"UKRAJINSKA VOJSKA JE U POČETKU ČINILA RUSE SMEŠNIM!" Sve se preokrenulo, Ukrajinci su besni: "Troše ljudske živote"

U prvoj godini ruske invazije, ukrajinski branioci su uspeli da nadmudre tromog neprijatelja, oslanjajući se na improvizaciju i procenu ljudi na terenu.

Gvozdena hijerarhija koja tretira ljude kao potrošnu robu

„Naša vojska se održava uglavnom zahvaljujući inicijativi ljudi do nivoa komandanta bataljona“, rekao je major Oleksij Pasternak. Ali se ne održava svuda. Poslednjih dana, male grupe ruskih vojnika su probile ukrajinske linije u Donjeckoj oblasti. Kijev pokušava da zaustavi njihovo napredovanje.

Ruska vojska pati od još većeg problema čvrste hijerarhije koja tretira ljude kao potrošnu robu. Njena neefikasnost pomaže da se objasni zašto Rusija još nije iskoristila svoju brojčanu prednost da napravi odlučujući proboj. Ali ukrajinski problem je kritičniji, jer ne može da nadoknadi gubitke tako lako kao Rusija.

Mnogi ukrajinski vojnici ponavljaju gorku refren: „Velika sovjetska vojska pobeđuje malu sovjetsku vojsku“. Kapetan Aleksandar Širšin, komandant bataljona u 47. mehanizovanoj brigadi, javno je izrazio svoje frustracije. U maju je na Fejsbuku osudio vojno rukovodstvo, govoreći o „glupim“ naređenjima i gubicima i široko rasprostranjenom strahu od generala koji su „sposobni samo da opominju i kažnjavaju“.

Prekretnica, rekao je Širšin za Volstrit žurnal, bila je naredba njegovim ljudima da se vrate u Kursk, ruski region koji su ukrajinske snage delimično zauzele godinu dana ranije, ali su na kraju bile primorane da se povuku. Pravac napada je bio predvidljiv, a Rusi su bili spremni. Mnogo ljudi je poginulo, uključujući i sveže i dobro obučene regrute.

„Više ih je, moramo biti bolji“

„Moramo promeniti naše metode od kvantiteta do kvaliteta. Ne možemo pobediti Rusiju našim resursima. Oni su brojniji, moramo biti bolji“, rekao je Širšin, koji je kasnije opomenut zbog nediscipline. Ali mnogi njegovi drugovi su podržali njegovu kritiku. 

Duž hiljadu kilometara fronta, mnogi ukrajinski vojnici pričaju priče slične Širšinovoj: Komandanti su više puta odbijali da odobre taktičko povlačenje, ostavljajući ljude u opasnosti od okruženja i uništenja. Oficiri na frontu kažu da takva odbijanja pokazuju rasipnički odnos prema ljudskom životu.

Krajem prošle godine, potpukovnik Serhij Kostišin je želeo da povuče svoj bataljon sa izloženog položaja u južnom delu Donjecke oblasti. Štab mu nije dozvolio povlačenje. Stoga je Kostišin preuzeo inicijativu i tajno sproveo borbeno povlačenje. Veći deo bataljona se izvukao iz zamke, ali je vod koji je ostao da pokriva povlačenje gotovo potpuno uništen.

Mesecima nakon toga, Kostišina su ispitivali vojna policija i kontraobaveštajna služba. Na kraju su odustali. „Ako si glup i poslušan, ostaviće te na miru. To je sovjetska tradicija“, rekao je Kostišin, koji je kasnije unapređen u zamenika komandanta brigade.

Bahmutova tvrdoglava odbrana je bila greška

U ranim fazama rata, vojnici, zajedno sa veteranima i civilima, bili su naoružani mešavinom zapadnog, sovjetskog i domaćeg oružja. Njihova domišljatost, poput pionirskog korišćenja komercijalnih dronova za otkrivanje ruskih kolona, dovela je do niza uspeha 2022. godine. Prkoseći očekivanjima brze ruske okupacije, ukrajinski branioci su povratili polovinu teritorije koju su osvajači zauzeli. 

Ubrzo se, međutim, pojavio zastareli, štabski stil komandovanja. Doneta je kontroverzna odluka koja je imala trajan uticaj na moral: da se grad Bahmut u istočnoj Ukrajini brani devet meseci, gurajući mnoge iskusne vojne brigade u uništenje. Bitka za Bahmut se nastavila dugo nakon što je postalo jasno da će ukrajinske snage morati da se povuku iz grada, što su na kraju i učinile u maju 2023. godine.

 General Aleksandar Sirski (60), koji je postao vrhovni komandant oružanih snaga 2024. godine, nije popularan među ukrajinskim vojnicima. Mnogi ga vide kao oličenje sovjetskog sindroma: oficira obučenog u Moskvi koji mikromenadžira trupe na terenu, odlaže povlačenje ili naređuje napade koji rezultiraju gubicima koji iscrpljuju moral na ciljevima sa malom strateškom vrednošću.

Ali mnogi ukrajinski oficiri kažu da problemi idu dublje od Sirije. U štabovima se i dalje nalazi mnogo oficira koji su se obučavali u vojsci sovjetskog tipa. Širenje vojske je mnoge izvelo iz penzije i oni ne razumeju visokotehnološko ratovanje dronovima na terenu.

Ukrajina je do sada imala 100.000 poginulih u ratu
Tokom neuspele ukrajinske kontraofanzive 2023. godine u Zaporožju, generali su preko radija vikali komandantima brigada, pa čak i podoficirima na bojnom polju, da nastave sa napadima, iako su gubici činili jedinice nesposobnim za borbu.

Ukrajinske snage su pretrpele ukupne gubitke od oko 400.000 ljudi, uključujući do 100.000 poginulih, prema nedavnoj proceni Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) u Vašingtonu. Ukupni ruski gubici približavaju se milionu, uključujući do 250.000 poginulih, prema CSIS-u. Ali ukupno stanovništvo Rusije je skoro četiri puta veće.

U zemlji u kojoj svako ima prijatelja ili rođaka koji se bori, priče o regrutima bačenim u vatru nakon jedva oskudne obuke ometaju napore Ukrajine u regrutovanju. Nakon početnog talasa patriotskog entuzijazma 2022. godine, dobrovoljaca je postalo malo.

Pedesetogodišnji muškarac iz Kijeva rekao je da se početkom ove godine dobrovoljno prijavio u vojsku i ubrzo se pokajao. Obuka se sastojala od sakupljanja drva za ogrev: „Nisam čak ni video pušku.“

„Rado ću služiti svojoj zemlji, ali neću ići na front bez ikakve obuke“

Kada se prijavio, obećano mu je mesto u jedinici za dronove, ali je poslat na front kod Pokrovska kao običan vojnik. Vratio se u Kijev, pridruživši se desetinama hiljada ljudi koji su otišli bez dozvole ili dezertirali: „Rado bih služio svojoj domovini, ali nisam želeo da idem na front bez ikakve obuke.“ 

Za mnoge vojnike, ukrajinski napad na Kursk bio je simboličan primer kako su zaostale sovjetske navike koštale života. Proboj je dobro počeo. Najbolje ukrajinske jedinice iznenadile su Ruse i zauzele značajnu teritoriju. Ukrajinska vlada se nadala da bi ova teritorija mogla poslužiti kao pregovarački adut u mirovnim pregovorima.

Ali Kursk se ubrzo pretvorio u još jednu bitku na iscrpljivanje. Rusija je dovela pojačanja, uključujući svoje najbolje jedinice dronova i oko 10.000 severnokorejskih vojnika. „Počeli su da nam prekidaju logistiku“, rekao je Širšin. „Nismo mogli efikasno da nastavimo operaciju do zime. Morali smo da promenimo situaciju na bojnom polju ili da se povučemo. Ali samo smo čekali, dok sve ne počne da se raspada.“

Haotično i opasno povlačenje iz Kurska

Kada su se Ukrajinci konačno povukli iz Kurska, često je bilo očajno i haotično. Jedinice su napuštale svoja vozila, vojnici su se povlačili peške. Glavni put nazad ka Ukrajini, koji je do tada bio pod jakom ruskom vatrom, bio je prekriven telima ukrajinskih vojnika i oštećenim vozilima. 

Neki komandanti vodova koji su se povukli bez dozvole da bi spasili živote svojih ljudi bili su predmet istrage. Drugi su se našli napušteni u Kursku bez ikakvih naređenja. „Ljudi su umirali, a da nisu razumeli zašto. Komandanti nisu marili za ljude“, rekao je jedan ukrajinski vojnik.

(Kurir.rs/The Wall Street Journal)