Janšina konzervativna Slovenačka demokratska stranka (SDS) u novom parlamentu od ukupno 90 poslanika ima 25 mandata, skoro dvostruko više od drugog potencijalnog kandidata za mandatara nove vlade, Liste Marjana Šarca (LMŠ) čiji čelnik, do sada gradonačelnik Kamnika i bivši glumac Marjan Šarec, vodi pregovore sa ostalih pet stranaka levice i liberalnog centra, u želji da okupi koaliciju i formira svoju vladu.
Pahor je već više puta najavio da će mandat, po dosadašnjim ustaljenim običajima, najpre ponuditi Janši kao izbornom pobedniku ako prihvati, a Šarcu samo ako dokaže da je već okupio dovoljnu podršku stranaka koja mu garantuje da bi na tajnom glasanju u parlamentu dobio potrebnih 46 poslaničkih glasova.
Pahor je prošle nedelje posle dva kruga konsultacija s političkim strankama priznao da ni Janša ni Šarec nisu garantovali da imaju potrebnu podršku. On je savetovao strankama s obe strane političkog spektra da međusobne pregovore o koalicijskim vezama ubrzaju, kako bi država što pre dobila vladu, čime bi se izbegli politička nestabilnost i opasnost prevremenih izbora.
Osim toga, Pahor očekuje da će mu Janša u četvrtak, ako prihvati ponuđeni mandat, garantovati da posle slanja predloga o mandataru nove vlade u parlament neće mandat u poslednjem trenutku pre glasanja, vratiti predsedniku, što bi dodatno zakomplikovalo političku situaciju i postizborno stanje.
Spremnost za ulazak u moguću Janšinu vladu do sada su javno izneli samo Slovenačka nacionalna stranka (SNS) Zmage Jelinčiča, a uslovno i demohrišćanska Nova Slovenija (NSI) Mateja Tonina koja međutim vodi i paralelne razgovore sa Šarcem o mogućoj mešovitoj koaliciji desnog i levog centra.
Kako prenose slovenački mediji, Janša trenutno može da računa samo na 35 glasova u parlamentu, što je znatno manje od potrebne natpolovične većine.
Neizvesna je međutim i mogućnost formiranja Šarčeve koalicije jer od sedam parlamentarnih poslanika Toninove stranke njih šest smatra da je Janša za njih bolja opcija zbog programskih bliskosti.
Parlament o izboru predsednika vlade može odlučivati u tri kruga, što je u zakon ugrađen mehanizam kako bi se sprečila kriza i politička nestabilnost.
Ako u prvom krugu kandidat koga je predložio predsednik države na osnovu izbornog rezultata nije izabran, onda se pristupa drugom krugu biranja mandatara nove vlade u kojem kandidature podnose poslanički klubovi ili predsednik drržave, s tim da se, ako je kandidata više, prvo glasa o kandidatu predsednika.
Ako i to ne rezultira izborom mandatara nove vlade, pristupa se trećem krugu u kojem kandidature podnose poslanici odnosno njihove stranke, a pritom za izbor više nije potrebna apsolutna natpolovična većina od 46 glasova, nego obična većina prisutnih u sali.
To međutim otvara prostor za političke špekulacije, kao što su taktičko glasanje onih poslanika koji ne žele nove parlamentarne izbore zbog mogućeg gubitka mandata, ili "prelaze" poslanika s jedne na drugu stranu političkog spektra, pa čak "kupovanje" glasova, što nije popularno i što se obično nastoji izbeći iako je takvih slučajeva u istoriji slovenske demokratije već bilo.
Kurir.rs/Beta
Foto: EPA
NE PROPUSTITE
