BEČ - Bečlija Kristijan Šertler obavlja posao koji ljudi prihvataju uglavnom samo ako moraju. On je grobar na bečkom Centralnom groblju.
"To je jednostavan posao, mi samo kopamo rupe, ali ne dolazimo u dodir sa pokojnicima, osim prilikom ekshumacija. Pa, opet, najteže je kada kopamo grobove za decu. Nažalost, već po veličini kovčega znamo da se radi o detetu i tada nikome od kolega nije lako da odradi svoj posao. Navikli smo već na ovaj posao, ali, u ovakvim situacijama čovek se dugo oseća loše“, kaže Šertler.
Njegov trenutni posao je da nadglede druge radnike, kao i da se pobrine da ceremonija sahrane prođe u najboljem redu. Prema njegovim rečima, na ovom groblju se dnevno obavi između 12 i 20 sahrana.
"Iako sam izučio zanat za odžačara, nevolja me je naterala da prihvatim ovaj posao“, kaže Šertler, te kroz šalu dodaje da, ako ništa drugo, bar ne mora da brine za svoju fizičku kondiciju.
"Bečko Centralno groblje zauzima površinu kao sedma i osma bečka opština zajedno, što je oko 270 hektara, pa sam, zbog stalnog obilaska groblja, primoran da većinu radnog vremena provedem na biciklu“, kaže Šertler.
On kaže da ovo ni u kom slučaju nije posao iz snova i da se od njega niko ne može obogatiti, ali u svakom slučaju garantuje sigurno radno mesto i novac neophodan za život.
On takođe naglašava da prilikom upoznavanja sa ljudima ne kaže odmah čime se bavi.
"Kada nekog upoznam naravno da ne kažem – Zdravo ja sam grobar. Međutim ako sa tom osobom želim da ostvarim prisniji odnos, onda ne krijem svoje zanimanje. Inače govorim ljudima da sam službenik“, kaže Šertler.
