"SAZNAĆETE KOLIKO DALEKO SMO SPREMNI DA IDEMO" Tramp šokirao izjavama o Grenlandu, pomenuo i Srbiju: "Nešto je čudno na ovoj konferenciji" (FOTO/VIDEO)

Danska šalje još vojnika 

Danska televizijska stanica TV 2 saznala je da danska vlada radi na planovima za slanje dodatnih 1.000 vojnika na Grenland ove godine. Njihov vojni dopisnik Anders Lomholt saznao je da Danska planira „celogodišnje prisustvo uporedivo sa raspoređivanjem danskog borbenog bataljona u Letoniji“.

„1.000 borbenih vojnika govori nešto o tome koliko ozbiljno danske oružane snage, a samim tim i vrh vlade, shvataju ovu situaciju. Mogući su i dodatni doprinosi mornarice i vazduhoplovstva“, tvrdi Lomholt. Konačan broj, dodaje, još se razrađuje.

Ukupno oko 150 vojnika je do sada stiglo u Kangerlusuak, na Grenlandu, a isti broj je i u Nuku.

Tramp kaže da su SAD izvukle 50 miliona barela nafte iz Venecuele

Američki predsednik je rekao da je njegova administracija izvezla 50 miliona barela iz te Venecuele.

Tramp je dodao da su SAD to zauzele u prva četiri dana, nakon svoje intervencije, i da deo toga prodaju na otvorenom tržištu.

„Smanjujemo cene nafte“, rekao je novinarima.

Američki predsednik je rekao da su „ostali milioni barela nafte“.

Tramp: Americi je potreban Grenland zbog „nacionalne i svetske bezbednosti“

Donald Tramp i dalje odgovara na pitanja nakon brifinga u Beloj kući.

Novinar ga je pitao da li je konačni raspad NATO-a cena koju je spreman da plati za Grenland.

„ Mislim da ćemo pronaći nešto čime će NATO biti veoma zadovoljan, a i čime ćemo mi biti veoma zadovoljni.“

„ Ali nam je [Grenland] potreban iz bezbednosnih razloga, potreban nam je zbog nacionalne bezbednosti, pa čak i svetske bezbednosti.“

Tramp o Grenlandu: "Mislim da će se stvari prilično dobro završiti"

Reporter pita Donalda Trampa o njegovim predloženim tarifama za Evropu ako ne podrže njegov plan za akviziciju Grenlanda.

„Imamo mnogo zakazanih sastanaka o Grenlandu“, kaže Tramp.

„Večeras odlazim, kao što znate, u Davos i imamo mnogo zakazanih sastanaka o Grenlandu.

„I mislim da će se stvari prilično dobro završiti.“

Koliko je daleko spreman da ide da bi dobio Grenland? Tramp: "Saznaćete"

Nakon dugog govora na brifingu u Beloj kući povodom godišnjice povratka na dužnost, Donald Tramp sada odgovara na pitanja.

Neki od njegovih odgovora, za razliku od njegovog govora, su sažeti i jasni.

Na pitanje koliko daleko je spreman da ide da bi stekao Grenland, odgovorio je samo sa: „Saznaćete.“

Tramp prvi put večeras pomenuo NATO

Tramp je večeras prvi put pomenuo i NATO, ponavljajući svoju tvrdnju iz emisije „Truth Social“ da nijedan predsednik „nikada nije učinio više“ za vojni savez. Zatim kaže da će podržati saveznike u NATO-u, ali pita „hoće li oni učiniti isto“.

Učinio sam više za NATO nego bilo koja druga osoba, živa ili mrtva. Moj najveći strah u vezi sa NATO-om je da trošimo ogromnu količinu novca sa NATO-om. Mi ćemo im priskočiti u pomoć, ali hoće li oni priskočiti nama u pomoć? - pita on.

Osvrnuo se na svoje „dostignuće“ sa NATO-om, naime povećanje odbrambenih izdataka članica sa 2% na 5% BDP-a.

Mislim da će vam to sve reći. Mislim da biste mogli da pitate generalnog sekretara (Marka Rutea) o tome. I on je to rekao. Ali NATO mora da se prema nama odnosi pravedno.

Dopisnik britanskog Telegrafa: Trampova konferencija čudnija od prethodnih

Dopisnik britanskog Telegrafa iz Bele kuće, Konor Stringer, kaže da je ova Trampova konferencija za štampu čudnija od prethodnih.

Nešto deluje čudno. Govori tiho, teško ga je čuti.

Ovo nije vrsta pompeznog nastupa na koji smo navikli od američkih predsednika.

Možda su ga sustigli poslednji dani diplomatskog haosa?

Mikrofonski tehničar, sedeći odmah van vidokruga na stolici ispod predsednika, jedva je izbegao fotografije ilegalnih imigranata koje mu je predsednik bacio u lice - izveštava Stringer.

Tramp o tarifama

Donald Tramp se dotakao tarifa i kaže da ne zna šta će Vrhovni sud, koji bi trebalo da donese odluku o sveobuhvatnim američkim tarifama, učiniti.

- Mislim da mi se čini toliko jasnim da ne može biti jasnije. Dozvoljeno vam je dati dozvolu, a tarifa je verovatno manje stroga nego što bi dozvola mogla biti. Uzeli smo stotine milijardi dolara, i ako izgubimo taj slučaj, možda ćemo morati da učinimo sve što možemo da to vratimo. Ne znam kako će se to učiniti, a da se ne povredi mnogo ljudi, ali radujemo se tom slučaju - rekao je on.

Još nije pomenuo Grenland.

Još uvek se čeka Trampova konferencija za medije

Još uvek se čeka da američki predsednik Donald Tramp počne svoju konferenciju za novinare.

Ranije je portparol Bele kuće objavio na društvenim mrežama nagoveštavajući pojavljivanje predsednika u 18:00 časova po GMT-u.

Još uvek nema traga od predsednika, ali može se videti postolje sa predsedničkim pečatom, ispred sobe pune novinara.

Belgijski premijer: SAD više nije siguran saveznik

Belgijski premijer Bart De Vever izrazio je sumnje u ulogu Sjedinjenih Država kao saveznika Evrope, navodeći da se na njihov savez više ne može bezuslovno računati. Takođe je oštro komentarisao Trampove izjave o Grenlandu i Rusiji, piše Gardijan.

„Evropa je na raskrsnici i mora da odluči kakva će biti njena politika. Do sada smo pokušavali da smirimo novog predsednika u Beloj kući. Bili smo veoma blagi, takođe i sa carinama. Bili smo blagi u nadi da ćemo dobiti njegovu podršku za rat u Ukrajini.

Ali sada se prelazi toliko crvenih linija da morate da birate između samopoštovanja. Biti srećan vazal je jedno. Biti jadni rob je drugo. Ako sada odustanete, izgubićete dostojanstvo. A to je verovatno najdragocenija stvar koju možete imati u demokratiji“, rekao je De Vever.

Uskoro se obraća Tramp

Bela kuća je potvrdila da će se predsednik Tramp pridružiti današnjem redovnom brifingu za novinare.

Brifing je zakazan za 13:00 časova po lokalnom vremenu (19:00 časova po istočnom vremenu).

Pre brifinga za novinare, sekretarka za štampu Karolina Livit, koja obično sama razgovara sa medijima, objavila je poruku na društvenim mrežama nagoveštavajući predsednikov dolazak.

„Veoma poseban gost će mi se danas pridružiti za govornicom... UKLJUČITE SE!“, napisala je. Poslednjih nedelja je ugostila potpredsednika DŽ. D. Vensa i druge članove Trampovog kabineta.

Lukašenko Ulazimo u Trampov Odbor za mir, milijarda dolara nije potrebna

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko potpisao je dokument kojim se potvrđuje da će se Belorusija pridružiti „Komitetu za mir“ koji je osnovao predsednik SAD Donald Tramp i rekao da članstvo ne zahteva uplatu od milijardu dolara.

Vest je objavila beloruska državna novinska agencija BelTA, a prenela Evropska pravda.

U saopštenju koje je prenela BelTA, Lukašenko je potvrdio da je zvanično prihvatio američku inicijativu.

„Potpisao sam odgovarajuće pismo Sjedinjenim Američkim Državama u kojem navodimo da smo spremni da prihvatimo njihov predlog i postanemo osnivači ovog Komiteta“, rekao je Lukašenko.

U dokumentu se navodi da će statut Komiteta za mir biti sproveden po planiranoj proceduri, „kako je utvrđeno u pismu predsednika SAD“.

Zašto Makron nosi naočare za sunce u Davosu?

Analiza poruka koje je Makron poslao Trampu

Tramp: Da se ​​nisam pojavio, NATO danas ne bi bio tamo

Predsednik SAD Donald Tramp se upravo oglasio na društvenoj mreži Truth Social. Rekao je da „nijedna osoba, nijedan predsednik, nije učinio više za NATO“ od njega.

"Nijedan pojedinac, niti predsednik, nije učinio više za NATO od predsednika Donalda J. Trampa. Da se ja nisam pojavio, NATO danas ne bi ni postojao!!! Završio bi na smetlištu istorije. Tužno, ali ISTINITO!!!" napisao je.

Zelenski: Ne idem u Davos, biram Ukrajinu

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da nije planirao da putuje u Davos na godišnji Svetski ekonomski forum. Odlučio je da ostane u Ukrajini nakon najnovijeg ruskog noćnog napada koji je dodatno produbio energetsku krizu.

„Bez sumnje, u ovom slučaju biram Ukrajinu, a ne ekonomski forum“, rekao je. Dodao je da bi razmotrio dolazak u Davos ako bi postojala realna mogućnost donošenja odluka o dodatnim sistemima protivvazdušne odbrane i paketima energetske pomoći za Kijev.

Makron odbio Trampov poziv da se pridruži Odboru za mir u Gazi

Francuski predsednik Emanuel Makron odbio je ponudu američkog predsednika Donalda Trampa da se pridruži „Odboru za mir u Gazi“, saopštio je danas iz njegovog kabineta.

Odluka je doneta zbog zabrinutosti da bi „Odbor za mir“, kojim predsedava Tramp, imao široka ovlašćenja izvan prelaznog upravljanja Pojasom Gaze i potkopao okvir Ujedinjenih nacija.

U saopštenju se navodi da povelja Odbora „prevazilazi okvir Gaze i pokreće ozbiljna pitanja, posebno u pogledu principa i strukture Ujedinjenih nacija, koja se ne mogu dovesti u pitanje“, prenosi Politiko.

Kanadski premijer: "Čvrsto stojimo uz Grenland i Dansku"

Kanadski premijer Mark Karni je upravo govorio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Na temu arktičkog suvereniteta, Karni je na forumu rekao da „čvrsto stojimo uz Grenland i Dansku i u potpunosti podržavamo njihovo jedinstveno pravo da određuju budućnost Grenlanda“.

On kaže da je posvećenost Kanade Članu 5 NATO-a - koji navodi da se oružani napad na jednu ili više članica smatra napadom na sve - „nepokolebljiva“.

Karni dodaje da se i Kanada „snažno protivi“ tarifama zbog Grenlanda.

"Dogovor više ne funkcioniše, nalazimo se usred sloma sistema"

Karni rekao je da su zemlje poput Kanade decenijama prosperirale u okviru međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima i da su „koristile njegovu predvidljivost“.

Ali je dodao da Kanada zna da će najjači „istupiti“ iz tog poretka „kada bude potrebno“. „Uglavnom smo izbegavali da istaknemo jaz između retorike i stvarnosti. Taj sporazum više ne funkcioniše. Reći ću to otvoreno: nalazimo se usred sloma sistema, a ne tranzicije“, rekao je.

Dodao je da pitanje za srednje sile poput Kanade nije da li će se prilagoditi novoj stvarnosti. „Moramo se prilagoditi. Pitanje je da li se prilagođavamo jednostavnom izgradnjom viših zidova ili možemo učiniti nešto ambicioznije“, rekao je.

Govoreći o pretnji američkih tarifa, Karni je naglasio: „Kanada se snažno protivi tarifama na Grenland i poziva na fokusirane diskusije kako bismo postigli naše zajedničke ciljeve bezbednosti i prosperiteta na Arktiku.“

Premijer Granlanda odgovorio Trampu: Vojna sila nije isključena!

Grenlandski premijer Jens Frederik Nilsen izjavio je danas da je vojna operacija protiv Grenlanda "malo verovatna", ali da se ta teritorija koju priželjkuje Donald Tramp na to mora pripremiti.

- Malo je verovatno da će se koristiti vojna sila, ali nije isključeno. Druga strana, Donald Tramp, to je jasno dala do znanja - rekao je Nilsen na konferenciji za novinare u Nuku, glavnom gradu Grenlanda.

- Zato moramo biti spremni na sve mogućnosti, ali naglasimo: Grenland je član NATO-a, i ako dođe do eskalacije, to bi imalo posledice i za ostatak sveta - dodao je šef tog autonomnog danskog ostrva.

Planovi predsednika SAD Donalda Trampa za aneksiju Grenlanda prete "međunarodnom poretku", rekao je danas za AFP bivši šef NATO-a Anders Fog Rasmusen.

Danac je pozvao Evropljane da "promene svoju strategiju" i "osveste da je jedino što Tramp poštuje snaga, odlučnost i jedinstvo".

Ministarka je plakala! Mocfeld dočekana kao heroina na Grenlandu!

Mocfeld je dočekana kao heroina. Bilo je ovacija kada je ministarka spoljnih poslova Grenlanda, Vivijan Mocfeld, sletela u Nuk, prenosi izveštač danske televizije DR Džoa Ursin Holingdejl.

Kako dodaje, i ministarka je plakala, ali i ljudi koji su došli da je dočekaju. Mocfeld je takođe dobila veliku zastavu u ruke, kojom je mahala, a zatim se obratila okupljenima govorom.

Mete Frederiksen: "Zbog toga što Tramp ne isključuje upotrebu vojne sile, ni mi ostali je ne možemo isključiti"

Prošle nedelje su danski i međunarodni vojnici počeli da pristižu na Grenland u okviru vežb, kao deo napora da se ojača prisustvo na Arktiku. Još juče je na Grenland sleteo avion sa danskim vojnicima.

Premijerka Mete Frederiksen je na konferenciji za novinare upitana o prisustvu vojnika na Grenlandu. Da li je nedavno raspoređivanje trupa tamo povezano sa pripremama za moguću upotrebu vojne sile od strane SAD?

- Tačno je da američki predsednik, nažalost, nije isključio upotrebu vojne sile. Zato ni mi ostali to ne možemo isključiti. To je prirodna posledica onoga što je američki predsednik rekao i onoga što nije rekao - poručila je ona, dodajući:

- Kad sad vidimo povećano vojno prisustvo na Grenlandu, to je rezultat aktivnosti koje traju već neko vreme - vežbe Nato Endurance - odnosno pojačanih trenažnih aktivnosti na Grenlandu i u njegovoj okolini, u kojima učestvuje više savezničkih zemalja.

Američki milijarder: Trampova politika mogla bi da pokrene kapitalne ratove

Milijarder i investitor Rej Dalio upozorio je u utorak kako bi agresivan politički smer predsednika Donalda Trampa mogao da podstakne novu fazu globalnog finansijskog sukoba.

Dalio smatra da bi strane vlade i investitori mogli da revidiraju svoj interes za ulaganje u američku imovinu usled rastuće nesigurnosti i ekonomskih tenzija.

- S druge strane trgovinskih deficita i ratova nalaze se kapital i kapitalni ratovi - izjavio je Dalio za CNBC-jevu emisiju "Squawk Box" tokom Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

- Uzmemo li u obzir trenutne konflikte, ne smemo zanemariti mogućnost izbijanja kapitalnih ratova. Drugim rečima, mogla bi da splasne potražnja za američkim dugom i sličnim instrumentima.

Dalio, osnivač jednog od najvećih svetskih hedž fondova Bridgewater Associates, izrazio je zabrinutost da bi zemlje s velikim rezervama američkih dolara i obveznica mogle da postanu manje sklone finansiranju američkih deficita ako dođe do pada poverenja. Istovremeno, SAD nastavljaju sa izdavanjem velikih količina duga, što stvara problematičnu situaciju ako poverenje oslabi.

- Znamo da su i vlasnici američkih dolara denominirani i oni kojima je to potrebno, Sjedinjene Države, brinu jedni o drugima. Zar ne? Dakle, ako imate druge zemlje koje to drže, i brinu jedni o drugima, a mi proizvodimo puno toga, to je veliki problem - rekao je.

U takvom okruženju, Dalio je ponovio važnost diverzifikacije portfelja, savetujući ulagačima da se ne oslanjaju previše na jednu klasu imovine ili zemlju.

Posebno je istakao zlato kao ključnu zaštitu u razdobljima finansijskog stresa, preporučujući da ono čini između 5 i 15 odsto portfelja.

- Vrlo dobro funkcioniše kada druge imovine ne funkcionišu dobro. To je uspešan diverzifikator - rekao je Dalio.

Zbog pojačanih napetosti, cena zlata na tekućem tržištu prešla je danas 4.700 dolara za uncu, jer su ulagači tražili sigurnost u imovini koja se smatra sigurnim utočištem.

Američki ministar finansija Evropi: Opustite se, ne uzvraćajte mere 

Ministar finansija SAD Skot Besent ponovio je svoje upozorenje evropskim zemljama da ne uzvraćaju mere zbog plana predsednika Trampa da preuzme Grenland.

Govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, rekao je da evropski lideri treba da „imaju otvoren um“.

„Svima kažem, opustite se. Duboko udahnite. Ne uzvraćajte. Predsednik će biti ovde sutra i preneće svoju poruku.“

Tramp bi imao sastanke, rekao je Besent.

„Najgora stvar“ koju zemlje mogu da urade jeste da eskaliraju protiv Sjedinjenih Država, dodao je.

„Ovo je bilo u glavama američkih predsednika više od 150 godina“, rekao je on, misleći na stratešku vrednost Grenlanda.

Blagi pad američkih i evropskih berzi zbog Trampovih carina, cene zlata i srebra rastu

Pored pada američkih berzi kao odgovor na Trampove pretnje carinama, i evropske berze trguju niže drugi dan zaredom, pri čemu su glavne berze u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj pale za oko 1%.

Na deviznim tržištima, američki dolar je naglo pao. Evro je porastao za 0,8% u odnosu na dolar na 1,1742 dolara, dok je funta porasla za 0,2% na 1,346 dolara.

U međuvremenu, cena plemenitih metala poput zlata i srebra – koji se smatraju „sigurnim utočištima“ u vremenima neizvesnosti – nastavila je da raste.

Cena zlata je u utorak prvi put porasla iznad 4.700 dolara po unci, dostigavši rekordnih 4.737,10 dolara. Srebro je takođe dostiglo novi maksimum od 95,488 dolara po unci.

Zelenski zabrinut da će drama oko Grenlanda skrenuti pažnju sveta s Ukrajine

Ukrajina i Evropa trebale bi da stvore zajedničke vojne odbrambene snage s do tri miliona vojnika, predložio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Danska premijerka: Nećemo napustiti Grenland zbog američkih pretnji carinama

Danska premijerka Mete Frederiksen poručila je da Kopenhagen neće napustiti Grenland zbog američkih pretnji carinama, nazvavši trgovinski rat "lošom idejom" i ponudivši saradnju na Arktiku.

Kalas uporedila Trampa s Putinom

Visoka predstavnica EU Kaja Kalas izjavila je da će EU ostati pri čvrstom stavu o Grenlandu, uporedivši pretnje Donalda Trampa sa situacijom u Ukrajini i osudivši pretnje uvođenjem carina.

Pulsen: Ne krijemo se od Trampa, ali nećemo u Davos

Ministar odbrane Danske Trols Lund Pulsen, ni drugi članovi vlade, ne planiraju put u Davos u Švajcarskoj, gde se održava svetski ekonomski samit. On je odbacio da se Danci kriju od Trampa, koji sutra stiže u Davos.

"Ne planiram put u Davos. Juče sam bio u Briselu, gde sam se sastao sa Kajom Kallas i Markom Ruteom i svim nordijskim ministrima odbrane. Sutra uveče mi dolazi britanski ministar odbrane u Kopenhagen“, rekao je on.

„Ako neko smatra da je problem što vlada nije u Davosu, mislim da je to pogrešno. Mi smo trenutno zauzeti sastancima na svim drugim nivoima.“

Zašto se onda ne sastati sa Trampom?

„Prošle nedelje smo imali sastanak sa Rubijom i Vensom, što je način na koji dalje radimo sa Amerikancima. Takođe po njihovoj želji.“

Ali može izgledati kao da se krijete od Trampa?

„Ne, ne krijemo se od Trampa. Ne krijemo se od Amerikanaca. Razgovaramo sa Amerikancima. Zato je i dobro što smo prošle nedelje uspostavili prostor za dalji dijalog sa njima. Mislim da je to pravi put napred.“

Guverner Kalifornije: "Ne mogu više da gledam ove jadne Evropljane - pokažite kičmu"

Demokratski guverner Kalifornije Gevin Njusom oštro je kritikovao oprezan odgovor Evrope na pretnje predsednika SAD Donalda Trampa vezane za Grenland. Na pitanje poslovnog dopisnika Paula Kelsa u Davosu ima li poruku za Evropljane, Njusom je rekao:

- Vreme je da se saberete. Vreme je da postanete ozbiljni i prestanete da budete saučesnici. Vreme je da se uspravite, budete čvrsti, da pokažete kičmu.

- Ne mogu više da gledam ovu saučesničku pasivnost, ljude koji se samo prevrću na leđa. Trebao sam da ponesem hrpu štitnika za kolena za sve svetske lidere. Mislim, dele se krune i Nobelove nagrade, samo se dele. To je jednostavno jadno. I nadam se da ljudi shvataju koliko jadno izgledaju na svetskoj pozornici. Sramota je.

Njusom je odbacio i mogućnost diplomatije s Trampom: "On je T-rex - ili se pariš s njim ili te proždre."

Kelso navodi da Njusomov "beskompromisan" rečnik politički odgovara guverneru, koji se obraća i publici kod kuće i u Evropi.

Njusom se nada da će postati osoba "u koju bi neki u Evropi možda mogli da se ugledaju za nekoliko godina u suprotstavljanju trampizmu".

Žordan Bardela u EP govoriće protiv Trampa

Francuski desničar Džordan Bardela iz stranke "Nacionalno okupljanje" Marin le Pen, koji je poznat kao oštar kritičar Trampovih ambicija da kupi Grenland biće na spisku govornika u Evropskom parlamentu gde će se danas debatovati o Grenlandu.

Mnogi Danaci na spisku govornika za debatu EP o Grenlandu

Uskoro počinje i debata u Evropskom parlamentu o Grenlandu. Na govornicu će izaći nekoliko danskih poslanika Evropskog parlamenta.

Radi se o Henriku Dahu (LA), Kristel Šaldemose (S), Kristoferu Stormu (DD), Viliju Sovndalu (SF), Peru Klasenu (EL), Andersu Vistisenu (DF), Mortenu Lekegardu (V), Nilsu Fleming Hensenu (K), Stajni Bose (M) i Sigrid Fris (RV), tim redosledom.

Evropa treba da odgovori na Trampove carine

Ako Donald Tramp ozbiljno nametne kaznene carine evropskim zemljama zbog sukoba oko Grenlanda, Evropa će morati da odgovori.

To je u parlamentu Danske rekla Mete Frederiksen.

- Mi u Evropi moramo da odgovorimo. Prinuđeni smo na to. Niko u Evropi to ne želi, ali bi to bio ispravan potez. Do 1. februara radimo na tome da se to izbegne.

Iako je Donald Tramp naveo pojedine evropske zemlje, ne može se primeniti kaznena carina samo na pojedine zemlje EU, naglašava Mete Frederiksen. To bi bilo zajedničko za celu EU.

Jens Frederik Nilsen održava konferenciju za novinare u 14 časova

Premijer Grenlanda, Jens Frederik Nilsen, danas održava konferenciju za novinare u 14 časova po danskom vremenu.

Konferencija ima za cilj da pruži "status situacije", piše Sermitsiak.

Očekuje se da će i Mute Egede učestvovati na konferenciji.

Počinje debata o Grenlandu u Evropskom parlamentu

Počinje debata EP o Grenlandu. Šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas, prema planu je prva koja će govoriti.

Nakon nje, govornicu će preuzeti Henrik Dal iz Liberalne alijanse.

Tramp bi u Davosu mogao sve da iznenadi

Najnovije pretnje predsednika SAD Donalda Trampa u vezi Grenlanda i ostrva Čagos najbolje je razumeti kao njegovu sklonost drami u stilu rijaliti televizije, smatra Entoni Skaramuči.

- On je producent rijaliti televizije - rekao je Trampov bivši direktor komunikacija u Beloj kući poslovnom dopisniku Paulu Kelsu u Davosu.

- I onda stvaraš sukob, stvaraš dramu, određeni stepen teatralnosti, a zatim dođe klimaktičan trenutak nakon kojeg sve nestane i mislim da će se upravo to dogoditi.

Skaramuči očekuje da će se predsednik SAD na Svetskom ekonomskom forumu upustiti u svojevrsnu "šarmantnu ofanzivu", "pre svega zato što to niko ne očekuje".

- To je ta refleksna kontrarnost koja je deo njegove prirode - rekao je Skaramuči.

- Sve što biste očekivali od tradicionalnog predsednika, on će učiniti tačno suprotno - dodao je.

Trampov ministar poručio Evropljanima: Sednite i opustite se

Američki ministar finansija Skot Besent oglasio se na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde je evropske zemlje pozvao da se "opuste i puste da se stvari odvijaju" u vezi s Trampovim pretnjama carinama.

Kina reagovala na Trampovu godišnjicu

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova suzdržano je ocenilo odnose između SAD i Kine tokom prve godine mandata predsednika Donalda Trampa nakon povratka na dužnost.

- Tokom protekle godine odnosi između Kine i Sjedinjenih Američkih Država prolazili su kroz uspone i padove, ali su u celini zadržali dinamičnu stabilnost - rekao je Guo Jiakun, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova, na redovnoj konferenciji za novinare.

Dodao je da su "povremene oscilacije" u kinesko-američkim odnosima očekivane i da je Kina spremna da sarađuje s Vašingtonom kako bi se odnosi stabilizovali.

"Živela Evropa"

Ursula fon der Lajen je završila svoj govor.

- Živela Evropa - bile su njene poslednje reči tokom govora.

"Neslaganje sa SAD koristi samo našim protivnicima"

- Stanovništvo Sjedinjenih Američkih Država ne posmatramo samo kao naše saveznike, već kao naše prijatelje, a upuštanje u opasnu silaznu spiralu koristilo bi isključivo upravo onim protivnicima koje smo oboje čvrsto rešeni da držimo podalje od našeg strateškog okruženja - poručila je Ursula fon der Lajen.

- Zato će naš odgovor biti nepokolebljiv, jedinstven i proporcionalan.

Masovni evropski investicioni poduhvat

Radimo na "masovnom evropskom investicionom poduhvatu" na Grenlandu, rekla je Ursula fon der Lajen.

- Sarađivaćemo "rame uz rame" sa Grenlandom i Danskom kako bismo videli kako možemo dodatno da podržimo lokalnu ekonomiju i infrastrukturu - poručila je predsednica Evropske komisije.

EU će sarađivati sa SAD na bezbednosti Arktika

- To je očigledno u našem zajedničkom interesu i povećaćemo naša ulaganja - rekla je Ursula fon der Lajen.

- Posebno smatram da bi rast naših odbrambenih izdvajanja trebalo iskoristiti za evropske kapacitete ledolomaca i drugu opremu koja je od ključnog značaja za bezbednost Arktika.

EU će izaći sa sopstvenom bezbednosnom strategijom, poručuje fon der Lajen

Prema planu, ona će biti objavljena kasnije ove godine, kaže ona.

-  Kao deo toga unapređujemo našu arktičku strategiju, a u središtu svega biće osnovni princip - na suverenim narodima je da sami odlučuju o svojoj budućnosti.

Besent: Uprkos Grenlandu, odnosi SAD i Evrope nikad bliži!

Američki ministar finansija Skot Besent rekao je danas da odnosi SAD i Evrope ostaju snažni, te pozvao trgovinske partnere da „duboko udahnu“ i dozvole da se tenzije izazvane novim pretnjama tarifama administracije Donalda Trampa zbog Grenlanda „razreše“.

"Mislim da naši odnosi nikada nisu bili bliži", rekao je Besent, govoreći na marginama godišnjeg sastanka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u Švajcarskoj.

Babiš: Kupio sam globus kako bih bolje video gde je Grenland

Češki premijer Andrej Babiš izjavio je da je kupio globus kako bi bolje upoznao lokaciju Grenlanda, ostrva oko kojeg su se pojačale geopolitičke tenzije. Prema njegovim rečima, ruske rakete "Orešnik" preletele bi Grenland na putu do Bele kuće, zbog čega kaže da „razume argumente američkog predsednika Trampa i smatra da je potrebno postići dogovor o budućnosti ostrva“.

Na novinarsko pitanje da li će se Češka pridružiti zajedničkoj izjavi evropskih zemalja koje su upozorile na uvođenje američkih carina, Babiš je odgovorio da SAD smatra vođom unutar NATO saveza. „To ne mogu reći. Mi kažemo da je unutar NATO-a SAD vođa. Ovi sukobi su kontraproduktivni i moramo postići dogovor“, rekao je Babiš.

Kako bi se snašao u situaciji, premijer je pojasnio da je kupio globus.

„Prelep, veliki, za 15.000 kruna (620 evra), da bih tačno video gde je Grenland. Raketa Orešnik bi iz Rusije stigla do Bele kuće za 26 minuta, a u jedanaestoj minuti bila bi tačno iznad Grenlanda. Dakle, argumenti predsednika Trampa o Kini i Rusiji su relevantni. Jednostavno se moramo dogovoriti. Bilo kakvi pozivi ili deklaracije su besmisleni“, dodao je Babiš, preneo je Index.

Švedska ministarka finansija: Ovo je novi minimum

Takođe, švedska ministarka finansija Elisabet Svanteson dala je nekoliko komentara o Grenlandu na putu ka sastanku ministara ekonomije i finansija zemalja EU u Briselu.

„Nikada nećemo odustati“, rekla je.

Svantesson je Trampovu pretnju da uvede carine nekim evropskim zemljama ukoliko ne dobije Grenland nazvala „novim minimumom“.

Zbog toga EU ne treba isključiti mogućnost da upotrebi antinasilni instrument – poznat i kao EU-ova trgovinska bazuka protiv SAD – dodala je Svanteson.

Danski ekspert: Vrhovni sud SAD će odbaciti Trampove carine

Vrhovni sud će odbiti Trampove carine, kaže danski ekspert Sindal.

Vrhovni sud SAD ovih dana razmatra da li su kaznene carine Donalda Trampa u suprotnosti sa američkim Ustavom. Prema pravnom analitičaru Rubenu Toftu Sindahlu sa portala Kongressen.com, Vrhovni sud će verovatno odbaciti Trampove carinske stope.

"Ako pogledate Ustav, prilično jasno piše da je međunarodna trgovina u nadležnosti Kongresa“, kaže Sindahl za P1 Morgen. „Pratio sam slučaj i mislim da sudije zvuče skeptično prema tim carinama.“

Još uvek nije poznato kada će Vrhovni sud doneti konačnu odluku.

 Sindal je danski pravni analitičar i komentator koji prati američko pravo i politiku.

Besent: Lažna priča da bi Evropa mogla da proda američke trezorske obveznice zbog Grenlanda

Američki ministar finansija Skot Besent odbacio je tvrdnje da bi zemlje EU i Velika Britanija mogle da primene „nuklearnu opciju“ u vezi sa krizom oko Grenlanda i prodaju svoja ulaganja u američke trezorske obveznice.

Na pitanje kako bi Ministarstvo finansija SAD i Bela kuća pripremali odgovor na to, Besent insistira da je to „potpuno lažna priča“ i tvrdi da su mediji „histerični“ oko te teme.

Besent kaže da se o tome u evropskim vladama uopšte ne razgovara, a da je sve pokrenuo nedavni izveštaj jedne velike banke na koji su mediji „navukli pažnju“.

On tvrdi da bi plan za prodaju američkih trezorskih obveznica „bio besmislen“ jer su obveznice osnova za finansijske transakcije.

Makron želi da pokaže gde Evropa stoji, kaže ekspert

Uprkos najnovijim pretnjama carinama od Trampa, Francuska će poslati vojne snage na Grenland. I to ima puno smisla, jer francuski predsednik Makron ostaje dosledan u svojoj podršci Kraljevini Danskoj, kaže Kirsten Biring, viši savetnik u "Trustu mozgova Evropa",

Poslednjih godina razvijena je bliska vojna saradnja između Francuske i Danske.

A velika francuska podrška takođe je izraz vizije koju ima francuski predsednik Makron, kaže Biring:

On želi da Evropa u mnogo većoj meri pokaže gde stoji. U svetu koji se menja tako dramatično, važno je donositi odluke i davati izjave koje mogu stvoriti poštovanje prema onome što jeste, preneo je danski javni servis

Skot Besent potom odbacuje tvrdnje da bi zemlje Evropske unije i Ujedinjeno Kraljevstvo mogle da primene „nuklearnu opciju“ u vezi sa krizom oko Grenlanda i prodaju svoja ulaganja u američke trezorske obveznice.

Na pitanje kako bi Ministarstvo finansija SAD i Bela kuća pripremali odgovor na to, Besent insistira da je to „potpuno lažna priča“ i tvrdi da su mediji „histerični“ oko te teme.

Besent kaže da se o tome u evropskim vladama uopšte ne razgovara, a da je sve pokrenuo nedavni izveštaj jedne velike banke na koji su mediji „navukli pažnju“.

On tvrdi da bi plan za prodaju američkih trezorskih obveznica „bio besmislen“ jer su obveznice osnova za finansijske transakcije.

.

Tramp sad okačio Ruteovu poruku

Tramp se opet oglasio na mrežama, sada je podelio poruku od generalnog sekretara Marka Rutea.

"Gospodine predsedniče, dragi Donalde - ono što ste uspeli u Siriji je neverovatno. U javnim nastupima u Davosu ću naznačiti vaš rat tamo, zatim, u Gazi, ali i Ukrajini. Posvećen sam pronalasku rešenja na Grenlandu. Ne mogu da dočekam da te vidim. Vaš prijatelj, Mark", naveo je Rute.

Uz sliku Tramp dodaje:

"Hvala Marku Ruteu, generalnom sekretaru NATO".

Tramp preti Makronu da će uvesti carine 200% na francusko vino i šampanjac!

Tramp nastavlja da kači fotke svoje vizije Grenlanda

Na svojoj društvenoj mreži, Truth Social, Donald Tramp nastavlja da kači AI-generisane fotografije u kojima je preuzeo Grenland.

Na konkretnoj fotografiji piše da je Grenland američka teritorija, a iza Trampa sa zastavom su potpredsednik Džej Di Vens i državni sekretar Mark Rubio.

Takođe, objavio je i fotografiju gde sedi sa evropskim liderima - Ursulom fon der Lajen, Đorđom Meloni, Emanuelom Makronom...

Baza Pitufik se nalazi na severozapadu Grenlanda

Pitufik svemirska baza nalazi se na severozapadu Grenlanda i ranije je bila poznata kao vazdušna baza Tule.

Ona ima ključnu ulogu u sistemima ranog upozoravanja na balističke rakete i u nadzoru svemira iznad Arktika. Bazom upravljaju Sjedinjene Američke Države u saradnji sa Kraljevinom Danskom, dok je vlada Grenlanda informisana o njenim aktivnostima.

Zbog svog položaja, baza je strateški važna jer leži na najkraćoj ruti između Evrope, Rusije i Severne Amerike. Danas je Pitufik centralna tačka američkih svemirskih i odbrambenih operacija na Arktiku.