Hit pesma "Crna golubice" obeležila je karijeru Slaviše Vujića, a on se nakon smrti supruge 2010. godine povukao iz javnosti i odlučio da smanji broj nastupa.
Kako sada Slaviša Vujić ističe to je tada bilo potpuno drugo vreme.
- To je bilo drugačije vreme, zarađivalo se više nego sada, to je bilo vreme Ante Markovića, imao sam cifru pet hiljada maraka, bez ikakvih papira. Dođeš, staviš pare u džep i ideš. Bilo je i uspona i padova, proživeo sam život, ali kada bih se ponovo rodio, voleo bih da opet bude sve isto - rekao je Slaviša.
Kako ističe, sav novac koji je zarađivao, ulagao je u karijeru i troškario.
- Ja sam u to vreme ulagao u karijeru, možda bi bilo bolje da sam ulagao u stanove i lokale - istakao je Vujić, a na pitanje da li je uspeo da kupi stan u to vreme, rekao je...
- Imam kuću koju sam uspeo da sredim, malo po malo, više sam voleo život nego nekretnine - istakao je Vujić.
Slaviša je odrastao na Kosovu, a o svom detinjstvu danas priča ovako:
- Odrastao sam na Kosovu i od malena sam maštao da budem pevač. Bio sam deo kulturno-umetničkog društava "Jovan Kojić". Mislio sam da sve znam, maštao sam o tome da budem televizijski pevač. Na koncertu "Južnog Vetra" sam upoznao Kemala Malovčića, prišao sam mu i pitao ga da li želi da me čuje kako pevam i da mi kaže da li znam. On mi kaže: "Hajde, otpevaj nešto", a ja mlad, pun treme i energije. Rekao mi je da ne pevam loše, da dođem u Beograd, naći će kafanu u kojoj ću da pevam. Dao mi je broj telefona, a ja kući nisam imao ni telefon, pa sam išao u varošicu u Kosovsku Vitinu, više puta sam ga zvao, on mi se javio i kaže mi da me se seća. Selo je govorilo da sam lud, pitali su se šta ću ja u Beogradu - ispričao je Vujić i dodao:
- Možda je selo i bilo u pravu, ali to je bila moja želja, tog 15. avgusta davnih godina ja sam došao u Beograd, stigao sam u 03:30 časova na autobusku stanicu, sačekao sam jutro i pozvao Kemala. On je došao po mene i odveo me u Sremčicu u jednu kafanu, a ta kafana je bila problematična, bilo je tuče i mi smo baš tad naleteli, pa smo otišli u drugu kafanu. A ta druga kafana je isto kaubojska, ali je Kemal bio jako dobar sa tim gazdom. Spavao sam u jednoj sobici, pevači i muzičari su dolazili lepo i svečano obučeni, a ja mučenik nisam imao garderobu. Tu su dolazili Sinan Sakić, Šaban Šaulić, Buca, Toma Zdravković, Šeki Turković. Toma mi je rekao da ću biti velika zvezda, a ja sam mislio da mi to govore samo da bi me otkačili. Tu sam naučio dosta pesama, publika koja je tu dolazila je postala kao familija, ja sam imao puno obožavalaca iz Batajnice, iz Zemuna, svi su mi govorili da ću biti zvezda.
- Kada sam počeo da se zabavljam sa bivšom ženom ona mi je govorila da sam u gradu već popularan, ja nisam verovao. U toj kafani sam pevao sedam dana u nedelji, od 19 časova do sedam ujutru, osam, devet, retko kad se noć završavala u četiri ili pet ujutro. To su bile četiri garniture gostiju, dolazili su autobusima. Taj period mi je bio najzabavniji u životu, u toj kafani sam završio tri fakulteta. Bilo je pametnih ljudi, voleli su se i poštovali, čini me srećnim kada sretnem ljude iz tog vremena. Puno sam radio. Pevao sam "Raspevane jeseni" i Posela… - ispričao je Slaviša Vujić u emisiji "Ispovesti".
kurir.rs/nova
NE PROPUSTITE
Bonus video:
