POBEDIO GALOPIRAJUĆI RAK I POSTAO NAJBOLJI SPORTISTA PLANETE! Divio mu se ceo svet, a onda je otkrivena NAJVEĆA PREVARA U ISTORIJI!
- Lens Armstrong je 22. oktobra 2012. ostao bez svih sedam titula sa Tur de Fransa, nakon što je doping istraga razotkrila njegov program korišćenja nedozvoljenih sredstava.
- Godinama je negirao optužbe, ali je u januaru 2013. kod Opre Vinfri priznao da je tokom karijere lagao o dopingu i javno se izvinio.
Na današnji dan, 22. oktobra 2012. godine, Lens Armstrong zvanično je ostao bez svih sedam titula osvojenih na Tur de Fransu, nakon što je doping istraga razotkrila jednu od najvećih prevara u istoriji sporta.
Čovek koji je postao globalni simbol pobede nad rakom i inspiracija milionima ljudi širom sveta na kraju je priznao da je tokom karijere koristio nedozvoljena sredstva.
Njegova priča zvučala je kao holivudski scenario. Teška bolest, neverovatan povratak, istorijski uspesi i sedam uzastopnih trijumfa na najprestižnijoj biciklističkoj trci na svetu. Međutim, iza blistave sportske karijere krila se tajna koja je godinama potresala biciklizam, a kada je istina izašla na videlo, Armstrong je od heroja postao simbol prevare.
I danas su mišljenja o njemu podeljena. Jedni ističu njegov doprinos popularizaciji biciklizma i humanitarnom radu, dok ga drugi pamte pre svega po doping skandalu koji je bacio senku na čitavu jednu sportsku eru.
Kako je čovek kome se divio ceo svet od sportske ikone postao jedan od najomraženijih sportista u istoriji?
Njegova životna priča počela je mnogo pre nego što je svet saznao za doping. Rođen je 1971. godine u Planu, u Teksasu, a već kao dečak pokazivao je izuzetan sportski talenat.
Sa 12 godina počeo je da trenira plivanje, a potom se prebacio na triatlon. U tom sportu ostvario je zapažene rezultate i osvajao nacionalna prvenstva. Ipak, sa 21 godinom odlučio je da napusti triatlon i u potpunosti se posveti biciklizmu.
Karijera mu je brzo krenula uzlaznom putanjom. Godine 1995. osvojio je etapu na Tur de Fransu i završio trku na 36. mestu. Naredne godine nastavio je sa dobrim rezultatima, stigao do drugog mesta na trci Pariz–Nica, zauzeo šesto mesto na Olimpijskim igrama i potpisao višemilionski ugovor sa ekipom Kofidis.
Rak testisa promenio mu je život
Taman kada se činilo da je pred njim blistava budućnost, u oktobru 1996. godine doživeo je najveći životni šok. Lekari su mu dijagnostikovali rak testisa, i to u uznapredovaloj fazi.
Prognoze nisu bile ohrabrujuće, ali Armstrong nije želeo da se preda. Posle teškog lečenja uspeo je da pobedi bolest i postepeno se vrati biciklizmu. Njegov oporavak postao je priča koja je inspirisala milione ljudi, a Armstrong je izgradio imidž čoveka koji je uspeo da pobedi i ono što je delovalo nepobedivo.
Godinama kasnije, međutim, ispostavilo se da njegova sportska priča ima i potpuno drugačiju stranu.
Prema kasnijim svedočenjima i izveštajima, Armstrong je tokom karijere koristio eritropoetin, poznatiji kao EPO, testosteron, hormon rasta i kortikosteroide. Ova sredstva povezana su sa doping programom koji mu je pomagao da unapredi takmičarske performanse.
Uprkos sumnjama koje su ga pratile, Armstrong je nastavio da se takmiči, a njegova popularnost rasla je iz godine u godinu.
Povratak u velikom stilu
Posle oporavka ponovo je počeo da niže uspehe. Osvojio je Tur Luksemburga i Kaskades klasik, a zatim zauzeo četvrto mesto na Vuelti i na Svetskom prvenstvu.
Godine 1999. ostvario je ono što će se ispostaviti kao početak istorijskog niza: osvojio je Tur de Frans, najpoznatiju biciklističku trku na svetu.
Na današnji dan, 23. jula 2000. godine, drugi put uzastopno trijumfovao je na ovoj prestižnoj trci. Usledili su novi uspesi, a Armstrong je 2000. godine osvojio i bronzanu medalju u vožnji na hronometar na Olimpijskim igrama u Sidneju.
Tur de Frans postao je njegovo glavno poprište dominacije. Od 1999. do 2005. godine osvojio je sedam uzastopnih titula i učinio ono što je delovalo gotovo nezamislivo.
U to vreme smatran je jednim od najvećih sportista svoje generacije. Njegova priča o pobedi nad rakom bila je sastavni deo njegovog javnog imidža, a sponzori su se utrkivali da budu deo njegovog uspeha.
Kada je 2005. godine objavio povlačenje iz profesionalnog biciklizma, mnogi su verovali da će ostati upamćen kao jedna od najvećih legendi sporta.
Međutim, sumnje nisu nestale. Naprotiv, tek je počinjalo razdoblje u kojem će njegova reputacija biti ozbiljno uzdrmana.
Povratak iz penzije i sve glasnije optužbe
Nekoliko godina kasnije Armstrong se vratio biciklizmu, ali više nije uspevao da ponovi rezultate iz svojih najboljih dana.
U međuvremenu su optužbe za doping postajale sve glasnije. Njegov nekadašnji timski kolega Flojd Lendis tvrdio je da je Armstrong koristio nedozvoljena sredstva i da je u tome imao podršku ljudi iz vrha biciklizma.
Armstrong je godinama odlučno negirao da se dopingovao. Napadao je one koji su ga optuživali, a protiv pojedinih kritičara pokretao je i pravne postupke. Njegov status sportske zvezde i moćna mreža sponzora dodatno su pojačavali utisak da je reč o čoveku koji može da se odupre gotovo svakom udarcu.
Ipak, istraga američkih antidoping vlasti postepeno je razotkrivala obim doping programa u kojem je učestvovao.
Ostao bez svih sedam titula
U oktobru 2012. godine Američka antidoping agencija objavila je opsežan izveštaj o Armstrongu, oslanjajući se, između ostalog, na svedočenja bivših timskih kolega i druge dokaze.
Međunarodna biciklistička unija potom je podržala sankcije. Armstrongu su poništeni svi rezultati od 1. avgusta 1998. godine, uključujući sedam titula sa Tur de Fransa osvojenih od 1999. do 2005. godine. Dobio je i doživotnu zabranu takmičenja u sportovima koji podležu pravilima Svetske antidoping agencije.
Tako je 22. oktobra 2012. godine i zvanično potvrđen kraj jedne od najkontroverznijih sportskih priča modernog doba.
Čovek koji je godinama bio slavljen kao simbol hrabrosti i upornosti ostao je bez najvećih priznanja svoje karijere.
Priznanje kod Opre Vinfri
Godinama je Armstrong negirao da je koristio doping, ali je u januaru 2013. godine odlučio da prizna istinu. U intervjuu sa Oprom Vinfri potvrdio je da je koristio nedozvoljena sredstva tokom karijere.
"Cela moja karijera bila je jedna velika laž. Priznajem da sam tokom karijere lagao u vezi sa dopingom i da sam tu laž ponavljao mnogo puta. Priznajem da sam pogrešio i zbog toga se javno izvinjavam", rekao je Armstrong.
Objasnio je i da se nije plašio da će biti uhvaćen, kao i da je u tadašnjem biciklizmu doping doživljavao kao sastavni deo takmičenja.
"Bio sam bahat i napadao sam ljude. Ako bi mi neko protivrečio, napadao sam ga i govorio mu da je lažov. Morao sam da pobeđujem po svaku cenu. Najtužnije od svega je što sam i pre trke znao da ću pobediti", priznao je Armstrong.
Njegovo priznanje izazvalo je svetski odjek. Sponzori su raskidali ugovore, brojne organizacije distancirale su se od njega, a priča o njegovom usponu i padu postala je upozorenje o tome koliko daleko sportista može da ode u želji za pobedom.
Legenda ili najveći prevarant?
Armstrongova priča i danas izaziva oprečne reakcije. Ne može se poreći da je njegov povratak posle teške bolesti imao ogroman uticaj na ljude širom sveta, kao ni da je pomogao popularizaciji biciklizma i privukao pažnju javnosti na borbu protiv raka.
Njegova fondacija, osnovana radi podrške obolelima od raka, postala je poznata širom sveta. Ipak, sportski uspesi koji su ga proslavili ostali su trajno opterećeni dokazanim dopingom i njegovim dugogodišnjim poricanjem.
Pojedini ljubitelji sporta i danas ističu da je Armstrong imao izuzetne fizičke sposobnosti i da je doprineo razvoju biciklizma. To, međutim, ne menja činjenicu da su mu svih sedam titula sa Tur de Fransa oduzete zbog kršenja antidoping pravila.
Od čoveka koji je inspirisao milione do sportiste čije je ime postalo sinonim za doping skandal - Armstrongov uspon i pad ostaju jedna od najdramatičnijih priča u istoriji sporta.
Njegova karijera pokazala je koliko slava može da bude prolazna i koliko je teško sačuvati status heroja kada se otkrije da su najveći uspesi ostvareni uz pomoć prevare.
