Ljubitelje sporta minulog leta zatekla je odluka Rikija Rubija (33) da se povuče sa terena zbog problema sa mentalnim zdravljem. Iskusni plejmejker rastao se sa Klivlendom i potvrdio da je završio sa igranjem u NBA ligi, a veliko je pitanje i da li će više nastupati u Evropi.
On se od avgusta prošle godine u potpunosti povukao iz javnosti, pa dugo ni u njegovom klubu iz Ohaja nisu znali šta se tačno dešava. Sada je odlični šuter rešio da javnosti otkrije sa kakvim se problemima suočava i šta ga je navelo da se skloni iz košarke.
Sve je počelo 2016. nakon smrti njegove majke, koja se četiri godine borila sa rakom pluća. Riki je 2018. zajedno sa saigračem iz reprezentacije, Viktorom Klaverom, čiji je otac takođe preminuo od iste vrste kancera, osnovao fondaciju sa ciljem da se podigne svest i pomogne svima onima koji pate od opake bolesti.
- Posle gubitka majke počeo sam da se pitam zašto više da se krijem. Da, nisam se osećao dobro. Ako imaš potrebu da se plačeš, to ne znači da si slab, naprotiv. Izražavanje svojih osećanja je znak moći, snage. Prošao sam kroz depresiju, borio se. Moja strast prema košarci je nestala. Mislio sam da mogu napred, da nastavim da igram, ali nije tako, uzdrmalo me i pogodilo - otkrio je Rubio.
Međutim, tu nije bio kraj nedaćama. Španski as je krajem 2021. pokidao prednje ukrštene ligamente kolena, što ga je ponovo vratilo na "mračan kolosek". Usledio je period oporavka od čak 13 meseci, a kada je sa Klivlendom potpisao trogodišnji ugovor vredan 18,4 miliona dolara, delovalo je da ide ka potpunom fizičkom i mentalnom oporavku.
- Prošlo je oko dve nedelje nakon operacije kolena kada sam stigao kući. Bio sam na štakama. Nisam znao kako da siđem niz stepenice. Počeo sam da plačem kao malo dete, emotivno sam se tada slomio - priznao je Rubio.
Bivši as Huventuda i Barselone je nepunih mesec dana pred početak Mundobasketa prošle godine, odlučio da se ipak ne pojavi na početku priprema reprezentacije. Ubrzo je objasnio i zašto se odlučio na taj korak.
- Odlučio sam da prekinem profesionalnu aktivnost kako bih se brinuo o svom mentalnom zdravlju. Želim da se zahvalim za svu podršku koju sam dobio. Danas porodica ima smisla više nego ikada. Zamolio bih da poštujete moju privatnost kako bih se suočio sa ovim momentima i mogao da dam više informacija kada za to dođe vreme - naveo je tada Rubio.
Na naredne informacije o stanju sjajnog organizatora igre morali smo da čekamo sve do početka 2024, kada je objavljeno da je Klivlend otkupio njegov ugovor. Nedugo nakon toga, nekadašnji član Minesote, Jute i Finiksa se ponovo oglasio.
- Odluka da napustim reprezentaciju bila je jedna od najtežih koje sam doneo u karijeri. Moj um je bio na mračnom mestu i doneo sam odluku da okončam igračku karijeru. Jednog dana, kada bude pravi trenutak, želeo bih da sa svima podelim iskustvo kroz koje sam prošao, kako bih probao da pomognem svima onima koji imaju slične probleme. Ipak, za sada neke stvari želim da zadržim za sebe - poručio je Rubio.
Ovim priznanjem Riki je samo otvorio Pandorinu kutiju i podsetio još jednom koliko je teška bitka koju sve više profesionalnih sportista vodi sa depresijom. Nije tajna, problema sa mentalnim zdravljem u prošlosti su imali i teniseri Mateo Beretini, Dominik Tim i Naomi Osaka, gimnastičarka Simon Bajls i fudbaler Dele Ali.
To su samo neki od primera, a ima i onih koju su se završavali tragično. Nažalost, pojedinci poput nemačkog golmana Roberta Enkea i golmana španske vaterpolo reprezentacije, Hesusa Roljana nisu uspeli da se izbore i na kraju su sebi oduzeli život.
Kurir sport / Informer
NE PROPUSTITE
