"NEKA SE MEĐUSOBNO RASTRGNU" Rusi gledaju, likuju i čekaju dok Amerika i Evropa lome koplja oko Grenlanda!
Nekoliko dana nakon što je američki predsednik Donald Tramp naveo rusku pretnju kao razlog za moguću aneksiju Grenlanda, pozvao je Vladimira Putina da se pridruži njegovom Odboru za mir.
Reakcija Moskve na Trampovu ideju bila je dvostruka: zvaničnici Kremlja istovremeno su iskazivali saosećanje prema stanovnicima arktičkog ostrva i podršku američkim naporima. Smatra se da takav pristup odražava strategiju iskorišćavanja krize kako bi se oslabilo zapadno jedinstvo i skrenula Trampova pažnja na druga pitanja.
Slabljenje zapadnog jedinstva
U nedeljama nakon Trampovih poteza vezanih za Venecuelu i Iran, Rusija je privremeno stavila po strani svoje druge geopolitičke ambicije, uključujući one na Arktiku, kako bi zadržala fokus Vašingtona dalje od Ukrajine.
Moskva se nada da bi tenzije oko Grenlanda mogle da oslabe NATO i stvore dodatne podele među ključnim saveznicima Kijeva.
„Bilo bi teško zamisliti da se nešto ovakvo dogodi“, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare, dodajući da su izgledi za očuvanje NATO-a kao jedinstvenog zapadnog vojno-političkog bloka sve manji.
Kriza oko Grenlanda već je dovela do toga da je Ukrajina potisnuta sa dnevnog reda u Davosu, gde su se evropski lideri sastali kako bi pokušali da smire situaciju. Politički analitičar blizak Kremlju, Sergej Markov, na svom Telegram kanalu je naveo: „Grenland je idealno rešenje.“
On smatra da bi napetosti između Evrope i SAD-a mogle da dovedu do raspada NATO-a. „Tada će EU biti primorana da obustavi svoj sukob sa Rusijom“, dodao je.
Stav Moskve
Nakon godina kritika kolektivnog Zapada, prokremaljski analitičari sugerišu da Rusija sada može posmatrati kako se njeni protivnici sukobljavaju međusobno. „Naše vodeće načelo je: Neka se međusobno rastrgnu“, izjavio je analitičar Vladimir Kornilov u jednoj političkoj emisiji.
Tokom konferencije za novinare, Lavrov je odbacio tvrdnje da Rusija pretenduje na Grenland, ali je povukao paralelu ističući da je ostrvo za SAD važno kao što je Krim za Rusiju – poluostrvo koje je Rusija anektirala 2014. godine.
„Grenland nije očigledan deo Danske, zar ne? To je kolonijalno osvajanje. To što su se njegovi stanovnici navikli da žive tamo i osećaju se ugodno, druga je stvar. Ipak, problem bivših kolonija postaje sve ozbiljnije pitanje“, rekao je Lavrov.
Moskva je takođe odbacila tvrdnje da predstavlja vojnu pretnju Danskoj i izbegla direktnu kritiku Trampa, ocenjujući njegov potez kao „istorijski“. Glasnogovornik Kremlja, Dmitrij Peskov, pozvao se na neimenovane stručnjake koji veruju da će Tramp „stvoriti istoriju“ aneksijom Grenlanda.
„Bilo da je to dobro ili loše, teško je ne složiti se sa tim stručnjacima“, dodao je Peskov. Ruski državni mediji su istakli da bi Sjedinjene Države aneksijom Grenlanda postale druga najveća država na svetu, odmah iza Rusije.
(Kurir.rs/Index.hr)
