Oni tvrde da bi to moglo da se obije o glavu Izraelu jer bi moglo da natera sve više mladih da se priklone militantima.
- Oni rade sve što mogu da život našem narodu učine izuzetno teškim - rekao je palestinski premijer Mohamed Mustafa novinarima prošlog meseca.
· Reaguj