Na čelu Srpskog galopskog saveza (SGS) i u narednom periodu biće Andrija Jovićević, koji nije imao protivkandidata na Izbornoj skupštini. Uprkos ponuđenoj ostavci, na mestu predsednika skupštine je ostao Dragoljub Marković, vlasnik ergele Surčin, najveće privatne na zapadnom Balkanu. Marković je veoma vešto vodio i usmeravao tok sednice.
- U poslednje dve godine imamo dobre rezultate i vidljiv napredak ako posmatramo poslednjih desetak godina. Zahvalio bih predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić na direktnoj pomoći Savezu prošle godine. Izostala je podrška lokalne samouprave, pre svega u Beogradu. Moramo se izboriti za punu regularnost trka i u saradnji sa Antidoping agencijom Srbije (ADAS), ostvaren je značajan napredak u odnosu na minuli period. Usaglasili smo sve normativne akte sa ministarstvom sporta i sada smo granski savez. Najveći problem je nedostatak profesionalnog kadra. Nameravamo da pokrenemo škole za edukaciju džokeja i trenera. Neophodno nam je i održivo finansiranje, kako bi galopski sport opstao u Srbiji - naglasio je Jovićević.
Pored Jovićevića, u Upravnom odboru su i: Miloš Popović, šef kabineta premijerke Srbije Ane Brnabić, bivši direktor "Politike" Hadži Dragan Antić, Tamara Ivanišević, Miloš Adamović, Teodor Teodorović, Nela Šobota. Za generalnog sekretara je izabrana Jelena Ivanović.
Članovi Nadzornog odbora su: bivši jahač Zoran Jakovljević Jakac, advokatica Marina Stefanović i Katarina Pavićević, notarka iz Surčina. Članovi Disciplinske komisije su postali prof. dr Dragiša Trailović, Ivana Slavnić i sudija na trkama Dubravka Milivojević, čiji je izbor bezuspešno pokušavao da ospori Nebojša Vujatović, prvi čovek galopskog trening centra u Jabučju, kod rudnika "Kolubara".
Na sednici u beogradskom hotelu "Mažestik", koja je trajala bezmalo dva sata, bili su prisutni članovi 14 od ukupno 16 klubova koji su pristupili SGS-u. Uskoro će članovi Saveza postati i ergela sa većinskim arapskim kapitalom "Zobnatica", kao i državna ergela "Karađorđevo". Predstavnici državne ergele "Ljubičevo" su malo zakasnili, ali su se ipak pojavili na izborima u Beogradu.
Dragoljub Marković je istakao da je nekada u Surčinu imao čak 200 konja, a sada samo nekoliko grla. On se založio da do 31. marta svi galoperi mora da imaju urađenu DNK analizu, kao i da se novorođena grla obavezno prijavljuju u godini kada su oždrebljena. Ako se to ne bude poštovalo, mogli bismo, kao Portugalija, da budemo izbačeni iz Međunarodnog stud buka (poreklopisna knjiga). Na inicijativu Markovića i Jovićevića, Milana Dudić i Nataša Pavlović su morale u nekoliko navrata da pojašnjavaju pravilnike!
Na sednici je veoma aktivan bio Mihajlo Miša Vasić, predsednik sportskog udruženja BRC, koje je ove godine organizovalo sedam trkačkih dana na Beogradskom hipodromu. On je predložio formiranje Uzgojne komisije, kako bi se dodatno zaštitio domaći odgoj. Na to se nadovezao prvi čovek KK RS Predrag Šotra, predloživši da na svakom trkačkom danu obavezno bude i jedna trka isključivo za domaći odgoj.
Vasić je tražio da se sledeće sezone uvede red u merionicama za džokeje, kako bi se ubuduće sprečile manipulacije. Poznati šabački veterinar koji živi u Beogradu Bora Jovanović, pokrenuo je pitanje obavezne registracije svih pastuva u Srbiji, čiji bi vlasnici plaćali članarinu, kao i vođenje pripusnih spiskova.
Nakon završetka Izborne skupštine dodeljene su godišnje nagrade, a najviše trofeja je završilo u rukama porodice Šendeković iz Šapca. Pored ubedljivo najboljeg trenera u Srbiji Bojana Šendekovića, nagrade su pripale i njegovoj supruzi Tamari, koja se formalno vodila kao trener ove godine, kao i ćerki Niki, koja je uz oca za trkačke konje čvrsto i nepokolebljivo vezana još od malih nogu.
Najbolji džokej sa čak 40 pobeda u sezoni je izvanredni Milan Konkolj, vlasnik Almin Alić, a priznanje za domaći odgoj je pripalo Mačvaninu Zvonku Krajčinoviću, vlasniku sedmogodišnjeg Ajron Boja.
Na sednicu su sa zakašnjenjem došli i predstavnici opozicije, okupljeni najvećim delom u Udruženju vlasnika galopera. Pojavili su se prvi čovek KK Lastin put iz Belića kod Valjeva Vladan Damjanović, nekadašnji član rukovodstva trka na Šabačkom hipodromu Srđan Pajić, kao i iskusni džokej iz Šapca Aleksandar Šašić, koji je počeo da gradi i trenersku karijeru. Niko od njih trojice nije učestvovao u diskusijama, a nisu ostali ni na svečanosti.
Na predlog Dragoljuba Markovića, pre početka skupštine minutom ćutanja je odata pošta nedavno preminuloj Dragici Nikolić - Perović, supruzi našeg najboljeg džokeja u istoriji Đorđa Perovića.
Veljko Odalović spreman da pomogne srpskom galopu
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Veljko Odalović, voljan je da pomogne srpskom galopu!
Odalović je već razgovarao sa pojedinim čelnicima BRC-a, a uskoro bi mogao da sa predsednikom SGS-a Andrijom Jovićevićem povuče konkretne poteze kako bi se uspostavila čvrsta saradnja. Galopskom sportu u Srbiji je za opstanak neophodna pomoć države.
Koji konji mogu da trče derbi?
Najviše vremena je bespotrebno potrošeno na raspravu koji sve konji mogu da trče klasne trke, pre svega naredni 101. derbi na Beogradskom hipodromu. Predlog Jovićevića da se kumulativno vežu "konj i eksport sertifikat" nije naišao kod mnogih na dobar prijem, a u jednom momentu rasprava je bila veoma žustra.
Šendeković se najglasnije zalagao da mogu da trče samo konji uveženi u Srbiju do kraja godine i sa eksport sertifikatom koji stigne do 31. marta, odnosno pre početka sezone, zbog komplikovane procedure za njegovo dobijanje, pogotovo iz Francuske.
Predlog Lorana Milića, jednog od čelnika BRC-a, da se derbi, kada nagradni fond dostigne iznos od 50.000 evra, otvori čak i za konje iz vodećih evropskih zemalja, naišao je na oduševljenje i odobravanje većine članova skupštine, mada je bilo i jedno glasno protivljenje. U Evropi je tendencija da najveće trke budu "otvorene za sve konje, pa i strane", mada još uvek ima zemalja na Starom kontinentu koje su i dalje "poprilično zatvorene".
Nova destinacija - hipodrom "Sandžak"
Bojan Šendeković je pokrenuo više nezgodnih tema, a zatražio je i da hipodrom "Sandžak" u mestu Raškoviće, gde su spremni već iduće godine da organizuju tri trkačka dana, uđe u zvanični kalendar trka! Vlasnici koji žive ili su poreklom iz Sandžaka kupuju najskuplje konje koji se uvoze u Srbiju, plaćaju sve dažbine državi, a popularnost trka u tim krajevima je sve veća.
Zvanični handikaper i trener SGS-a Milana Dudić, pojasnila je da prvo mora da bude formirana komisija saveza, koja treba da izda dozvolu svakom novom hipodromu, ako ispunjava neophodne uslove, pa tek onda da se razgovara o organizaciji trka. Na hipodromu u mestu Raškoviće su do sada bile revijalne trke.
Prvi zbor Kola jahača "Knez Mihailo" u Kragujevcu 1890.
Prvi zbor svih pet Kola jahača "Knez Mihailo", tadašnje krovne organizacije konjarstva i konjičkog sporta u Srbiji, održan je 8. septembra 1890. godine u Kragujevcu. Prvo je osnovano Drino-savsko kolo jahača u Šapcu na Đurđevdan 1888, zahvaljujući pre svega braći Panti i Milosavu Kurtoviću, prvom uredniku službenog lista "Vitez" (prvi broj izašao u Šapcu, na Nikoljdan 1889).
Pre više od 130 godina, u Kraljevini Srbiji pod dinastijom Obrenovića, demonstrirano je čvrsto jedinstvo svih pet oblasnih kola jahača (Šabac, Beograd, Zaječar, Niš i Kragujevac). Od slavnih predaka o(p)stali su samo dragoceni pisani tragovi koji podsećaju na to maltene bajkovito vreme, koje iz današnje perspektive, nažalost, deluje kao naučna fantastika!
Kurir sport/ L. Delić
NE PROPUSTITE
