RADE BOGDANOVIĆ KRENUO IZ SARAJEVA I OSVOJIO SVET: Bivši fudbaler sada TV zvezda u Srbiji...

Nekadašnji poznati fudbaler sarajevskog Željezničara često se pojavljuje u TV studijima i komentariše fudbalske događaje. Posebno je bio aktivan komentarišući nastup srpske fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu u Kataru.
Bivši "željovac" i reprezentativac SR Jugoslavije, Rade Bogdanović već duže vreme se pojavljuje na TV kao komentator brojnih fudbalskih događaja. Realan, iskren, britkog jezika i dobar poznavalac fudbala, brzo je postao cenjen i uvažavan od kolega novinara, a pridobio je i ljubitelje koji prate najvažniju sporednu stvar na svetu - fudbal. I zato uvek s nestrpljenjem očekuju njegove komentare jer izazivaju pažnju i odobravanje.
Kada se pojavio na TV ekranu, kao komentator pre svega događaja u fudbalskoj Ligi šampiona, mnogi mladi gledaoci TV su se zapitali ko je Rade Bogdanović, ne znajući da je iza ovog Sarajlije blistava sportska karijera, na kojoj mogu da mu pozavide i najveće svetske zvezde. Rade Bogdanović je već sa 17 godina bio jedan od najvećih talenata sarajevskih "plavih". Debitovao je na Grbavici 1987. godine i u Želji bio četiri godine. Prošao je sve reprezentativne selekcije bivše Jugoslavije.
Kada je imao 18 godina, doživeo je tešku povredu noge, zbog koje je morao dugo da odsustvuje s fudbalskog terena. Igrajući za sarajevske "plave", Rade je često imao i nesuglasice s tadašnjim trenerom Želje Milanom Ribarom. S početkom ratnih dešavanja u proleće 1992. u BiH obreo se u Beogradu, gde je s nekoliko fudbalera Željezničara, među kojim su bili Suvad Katana, Simo Krunić, Gordan Vidović, Siniša Nikolić, Srećko Ilić, jedno vreme trenirao na Stadionu JNA, sa igračima Partizana, čekajući unosniji angažman u nekom inostranom klubu. U to vreme je u Beogradu sarađivao sa Ivicom Osimom, koji je bio trener reprezentacije Jugoslavije, a u isto vreme je vodio i Partizan. Dok je trenirao na stadionu JNA, predsednik Partizana bio je Nenad Bjeković. Generalni sekretar je bio Žarko Zečević. Obojica su uložili maksimalni napor kako bi mladim fudbalerima sarajevskog Željezničara omogućili pristojan smeštaj i neometano treniranje na stadionu JNA kako bi se bolje pripremili za neki aranžman u zemlji ili inostranstvu.
Posle Beograda Rade Bogdanović stasao je kao igrač na sarajevskoj Grbavici, krenuo je u neizvesnost, a svojim talentom i igrom polako je počeo da osvaja svet. Prvi inostrani angažman Bogdanović je imao iste godine, 1992, u južnokorejskom timu Pohang atoms. Prvi ugovor je potpisao za samo 100.000 američkih dolara, da bi se posle godinu dana, zbog sjajnih igara koje je prikazao, iznos na njegovom novom ugovoru povećao za deset puta!
S timom Pohang atoms osvojio je prvenstvo, FA kup i Liga kup Južne Koreje. Bio je izabran u tim prvenstva, bio je najbolji asistent i najbolji strelac Liga kupa. Igrajući za Pohang, iako nije klasičan špic, postigao je 61 gol! U Južnoj Koreji je ostao do 1996, a odlične partije koje je prikazivao preporučile su ga menadžerima i trenerima da ga angažuju da igra u kvalitetnijoj Japanskoj ligi.
Zbog dobrih igara u Džef junajted ičihari u Japanu u jesen 1996. godine jedan evropski menadžer ga je preporučio evropskom fudbalskom velikanu Ajaksu. Krajem 1996. potpisao je za Ajaks, ali zbog toga što je imao ugovor s japanskim timom na godinu dana, koji je trebalo da mu istekne na leto 1997, on je poništen. Tek kad je odradio ugovor u Džef junajtedu, potpisan na godinu dana, mogao je da promeni klub.

Činjenica da je bio najbolji fudbaler u Aziji nije promakla jednom od najvećih svetskih fudbalskih timova Atletiko Madridu, koji je trenirao poznati stručnjak Luj van Gal. Ne treba trošiti reč i reći da se u Madridu dobro "opario", ali, nažalost, u ovom gradu i timu ostao je samo godinu dana zbog problema koji je imao s holandskim trenerom. Interesantno, kada je Bogdanović trebalo da potpiše za Ajaks 1996, ovaj tim je trenirao Luj van Gal. Zašto je između Radeta i Van Gala u Madridu došlo do razmimoilaženja, ostaje nepoznato.
Nastojeći da karijeru nastavi u državama fudbalske "petice", gde se igra najatraktivniji fudbal (Španija, Nemačka, Engleska, Francuska, Italija), posle NAC Brede (Holandija) sledeća Radetova stanica bila je Nemačka i bundesligaš Verder iz Bremena. Tu je bio četiri godine, od 1998. do 2002, i tu je kao igrač ostavio dubok trag. S Verderom je 1999. osvojio Kup Nemačke pošto je pobeđen u finalu minhenski Bajern. Godinu dana ranije osvojio je s timom i Intertoto kup. U Nemačkoj je igrao i za Arminiju iz Bilefelda, a karijeru je završio 2004, u 34. godini, igrajući u Ujedinjenim Arapskim Emiratima za Al Vahdu.