icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

ĐUSKAJU UZ ACU, CECU, SEKU I BOBANA: Hrvatski desničari luduju za srpskim narodnjacima
Foto: Profimedia

ISTRAŽIVANJA POKAZALA

ĐUSKAJU UZ ACU, CECU, SEKU I BOBANA: Hrvatski desničari luduju za srpskim narodnjacima

Hrvatska

Vest o jednom zagrebačkom radiju koji bi od juna trebalo da pušta ekskluzivno narodnu muziku folk zvezda kao što su Aca Lukas, Jelena Karleuša, Seka Aleksić i Boban Rajović, malo koga nije zaintrigirala.

Turbo-folk, u hrvatskoj kontroverzan muzički žanr, koji na sebe često veže političke konotacije i budi niske strasti, uživa veliku popularnost uprkos tome što polarizuje stav javnosti, piše hrvatski Jutarnji list.

 

Stoga se stihovi poput onih iz pesme "Tri čaše" Milice Todorović, "Prvu pijem da započnem noć, drugu pijem jer nisi više moj, treću čašu za ljubavi stare, za ljubavi nove sve čaše nek se slome", mogu čuti iz brojnih klubova koji su, posebno sredom i vikendom, puni mladih. Ko su ti mladi koji slušaju "cajke"? Ko su konzumenti turbo-folka, istraživao je Jutarnji. Isto pitanje zainteresovalo je i sociologe Krešimira Krolu, Svena Marcelića i Željku Tonković sa odseka za sociologiju Univerziteta u Zadru koji su sproveli istraživanje na uzorku od 2.650 srednjoškolaca u 6 najvećih gradova na Jadranu: Puli, Rijeci, Zadru, Šibeniku, Splitu i Dubrovniku.

 

Istraživanjem se predstavlja šira slika kulturnih potreba, participacije i vrednosti mladih, a u ovom članku naglasak je na turbo-folku, kažu autori istraživanja iznevši niz podataka koji će biti deo knjige o problematici kulturne potrošnje i potreba mladih u većim gradovima na obali.

"Ako pogledamo sociodemografske karakteristike onih koji preferiraju turbo-folk, može se stvoriti jasna statistička slika o tome ko će ga verovatnije slušati. Treba napomenuti da te kategorije nikada nisu apsolutne, nego da možemo ocrtati jedan tip koji će statistički verovatnije biti konzument turbo-folka", ističu sociolozi napominjujući da je pre svega vidljiv uticaj roditeljske sredine.

 

Naime, manje je verovatno da će oni učenici čiji su roditelji visoko obrazovani slušati taj žanr od onih čiji su roditelji završili srednju školu ili niže, navodi ovaj list. Takođe, važno je navodno i u kakvom su muzičkim i drugim kulturnim aspektima deca okružena prilikom odrastanja. Oni učenici i učenice čiji roditelji slušaju tradicionalnu zabavnu domaću muziku imaju veće šanse da slušaju turbo-folk od onih čiji roditelji slušaju stranu ili domaću muziku koja nije zabavnog tipa. Autori istraživanja to nazivaju "međugeneracijskim prenosom kulturnog kapitala".

 

foto: Profimedia

Istraživanje je pokazalo i da će oni koji vole turbo-folk verovatnije svoj muzički ukus formirati u nekom obliku koji će uključivati domaće zabavne izvođače ili stranu komercijalnu pop muziku - statistički najbolje povezani žanrovin su domaća zabavna, strana komercijalna muzika, dok je negativna povezanost sa žanrovima kao što su rok, džez, klasična muzika, hip-hop i rege.

 

"U vrednosnom smislu učenici koji slušaju turbo-folk verovatnije će biti desne orijentacije i vernici, te manje tolerantni prema manjinama, odnosno imaće viši indeks socijalne distance. To je ujedno i važan nalaz u kontekstu rasprava o turbo-folku kao potencijalnom "zagađenju" hrvatske kulture. Statistički gledano, verovatnije je da će ga slušati oni koji se deklarišu kao domoljubi i konzervativci", naglašavaju sociolozi.

 

Turbo-folk je više "ženski" žanr, više ga vole deca iz malih sredina, a verovatnije je da će ga manje slušati gimnazijalci. Ipak, "cajke" su donekle predmet antagonizirajućeg određivanja među srednjoškolcima, ističu sociolozi. Slušanje turbo-folka u mlađim generacijama lišeno je političkog naboja koji mu pridaju starije generacije, ističu sociolozi.

 

Kurir.rs/ Jutarnji list

Foto: Profimedia

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.