Ljupko Petrović je pred dolazak u Crvenu zvezdu bio najtraženiji trener u bivšoj Jugoslaviji. Njegovi odlični rezultati sa Vojvodinom i Radom nisu ostali nezapaženi. Ekipe su mu igrale najbolji fudbal u zemlji, a cenjeni stručnjak otkriva kako je Dragan Džajić nadmudrio Nenada Bjekovića i uspeo da ga dovede u Zvezdu, te kako su Jugović, Binić i Mihajlović bili ključni igrači za osvajanje titule u Bariju i pobedu nad Marseljom od 5:4 na penale.
Kako ste došli u Crvenu zvezdu?
- Radio sam uspešno u Osijeku, Radu, Spartaku i Vojvodini. Moj rad je posebno bio praćen od Crvene zvezde kada sam bio trener "građevinara" sa Banjice. Igrali smo moderan i dobar fudbal. Pobedili smo Partizan na JNA sa 2:0. Dobijali smo Dinamo i Hajduk. Znao sam da se Dragan Džajić raspituje za mene. Pošteno govoreći, nisam očekivao da će me zvati Zvezda, već Partizanu - iskren je Ljupko Petrović.
Zašto?
- Pa, pobeđivao sam ih! (smeh) Otkriću vam kako sam postao trener Crvene zvezde. Uveče sam dogovorio sve sa Džajićem, a sledećeg jutra me je na vratima hotela "Mladost" gde sam živeo dočekao Bjekovićev vozač. Otišao sam sa njim na sastanak s Bjekovićem i objasnio mu da sam Džaji dao reč. Partizan je zakasnio za jednu noć. (smeh) Na moju sreću otišao sam u Zvezdu, jer je pitanje šta bih uradio sa Partizanom. Ne bi bilo dobro da sam otišao tamo.
Kako je stvarana zlatna generacija iz Barija?
- Dragan Džajić mi je na pregovorima pričao o stvaranju moćne ekipe za Evropu, nije se tada pričalo o osvajanje Kupa šampiona. Tri godine pre mog dolaska dovođeni su vrhunski igrači. Bio im je potreban trener da napravi dobar rezultat u Evropi. Kad sam došao, doveo sam Jugovića i Binića. Oni su upotpunili tim Zvezde, doneli ono što nam je trebalo. Jugu su vratili iz Rada, bio je Zvezdin, dok je Binić odigrao sezonu karijere.
Šta ste rekli Džajiću i Cvetkoviću za Sinišu Mihajlovića?
- Čim sam stigao rekao sam da Siniša Mihajlović mora da dođe u Zvezdu. Tada su mi rekli da nemaju finansije. Posle šest meseci, kada smo dočekali proleće u Evropi došao je i Siniša. Imali smo prihode sa utakmica, firme su želele da se reklamiraju preko Zvezde i direktor Cvetković je znao da napravi novac. U to vreme milion maraka su bile ogromne pare. Taj novac za Sinišu zaradili smo od prodaje karata i proleća u Evropi. Isplatilo nam se višestruko.
Znači, bez Jugovića, Binića i Mihajlovića ne bi bilo titule Kupa evropskih šampiona?
- Baš tako! Potpisujem! Da se razumemo, Crvena zvezda je imala genijalce poput Prosinečkog i Savićevića, majstore kao što su Pančev i Belodedić, ali su joj nedostajali i oni koji će da trče i rade "prljav posao". A, to su bili Juga i Miha, te Bina kojeg niko nije mogao da uhvati u kontri. Njih trojica ostavili su pečat na evropsku titulu, jer takve tipove igrača nismo imali.
Da li ste u paketu sa Sinišom Mihajlovićem hteli i Slavišu Jokanovića iz Vojvodine?
- Jesam, hteo sam i Jokanovića! Tog proleća. Sledeće godine, da nije bilo rata Slaviša Jokanović i Davor Šuker bi bili igrači Crvene zvezde. Sa njima je sve bilo dogovoreno. A, onda je došao rat i sve je otišlo do vraga. Nije nam više ni Jokanović bio interesentan, zbog razloga što smo prodavali igrače. Da su oni došli i da nije bilo rata, pa mi bismo tri godine harali Evropom. Jokanović je otišao u Partizan, igrao odlično. Ivica Osim mi je rekao da takvog igrača nije trenirao u životu. Obojica su bili moja želja. Šuker je bio moje dete, stavio sam ga sa 16 godina u Osijeku u prvi tim - seća se Ljupko Petrović.
Kurir sport/Aleksandar Radonić
Foto Kurir
NE PROPUSTITE
