Uvođenje evra je omogućilo lakše poređenje cena s drugim zemljama evrozone, a u prvih nekoliko godina je takođe doprinelo povećanju cena, objavljeno je u nedavnom izveštaju slovenačkog Zavoda za statistiku.
Izmedu 2006. i 2015. godine, cene u Sloveniji, merene harmonizovanim indeksom potrošačkih cena koji je mera EU, porasle su u proseku za 20,2 procenta, u poređenju sa prosekom od 15,2 odsto u evrozoni.
Cene pojedine robe i usluga su značajno skočile - primera radi, šoljica kafe u kafićima je poskupela 48 odsto, pivo 42 odsto, a šišanje u frizerskom salonu za žene 29 procenata.
"Šoljica kafe koštala je u proseku 81 cent 2006. godine, a prošle godine čak 1,20 evra. S prosečnom mesečnom platom u 2006. godini moglo je da se kupi 955 šoljica kafe u kafiću, a u 2015. godini samo 844", prema izveštaju objavljenom krajem ove godine.
U prve dve godine posle uvođenja evra (2007.), Slovenija je zabeležila najvišu stopu inflacije u evrozoni, ali se trend promenio prošle godine kada je zemlja registrovala deflaciju od 0,8 procenata.
S druge strane, evro je doprineo smanjenju kamatnih stopa. Harmonizovana dugoročna kamatna stopa za potrebe procene konvergencije pala je sa 4,23 odsto s početka 2007. na 1,61 procenat na kraju 2015. godine.
Jedinstvena valuta je takođe eliminisala troškove kursa i rizika, poboljšala integraciju finansijskih tržišta, olakšala pristup kapitalu, kao i međunarodnu saradnju.
Sve je to imalo pozitivne efekte na obim spoljne trgovine i investicije, kao i na povećanje broja stranih turista i broja slovenačkih turista u inostranstvu.
Između 2006. i 2015. godine, slovenački robni izvoz porastao je za 41 odsto, a uvoz za 27 procenata, turističke posete su skočile za 58 odsto, a noćenja za 34 procenta.
Prosečna mesečna neto plata porasla je za 31 odsto, a bruto domaći proizvod po stanovniku za 19 procenata, naveo je statistički zavod u izveštaju objavljenom prošle nedelje.
Slovenija će obeležiti 10. godišnjicu uvođenja evra posebnom serijom kovanica sa motivom deset lasta.
(Tanjug)
