Najnovije vesti

KAD SAN POSTANE STVARNOST: Mladi Kolašinac za 18. rođendan odbio auto i tražio konja, a danas je...
Foto: Profimedia, Foto: Profimedia

Od hira do džokeja

KAD SAN POSTANE STVARNOST: Mladi Kolašinac za 18. rođendan odbio auto i tražio konja, a danas je...

Crna Gora

U današnjem vremenu ovakav razgovor oca i sina deluje nestvarno. Miomir Vukajlović iz Kolašina pitao je svog sina Sašu šta da mu kupi za 18. rođendan. Bližilo se punoletstvo i otac je hteo da taj datum obeleži pravim poklonom. Predlažio je da mu kupi polovni automobil, do 3.000 evra…

Počastvovan i ponosan zbog očeve ponude, odgovorio je: “Ja bih, tata, da mi kupiš konja”…

I bilo je tako. Koštao je taman kao polovni automobil. Sa pratećim detaljima puno više od toga. Saša Vukajlović postao je vlasnik tada dvogodišnjeg rasnog arapina, koji u listovima svoga pedigrea ima ime Gazal i broj 103 u porodičnom kartonu. Sada 19-godišnji Saša Vukajlović jedan je od najmlađih i najboljih džokeja i to ne samo u Crnoj Gori…

Ljubav prema konjima, na koju se kasnije nadogradila i zapanjujuća veština jahanja, počela je da se stvara kada je Saša imao petnaestak godina. Tada je otišao kod poznatog domaćina Milana Šabanova Šćepanovića, koji je imao jahaćeg konja na Bjelasici.

“Kod Šćepanovića sam naučio da jašem, a čim nešto naučiš još ga više zavoliš. Konji su postali moja opsesija. U srednjoj mašinskoj školi u Podgorici upoznao sam Miloša Ostojića, čija je porodica imala jahaće konje na Zabljaku. Ne samo jahaće konje već i konjički klub „Vihor“. Sve češće smo išli na Zabljak i tamo jahali, trenirali, ali uvek i postajali i sve više zaljubljenici u konje”, govori Saša.

Prvi put je zvanično osetio tremu i adrenalin džokeja sa 16 godina kada je sa jahaćim grlom iz konjičkog kluba „Viktor“ na Njegovuđi osvojio četvrto mesto. Prošle godine na Njegovuđi je jahao u sve tri klase.

U brdskoj klasi bio je prvi na grlu KK Viktor i sa grlom iz istog kluba bio treći u engleskoj klasi. Sa svojim Gazalom bio je četvrti u arapskoj klasi. Na trkama u Bileći prošle godine, sa grlom KK Viktora, osvojio je prvo mesto u brdskoj klasi, a sa svojim Gazalom bio je četvrti.

“Uvek postoji trema dok ste u startnoj rampi. Kad počne trka sve to nestaje. Valjda se sjedinite sa konjem koji je u tom trenutku kao deo vašeg tela. Uvek razmišljate da izvučete što više brzine i snage od grla, ali i da ga pratite kako reaguje na komande. Jer, ipak, konj je glavni. Njegov korak i snaga odlučuju, a ja ga motivišem, „tražim“ od njega da u tom trenutku učini najviše što može”, kaže Saša.

On i njegov Gazal se ovih dana pripremaju za trku na Njegovuđi kojom počinje sezona. Kompletna porodica sa njim dolazi na trening na Lugu i tačno se zna šta radi otac, majka, sestra, a šta komšija Vuksan Popović. Život porodice Vukajlović je posvećen Gazalu. Planiraju da uskoro osnuju konjički klub kako bi se još bolje organizovali i kako bi im se pomoglo u projektu…

“Kada nastupim na trci, u biltenu piše da sam iz Kolašina zbog toga mislim da bi grad trebalo da se okrene konjičkom sportu. Na prostoru Sportske zone ima idealna staza koja bi se mogla pripremiti za konjičku trku. Značajno je i za turističku ponudu da se konjičke trke ugrade u nju”, smatra Saša Vukajlović.

On voli svog Gazala na poseban način. Kao da su celina u toj brzini, strasti i pažnji koju jedan drugom priređuju. I nikad se neće objasniti koja je emocija i povezanost jača ona između čoveka i psa ili čoveka i konja.

Za Sašu Vukajlovića tu nema dileme. Kao što nema dileme da li je pogrešio kada je za svoj 18. rođendan, umesto automobila, izabrao konja.

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...