Specijalno za Kurir iz Pariza - Vuk Brajović
Kao i svih prethodnih godina, živa interakcija tenisera i predstavnika medija iznedri neke „bisere“ iz ponekad opskurnih tema njihovih čestih razgovora. Kako se akteri „belog sporta“ redovno kritikuju za monotoniju u svojim izjavama i ocenama – a ponajviše za to da im je jedini cilj da „uživaju na terenu“ i da će „dati sve od sebe“ – zanimljivo ih je čuti kako odgovaraju na retka pitanja koja istražuju njihovu kulturu, interesovanja van tenisa ili komentare o pojavama koje okružuju tenis.
Za vas smo izabrali nekoliko „razmena“ iz prethodna dva dana koje su „štrčale“ iz standardne matrice medijskih saopštenja.
Na primer, medijima je bilo veoma interesantno što je – posle trećeg gema u meču protiv Danke Kovinić – najbolja igračica sveta Iga Švjontek najednom odlučila da – obuče džemper, a da pritom iznad nje više nije bilo sumornih oblaka koji su svih ovih dana davali prikaz lažnog pariskog proleća.
„Znam da postoje razne priče o igračkom sujeverju, ali sam obukla džemper zato što mi je bilo – hladno. Ne verujem u njih, ali jesam viđala puno situacija u kojima se teniseri presvuku i onda zaigraju kao ponovo rođeni. Na primer, Sabalenka je promenila garderobu kada je igrala u Gvadalahari protiv mene – i osvojila je naredni set. Ne znam da li je ovo bitnije uticalo na njen ili moj tenis, ali je ona zaista dobro odigrala taj deo igre – a meni je svakako prijalo - jer je bilo vetrovito.“
Karlos Alkaraz pobuđuje dosta interesovanja na konferencijama za štampu – što zbog sjajnih nastupa, što zbog dosta kratkih izjava na engleskom – jer ga još uvek uči. Upitan pitanje svih pitanja – da li je spreman da se suprotstavi Novaku i Rafi u Parizu, Karlitos kaže:
“Pretpostavljam da sam spreman da nastupim protiv njih – sve dok budem pobeđivao – a srećom bih mogao da igram samo protiv jednog od njih. Sa njima je potpuno drugačije igrati, a velika je razlika između Mastersa i Grend Slema, kada morate da osvojite tri seta. I pored toga, računajte da sam spreman“, odvažno zvuči mladi as.
Finalistkinja Rolan Garosa 2017 Amerikanka Sloun Stivens je bila zamoljena da prokomentariše probleme sa navijačima-provokatorima i šta predlaže da se uradi povodom toga.
„Ta pojava nije nova, ali se kroz vreme naviknete na to da ljudi viču i vrište sve i svašta – i da se razne čudne stvari zbivaju na tribinama. Stvarno ne znam kako ih zaustaviti, sprečiti. Mislim da se i tenis promenio – iz sporta koji je bio veoma fin i uljudan – u javni događaj na kome se pušta glasna muzika u pauzi između gemova i čija brojna pravila i faktori ravnoteže i usklađenosti se menjaju ili izbacuju. Mislim da to publici daje mnogo više prilika da bude neuviđajna, bučna i sklona da radi ono što nikada pre ne bi bilo dozvoljeno niti tolerisano. U svakom slučaju – rešenje nemam.
Osamnaestogodišnja Koko Gof je već pre 3 godine privukla pažnju celog teniskog sveta svojim zapaženim nastupom na Vimbldonu, a danas je redovna pojava u žrebu svih vodećih turnira. I pored toga, njena pojava i dalje izaziva veliku pažnju, a ovih dana u Rolan Garosu i izjava da „tenis za nju ne liči na uobičajeno radno mesto“. Upitana šta je, po njoj, pojam „radnog mesta“ ako to nije tenis, Kori kaže:
„Istina je da na tenis ne mogu da gledam kao na posao ili radno mesto – jer se u Americi taj pojam vezuje za radno vreme od 9 do 5 – što mnogi ljudi inače mrze. Za razliku od toga, ja obožavam ono što radim, i to ne posmatram baš kao posao. Kad sam bila mlađa, imala sam veliko interesovanje da se bavim biologijom mora – ali sam kroz odrastanje shvatila da će to zahtevati puno učenja i domaćih zadataka, i to sam izbrisala sa liste izbora. Druga alternativa je bila sportski psiholog, ali obe zahtevaju predano studiranje na koledžu – za šta ja nisam spremna,“ uz osmeh kaže Gof.
Možda je najinteresantnije zvučao pokušaj izveštača koji je pokušao da poveže činjenicu da Feliks Ože Alijasim voli da svira klavir – sa njegovim stilom igre. Upitan da izrazi svoju igru na Rolan Garosu ove nedelje kroz „tačno odsvirane note na klaviru“, te da li voli da „diriguje publikom kao da je u pitanju orkestar“ – i sa kojim muzičkim delom bi uporedio svoju igru, Feliks je – posle savladanog šoka da mu je postavljeno takvo pitanje – probao da odgovori sledećim:
„Ovo uopšte nije lako pitanje. Ja zaista volim muziku, ali crpim inspiraciju i iz mnogih drugih stvari. Kao „živ čovek“ – podstiču vas emocije. Kao igrači – mi pružamo nešto publici, poput praćenja koncerta ili nekog drugog umetničkog nastupa – u čemu ljudi uživaju i što kod njih stvara određene emocije. Da li postoji vrsta muzike koju bih vezao za svoju igru? Nikada nisam mislio o tome – i ne bih imao odgovor za vas. Pošto sviram klavir, izuzetno cenim brojne pijaniste – a naravno i izvođače klasične muzike. Izdvojio bih Italijanskog pijanistu Einaudija – čiju muziku veoma volim i koja se često pojavljuje u filmovima – izazivajući kod mene dobra osećanja. Eto, recimo da bih tu muziku vezao za moj tenis,“ kaže simpatični Kanađanin.
Toliko iz ovih čudnih uglova sale za konferencije za medije iz Pariza za danas, a od sutra – nova priča…
NE PROPUSTITE
