Reprezentacija Srbije doputovala je u Budimpeštu gde je u subotu, 14, oktobra očekuje važan duel u kvalifikacijama za Prvenstvo Evrope, protiv Mađarske.
Od 34 dosadašnja susreta naše i mađarske fudbalske reprezentacije, čak 28 je bilo prijateljskog karaktera.
Prvi je odigran 10. aprila 1927. godine, Mađari su pobedili sa 3:0, ali smo već u drugom međusobnom okršaju 21. maja 1931. godine uspeli da im se revanširamo i da golovima Moše Marjanovića, Ivana Hitreca i Lea Lemešića slavimo sa 3:2. Ta utakmica odigrana je na stadionu BSK-a u Beogradu pred 12.000 gledalaca, a selektor našeg tima Boško Simonović izveo je ovaj sastav: Spasić, Ivković, Mikačić, Arsenijević, Premerl, Đokić, Tirnanić, Marjanović, Hitrec, Lemešić i Zečević.
Prva dva zvanična duela sa Mađarima dobila su antologijski karakter. Prvi datira sa Olimpijskih igara u Finskoj 1952. godine, kada se čuvena generacija na čelu sa Rajkom Mitićem i Stjepanom Bobekom toliko istrošila u dva četvrtfinalna duela sa SSSR-om (5:5, 3:1), da u finalnom meču nije imala snage da pruži jači otpor jednoj od najboljih generacija mađarskog fudbala svih vremena. Čuvena ‘laka konjica’ slavila je rutinsku pobedu od 2:0 golovima Puškaša i Cibora. Ekipu koja se okitila srebrnom olimpijskom medaljom i zaslužila epitet ‘junaka iz Tamperea’, vodila je Selektorska komisija koju su činili Aleksandar Tirnanić, Leo Lemešić i Milorad Arsenijević, a startna postava ‘Plavih’ recituje se i dan danas kao najlepša fudbalska pesmica: Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Bobek, Zebec i Vukas.
Novi olimpijski dvoboj sa Mađarskom odigrao se u Tokiju, 15. oktobra 1964. godine. Na stadionu Komazava, oko 15.000 gledalaca prisustvovalo je istinskom fudbalskom spektaklu. Poveli smo golom Ivice Osima posle nekoliko sekundi igre, ali je već u 11. minutu bilo 2:1 za Mađarsku nakon što je najzapaženiji akter ovog susreta Tibor Černaj dva puta matirao Ivana Ćurkovića. Do odlaska na odmor, pravi vatromet golova. Ekipe su se smenjivale u vođstvu, da bi Mađari još jednim pogotkom Černaja u 44. minutu, rešili prvo poluvreme u svoju korist sa 5:4.
Isti igrač je u nastavku susreta svojim četvrtim golom povisio na 6:4, da bi Ivica Osim desetak minuta pre kraja postavio konačan rezultat – 6:5 za Mađarsku. U startnoj postavi naše reprezentacije bio je i aktuelni predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić kome je to bio tek treći nastup za državni tim. Igrali smo u sastavu. Ćurković, Fazlagić, Vujović, Belin, Čop, Miladinović, Samardžić, Zambata, Radović, Osim i Džajić. Selektor je bio Ljubomir Lovrić, a pored dvostrukih strelaca Osima i Belina, gol za našu reprezentaciju postigao je i Slaven Zambata.
Na osvetu za dva olimpijska poraza, čekali smo pune 33 godine. Ali je bila itekako slatka. U baražu za odlazak na Svetsko prvenstvo 1998. godine, žreb nam je dodelio Mađarsku koja u to vreme nije imala generaciju dostojnu svojih slavnih prethodnika iz pedesetih i šezdesetih godina. Plavi su u dve utakmice 12 puta tresli mrežu nedoraslog protivnika i u velikom stilu overili vizu za završni turnir u Francuskoj. Apsolutni junak rapsodije naše reprezentacije bio je Predrag Mijatović, u to vreme vedeta kraljevskog kluba iz Madrida i jedan od najboljih igrača na svetu. Igrom je dirigovao aktuelni selektor Srbije Dragan Stojković:
„Imali smo u tim kvalifikacijama tešku utakmicu sa Španijom, izgubili smo u Valensiji sa 2:0, ali smo pre svega pali na planu pristupa i organizacije. Izvukli smo pouke, naučili lekciju i već u baražu protiv Mađara sve je bilo na nivou ozbiljne evropske reprezentacije. Nikada se nije dogodilo da neka ekipa reši pitanje plasmana na Svetsko prvenstvo posle samo 10 minuta igre u prvoj utakmici na gostujućem terenu. U Budimpešti smo ličili na kaznenu ekspediciju. Portugalski sudija Melo Pereira priznao mi je da nikada u karijeri nije video moćniju reprezentaciju. ‘Igrate veličanstveno’, rekao mi je posle utakmice. Igrači Mađarske nisu znali šta ih je snašlo, publika je bila u šoku, u drugom poluvremenu su aplaudirali potezima i golovima naših fudbalera. Peđa je bio na vrhuncu forme, odigrao je simultanku u oba meča. Dao je tri gola u Budimpešti i četiri u Beogradu. Videlo se da puca od samopouzdanja, što je dokazao i šest meseci kasnije u finalu Lige šampiona onim istorijskim golom za pobedu Reala protiv Juventusa.“ - prisetio se jednom prilikom Stojković šta je prethodilo blistavim izdanjima Santračevog tima u baraž mečevima sa Mađarskom.
U poslednje vreme, sa severnim susedima imamo malo problema. U okviru Lige nacija 2020. godine, izgubili smo kod kuće 1:0 i odigrali nerešeno na njihovom terenu 1:1, da bi nas pre mesec dana još jednom iznenadili u Beogradu i pobedom od 2:1 osvojili važne bodove u borbi za prvo mesto u grupi.
Sudeći po tradiciji, uvek smo imali odgovor na mađarske pobede. Neka tako bude i u subotu uveče na ‘Puškaš Areni’ u Budimpešti.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
Bonus video:
