Srbija i Španija i danas žale za velikim fudbalskim stručnjakom.
Pre tri godine, na današnji dan 6. aprila u 72. godini, preminuo je čuveni srpski fudbalski stručnjak Radomir Antić. Jedini trener na svetu koji je vodio Real, Barselonu i Atletiko.
Tih dana, u jeku pandemije koronavirusa, kada je ceo svet bio u panici, Radomir Antić je otišao u bolnicu, zbog problema sa pankreasom, ali i kamenom u žuči. Nije bolovao od korone, a prema kazivanju njegovog sina Dušana, za radio "Kadena Ser" Radomiru se popravilo zdravstveno stanje i on je prebačen na odelenje intenzivne nege, kako bi ga sačuvali od koronavirusa.
- Premestili su ga, to mu nije prijalo i za dva dana je nestao... Tu bakteriju je zakačio u subotu, a napustio nas je u ponedeljak. Nismo ni mogli da se oprostimo od njega kako bismo to želeli - rekao je Dušan Antić.
Srbija i Španija, zemlje koje su volele Radomira i koje je najviše voleo Radomir, bile su u šoku. Srbija dobro pamti šta je Antić uradio u kvalfikacijama za Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. kada je na impresivan način odveo nacionalni tim na Mundijal. Da nije bilo podmetanja i zakulisanih radnji od vrha tadašnjeg FS Srbije, reprezentacija bi sigurno ostvarila bolji plasman. U Španiji, Radomir Antić je bio cenjen i poštovan, kako u Realu, tako i u Barseloni i Atletiku, ali i Ovijedu, Saragosi i svim drugim španskim gradovima.
Radomir Antić rođen je 22. novembra 1948. godine u Žitištu, naselju u Srednjobanatskom okrugu. Otac mu se zvao Jovo i bio je poreklom iz sela Janja, u blizini Bijeljine, a majka Milka sa Grmeča, planine u jugo-zapadnom delu Bosne i Hercegovine. Kada je Radomir imao šest godina, porodica se preselila u Užice. Ime je dobio po ujaku Radomiru Radetu Brkiću koji je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, pukovnik JNA i narodni heroj Jugoslavije.
Karijeru je počeo u Slobodi iz Užica, da bi 1968. godine prešao u Partizan i crno-beli dres nosio do 1976. godine kada je prešao u turski Fenerbahče. Igrao je na poziciji odbrambenog igrača i u 181-oj utakmici postigao je devet golova. U svojoj poslednjoj sezoni 1976. godine sa Partizanom je osvojio titulu prvaka Jugoslavije.
Dve godine nosio je dres Fenera, a onda je još dve godine proveo u Saragosi. Pravu avanturu doživeo je u Engleskoj, gde je četiri sezone nosio dres Lutona, bio najbolji igrač tog kluba kojeg je spasio od ispadanja tako što je postigao gol četiri minuta pre kraja u meču protiv Mančester sitija.
Završio je trenersku školu u Beogradu i kada je okončao karijeru u 36. godini počeo je da radi u Partizanu, kao pomoćni trener, ali i u mlađim kategorijama. Na preporuku legendarnog Vujadina Boškova 1988. godine Radomir Antić postaje trener Saragose. Ekipu je doveo do petog mesta, omogućio plasman u Kup UEFA.
Kao kvalitetnom stručnjaku veliki Real iz Madrida mu je u proleće 1991. godine poverio brigu o prvom timu, kada je nasledio Alfreda Di Stefana. Posrnulu ekipu doveo je do trećeg mesta i započeo novu sezonu, bez obzira na stalna neslaganja sa tehničkim direktorom Leom Benhakerom. U to vreme Antić u Real dovodi Roberta Prosinečkog iz Crvene zvezde i Luisa Enrikea iz Sporting Hihona. Iako je bio lider na tabeli sa sedam bodova više od Barselone, Leo Benhaker uspeo je da izbuši Radomira Antića kod uprave, spremi mu otkaz i na kraju preuzme prvi tim. Međutim, Holanđanin na kraju nije uspeo da pobere slavu na tuđem radu, jer je u poslednjem kolu izgubio titulu.
Antić nastavlja da radi u Ovijedu. Preporodio je tu ekipu i od davljenika koji se borio da ne ispadne iz Primere, doveo ga je do devete pozicije, pojačavši ekipu sa Robertom Prosinečkim i Slavišom Jokanovićem.
Godine 1995. dobija poziv od Hesusa Hila, kontroverznog gazde Atletika iz Madrida i prihvata ekipu. Iako je imao unosniju ponudu od Valensije odlučio se za "jorgandžije" i na stadionu "Visente Kalderon" ostao je do 2000. godine. Pod palicom Srbina Atletiko je procvetao, prekinuo dominaciju Reala i Barse u Španiji. Fudbalski je "izmislio" Milinka Pantića i doveo ga iz grčkog Panioniosa, a španski mediji su zbog tog poteza pisali potcenjivačke tekstove o njemu. Ekipu je pojačao i sa Franciskom Molinom, Santijem, Robertom Fresnedosom, Leonardom Bjađinijem i Fernandom Koreom. U prvoj sezoni uspeo je da osvoji duplu krunu, titulu i Kup kralja. Bili su ekipa koja je primila najmanje golova, samo 32 u 42 odigrane utakmice.
Naredne sezone Radomir Antić imao je veliki budžet za pojačanja. Pregovarao je sa Ronaldom, ali se Holanđanin posle PSV Ajndhovena odlučio za Barselonu. Doveo je Huana Esnajdera i Radeka Bejbla i završio kao treći, iza Reala i Barse, dok je u Ligi šampiona stigao do četvrtfinala. Naredne sezone doveo je Kristijana Vijerija i Žuninja. Usledili su slabiji rezultati, Antić je smenjen, a umesto njega doveden Arigo Saki. Italijan je bio očajan, tako da je predsednik Hil ekspresno vratio Antića na kormilo. Izgubio je finale Kupa kralja od Valensije i zamenio ga je Klaudio Ranijeri. Treći put, Antić se vratio u Real 1999. godine, ali nije uspeo da spasi ekipu od ispadanja.
Posle toga radio je u Ovijedu, a nakon godinu ipo pauze 2003. preuzima Barselonu koja je tada bila 15. u ligi. Na kraju, završio je kao šesti u prvenstvu, nije ostvario cilj da bude četvrti i donese Ligu šampiona. Otišao je iz Barse, a u mesto njega stigao je Frank Rajkard.
Potom je radio u Selti, a onda 2008. godine preuzeo je srpski nacionalni tim, preporodio ga i odveo na Mundijal u Južnoj Africi. Godine 2012. odlazi u Kinu.
Iza sebe ostavio je suprugu Veru, ćerku Anu i sina Dušana. Ima dva unuka, Marka i Radomira i dve unuke, Ivanu i Petru.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
