Prethodno su se brojni sportisti stavili na raspolaganje Ukrajini tako što su postali vojni rezervisti, a najpoznatiji su čuvena braća Kličko, Vladimir i Vitalij, kao i teniser, Sergej Stahovski.
Kada je u pitanju priča koja podseća na scenario filma u kojem vrhunski sportista odluči da ode u vojsku kako bi pomogao državi u ratu, nemoguće je da se ne setimo priče Vladana Lukića, nekadašnjeg fudbalera i predsednika Crvene zvezde.
Ono što je uradio član čuvene generacije crveno-belih koja je 1991. godine pokorila Evropu i dalje se prepričava.
Lukić je bio jedini srpski vrhunski sportista koji je 1999. godine, tokom agresije NATO prekinuo karijeru kako bi se vratio u zemlju.
On je tada, kao dvadesetdevetogodišnjak, iz Francuske gde je na vrhuncu karijere igrao za Mec, otišao u Srbiju kako bi je branio od napada agresora. I odmah se Lukić stavio na raspolaganje, brzo je i raspoređen na položaj.
Mec se u to vreme borio za titulu prvaka sa Olimpikom iz Marseja, a predsednik kluba Karlo Molinari nije mogao da veruje kada mu je Lukić saopštio zbog čega želi da se vrati u rodnu zemlju. Pokušao je Francuz da ga nagovori da promeni odluku, ali bezuspešno.
Vladan je sa suprugom Irenom i tada dvogodišnjom ćerkom Sarom napustio Francusku, a njegov saigrač iz Meca, napadač Nenad Jestrović, otkrio je 2020. godine detalje.
- I ja sam bio iznenađen, nije mi ništa rekao šta će da kaže, samo mi je rekao hoće da ide kod predsednika, da pričamo. Znam da je stalno pratio šta se dešava na Kosovu - rekao je u razgovoru za "Mondo" Jestrović i dodao:
- Predsednik je mislio da se on šali, čak je tražio da mu da i terensko vozilo, džip, da se bori protiv NATO zločinaca. Predsednik mu je to dao, izašao mu je u susret. Luka je veliki patriota, davao je 200 odsto sebe, voleo je da zna šta se dešava ovde, bio je neverovatan po tom pitanju, a bio je sjajan fudbaler.
Vladan Lukić se po dolasku u Srbiju odmah stavio na raspolaganje svojoj državi i pristupio vojsci kao dobrovoljac. Odigrao je i dve prijateljske fudbalske utakmice na Dorćolu i Lionu, kako bi podigao moral u narodu, sa kojih je bila upućena poruka da se zaustavi agresija NATO na našu zemlju. Bio je raspoređen na dužnosti u jedinici RV i PVO u okolini Beograda, a na ratištu je bio sve do kraja ratnih dejstava i potpisivanja Kumanovskog sporazuma.
- To je bila moja dužnost. Uradio sam nešto što sam osećao da moram da uradim. Danas živimo u vremenu kada patriotizam nema neku vrednost. Za mene je to normalan gest, jednog čoveka koji ima nacionalnu svest i ljubav prema svojoj otadžbini - pričao je svojevremeno Vladan Lukić .
Vladan Lukić je tada imao jedan od najjačih ugovora u Francuskoj. U Mecu je odigrao 53 utakmice i dao 10 golova. Mec je u sezoni 1997/98 postigao najbolji plasman u svojoj istoriji, vicešampion Francuske.
- Sećam se da sam imao još tri ipo godine ugovor sa Mecom. Tačno je sve to što ste rekli za predsednika francuskog kluba. Ali nebitno, to je bila moja odluka na koju sam ponosan. To je lični čin i o tome ne pričam. Patriotizam se nosi, to je vaspitanje.
Lukićeve „ratne fotografije“ u rovu na Kosmaju bile su prvi put objavljenje u Grčkoj, i to uoči posete bivšeg predsednika SAD Bila Klintona Atini.
– Tada su tamo izbile velike demonstracije, a ove moje slike su im poslužile da pokažu kako se brani zemlja. Tokom bombardovanja bilo je i potresnih situacija, kada sam iz jedne kuće u Kumodražu izvlačio mrtva tela porodice koja je tu izbegla dan pre nego što će stradati. Moji ratni drugovi su jedva izbegli smrt dok su postavljali antenu RTS-a na Kosmaju… Ne znam da li je sve to moglo da se izbegne, o tome onda nisam ni razmišljao. Izuzetno poštujem veru, verujem u sud svevišnjeg i pravednost.
Vladan Lukić rođen je u Sopotu. Dete je Crvene zvezde. Mnogi kažu – „nestašno“. Bio je veliki talenat i, po mišljenju mnogih, nije ostvario karijeru kakvu je igračkim kvalitetima zasluživao. Posle Crvene zvezde je od 1993. godine, nosio dresove: Atletika iz Madrida, Vojvodine, OFK Beograda, Marbelje, Siona, Meca i Panilijakosa. Karijeru je završio sa 30 godina.
Lukić je postao predsednik Crvene zvezde 2009. godine i na toj poziciji se zadržao do 2012. godine kada je podneo ostavku. Nakon toga je odlučio da se povuče iz javnosti, a o njemu se puno pričalo u junu 2020. godine kada je preživeo infarkt.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
