Zbog činjenice da je Rade na Igrama bio kao košarkaški sudija, a da će kao jedna od najboljih košarkašica Evrope Sonja sada pokušati da kontinentalne šampionke dovede do novog uspeha, ovaj deo Kurirovog ekskluzivnog serijala o roditeljima i deci olimpijcima malo će se razlikovati od ostalih.
Kada pričaju u Olimpijskim igrama njih dvoje naglašavaju da sa obrzirom na poslove na velika takmičenja idu sa različitim ciljevima. Rade da ne sudi mečeve, u kojima bi danas svi mi voleli da se Sonja nađe.
“Kao sudija na OI, priželjkivao sam lični neuspeh.Već tada su me spremali za funkcionera, to mi je pomoglo da prihvatim da moj lični neuspeh mora biti rezultat uspeha naše ekipe. Da ako naša ekipa igra zvršnice ja tu kao sudija nemam mesto. Nisam bio neutralan i već od ćetvrtfinala sam bio za začelje. Dođem u Beograd svi me pitaju šta si sudio, a ja kažem za 125-to i 241. mesto (smeh). I kraj”, kaže Rade.
„Samim tim što se održavaju svake četiri godine Olimpijske igre imaju veliki značaj u karijeri svakog sportiste. Ja ih doživljavam kroz atmosferu, kvalitet, duh, marketing... grandioznije takmičenje od Univerzijade, ali stručno i kvalitetno je ispod svetskog prvenstva“, dodaje.
Sonja pažljivo sluša sa ushićenjem:
“Morala sam da maštam o Igrama jer me je tata na to navodio. Kada o tome ne bih ni maštala to bi značilo da sam od toga već odustala i da se predajem. A zašto bih to uradila pa ja u klubovima igram sa ili protiv tih igračica koje će biti u Riju i to ne igram neuspešno. Isto kao i kod pojedinačnih sportova svaka saigračica pa i ja treba na OI da ostvari svoj nabolji performans. Treba da dokažemo da rezultat iz Budimpešte nije trenutno nadahnuće ili slučajnost. Prvo šta napadamo je plasman u četvrtfinale, kasnije videćemo.
Iskrena da budem OI kao cilj i želja su mi veoma bliski, a da bih mogla definisati šta mi to znači treba prvo to i da doživim. Najbolje što u ovom trenutku u sebi nosim na Igre je da tamo želim da igramo našu najbolju i najkvalitetniju košarku“, kaže Sonja.
Dok priča o najmasovnijem sportskom događaju, Rade Petrović, kaže da u sebi nosi jednu prazninu.
„Posledice ,,hladnog rata,,. Imao sam taj peh da na Igre u Moskvu ne dođe Amerika i neki njeni sateliti, a da u Los Anđelesu ne bude Sovjeta. U sportskom smislu je bilo baš tužno ne samo zbog pada kvaliteta već i zbog izostanka tog rivalstva u sportu a ne u politici. To mi je toliko tada zasmetalo da već nekoliko meseci osećam strah koji se kroz atletsku doping aferu delimićno i ostvaruje“.
Dok Sonja samo pretpostavlja šta je čeka u Brazilu, Rade ima jasnu sliku.
“Ono što je za sve nepoznanica to je funkcionisanje i život u olimpijskom selu, valjda ćemo se uklopiti. Poznanstva i gledanje zavise od naših rezultata. U sportu se zna kada se pobedjuje svi su sa nama i svi se osmehuju a kada se gubi, onda smo sami. Normalno je da bih volela da gledam naše košarkaše iako ovde nije nijedan od mojih uzora.Od ostalih sportova bih volela da gledam streljaštvo i plivanje,” kaže najkorisnija igračica poslednjeg Prvenstva Evrope.
Na OI sudije svih sportova su zajedno. S obzirom da sam već tada pisao knjige o suđenju i posebno o psihplogiji suđenja družio sam se sa sudijama drugih sportova Pamtim tezu jednog fudbalskog sudije ,, za svaki crveni karton, tehničku, isključenje... deo krivice je i do sudije. Siguran sam da je tako. Želeo sam da se slikam sa tada najvišom košarkašicom Uljanom Semenovom (210cm) i morao sam za to da dobijem posebnu dozvolu", priča nekadašnji generalni sekretar Košarkaškog saveza Jugoslavije.
Dok sluša oca Sonja ima poruku za navijače.
"Mi Srbi imamo toliku strast za pobedom da olimpijsko geslo ,, važno je učestvovati,, za nas ne važi. Sa druge strane, skupštinski balkon je za nas najlepše pobedničko postolje. Borićemo se da zaslužimo podelu radosti sa svima kojima je uspeh Srbije na srcu."
Na to se Rade nadovezao:
"Sonji sam znao da kažem: "Olimpijske igre ćemo gledati zajedno na TV", bilo je to podsticanje na dodatna ulaganja. Sonjku sam sada samo ponovio: Moraš tako jako verovati u uspeh na OI da neće biti drugog nego da to i bude".
Sonja je igrač trofej
Pred prvi nastup košarkašica Srbije, porodica Petrović ističe detalj, koji uliva dodatni optimizam.
Sonja nije ,,igrač pobednik,, ona je ,,igrač trofej,, Kao košarkašica sa klubovima je osvojila trofeje: FIBA Evrolige i Super kupa, nacionalne šampionate i kupove u Srbiji, Francuskoj, Rusiji, Češkoj...
Kao igrač reprezentacije Srbije i Crne Gore i Srbije ima medalje u svim kategorijama i to sa svetskog šampionata, prvenstva Evrope, Mediteranskih igara. Medalja sa Igara bi baš lepo "legla"
