OTKRIVENI TAJNI DOSIJEI O ATENTATU NA MARTINA LUTERA KINGA: Tramp objavio 240.000 papira i razotkrio veliku misteriju! "FBI ga je prisluškivao"

Američko Ministarstvo pravde objavilo je više od 240.000 stranica dokumenata vezanih za atentat na Martina Lutera Kinga uključujući i zapise FBI-ja koji je godinama pratio vođu pokreta za građanska prava, pokušavajući da ga diskredituje zajedno s njegovim mirovnim i antirasističkim delovanjem.

Njegova smrt potresla je Ameriku u godini obeleženoj rasnim nemirima, masovnim protestima protiv rata u Vijetnamu i atentatom na predsedničkog kandidata Roberta Kenedija.

FBI prisluškivao Kinga

Administracija predsednika Donalda Trampa već je ranije ove godine objavila hiljade digitalnih stranica vezanih za atentate na Roberta Kenedija i predsednika Džona F. Kenedija, ubijenog 1963. godine.

Tokom kampanje, Tramp je obećavao veću transparentnost u vezi s okolnostima atentata na Džona Kenedija. Nakon što je preuzeo dužnost, naložio je saradnicima da pripreme plan objavljivanja dokumenata koji se odnose i na atentate na Roberta Kenedija i Martina Lutera Kinga.

FBI je vodio dosjee o Kingu još od 1950-ih i 1960-ih, prisluškivao mu je telefone i tvrdio – bez osnova – da ima veze s komunizmom.

Danas američki FBI priznaje da je reč o "zloupotrebama i prekoračenju ovlašćenja" koje ostaju tamna mrlja u njegovoj istoriji, prenosi Avaz.

Rej priznao ubistvo pa povukao izjavu

Porodica Martina Lutera Kinga pozvala je istraživače da s ovim dokumentima postupaju "s empatijom, suzdržanošću i poštovanjem prema bolu koji naša porodica i dalje oseća".

U saopštenju su naveli: "Sad više nego ikad, moramo odati počast njegovoj žrtvi tako što ćemo se posvetiti ostvarenju njegovog sna – društva zasnovanog na saosećanju, jedinstvu i jednakosti."

Džejms Erl Rej, segregacionista i beskućnik, priznao je ubistvo Kinga, ali je kasnije povukao tu izjavu. Umro je u zatvoru 1998. godine.

Porodica King podsetila je da je 1999. godine podnela građansku tužbu zbog nezakonite smrti. Porota u Tenesiju tada je jednoglasno zaključila da je King bio "žrtva zavere" u kojoj su učestvovali Lojd Džauers i neimenovani saučesnici, uključujući i vladine agencije, kao deo šireg plana.

U presudi se navodi da je ubistvo počinio neko drugi, a ne Rej, koji je, prema toj verziji, poslužio kao žrtveno jagnje.

Džauers, bivši policajac iz Memfisa, 1993. godine u emisiji Prime Time Live na ABC-u izjavio je da je učestvovao u zaveri za Kingovo ubistvo.

Međutim, izveštaj američkog Ministarstva pravde iz 2023. njegove tvrdnje opisuje kao nepouzdane.

Ko je bio Martin Luter King?

Martin Luter King  bio je američki baptistički sveštenik, aktivista za ljudska prava i jedan od najistaknutijih vođa pokreta za građanska prava u SAD tokom 1950-ih i 1960-ih. Rođen je 15. januara 1929. u Atlanti, Džordžija, a ubijen je 4. aprila 1968. godine u Memfisu, Tenesi.

Ključne činjenice o njemu:

Zalaganje za nenasilje: King je zagovarao nenasilni otpor prema rasnoj segregaciji i nepravdi, inspirisan učenjima Mahatme Gandija.

Poznati govor: Njegov najčuveniji govor, "I Have a Dream", održan je 1963. na Maršu na Vašington, gde je pozvao na kraj rasizma i jednakost za sve građane.

Dobitnik Nobelove nagrade: 1964. godine dobio je Nobelovu nagradu za mir zbog svog doprinosa borbi za građanska prava.

Meta državnog nadzora: FBI ga je godinama nadzirao i pokušavao da ga diskredituje, smatrajući ga pretnjom.

Nasleđe: King je postao simbol borbe za pravdu, ravnopravnost i ljudska prava. U SAD se svakog januara obeležava Martin Luther King Jr. Day kao državni praznik.

Njegov život i delo ostavili su dubok trag u američkom društvu i širom sveta, a njegova poruka mira, jednakosti i dostojanstva i dalje inspiriše borce za ljudska prava.

Kurir.rs