BEOGRAD - Portal Kurira deli osam puta po dve karte za pozorišnu predstavu "Ratna kuhinja", koja se večeras u 20 časova igra u Ateljeu 212.Karte će dobiti prvih osam čitalaca koji ostave komentar na Fejsbuk stranici Kurira.Režija: MILAN KARADŽIĆScenograf: Darko NedeljkovićKostimograf: Dragica LauševićKompozitor: Zoran ErićLektor: Radovan KneževićOrganizator: Bojana KosićIGRAJU:Tomislav Džeko: DRAGAN BJELOGRLIĆNeđa Mileusnić: MILUTIN KARADŽIĆDanijela Rašić: SOFIJA JURIČANMajor Đengić: JAKOV JEVTOVIĆBojnik Šegota: IVAN JEVTOVIĆMiško: NIKOLA JOVANOVIĆJasenko: IVAN ZEKIĆ
U novoj crnoj komediji, u kuhinji jednog hotela sprema se i zakuvava veoma uzbudljiva pozorišna priča…Inspicijent: Emilija RafajlovićSufler: Marina VujevićPostavka svetla: Radomir StamenkovićPostavka tona: Dragan StevanovićFotografije: Dušan ĐorđevićVajarsko – kaširerski radovi: Nenad GajićScenski masker: Dubravka BušatlijaSpecijalni efekti: Danilo DudićRadionice Ateljea 212: Andreja Petrović, Radiša Đurić i Milan CvetkovićAutor poručuje – čim se nasmeješ ratu, pobedio si ga! Da li će iz njega, ipak, izaći kao pobednici, na sceni će pokazati Dragan Bjelogrlić, Milutin Karadžić, Sofija Juričan, Ivan i Jakov Jevtović, Nikola Jovanović i Ivan Zekić.- Namera nam nije bila da ustanovljavamo krivce i žrtve nego da pokažemo kako se i u zverskim vremenima može biti čovek, makar se zbog toga plaćala velika cena – objašnjava Koprivica. – Smeh, pak, donekle katarzira bol, mada se njim ne isključuje tragičan ishod.Radnja se odvija na dubrovačkom ratištu?- Da, i to u jednoj podzemnoj kuhinji elitnog hotela, gde se, sticajem okolnosti, zatiču rezervni podoficir JNA i pripadnik “zengi”, sa istim zadatkom: da prehrane vojske koje se iznad njihovih glava smenjuju. S njima je i silom zatečena novinarka strane agencije. To troje su stožeri komada, oko kojih se plete cela priča.Znači li to da smo sa ove distance spremni da sa humorom posmatramo ratna zbivanja?- Presedan je, pa i drskost, da se o neuralgičnim i bolnim događajima govori na taj način i pokuša katarzično da se prebrodi. Ovo jeste komad detanta i pomirenja. Oba junaka su ljudi slični nama – ni heroji, ni razbojnici. Došli su sa bagažem političkih i nacionalističkih manipulacija, a onda su dovedeni u situaciju da se bore za opstanak. Moja i Karadžićeva namera je da se, izjednačavajući na tragičkom nivou, pokaže da smo pre svega ljudi, pa tek onda Srbi ili Hrvati.A u zlu se moramo i nasmejati?- Smeh je najjači stav prema životu: prema sebi, drugima, sudbini. Kad više nemaš izbora, ostaje ti smeh. On te “oljudi”, uostalom, samo se čovek smeje. Smeh je i subverzivan. Zato vojska i crkva ne podnose smeh. Jer, degradira dogme, hijerarhiju, pa i smrt. Nasmejati se smrti najveći je dokaz ljudske superiornosti. Melodrama se pokazala kao vaš omiljeni žanr, ima li i u “Ratnoj kuhinji” tih elemenata?- Ona je kraljica žanrova jer u sebi sadrži sve ostale. Pogrešno ju je vezivati samo za ljubavne sadržaje, mnogi svetski komadi mogu stati u taj žanr. Šta je “Romeo i Julija” nego melodrama?! Pogotovo doba u kome živimo briše granice među žanrovima. Čvrste podele pripadaju arhaičnim vremenima, mada mislim za sebe da sam arhaičan pisac. Držim i do forme i do značenja. A u našoj svakodnevnici je sve manje i jednog i drugog?- Sad je trend poništavanja forme. Uostalom, postdramski teatar znači dekonstrukciju forme. Ali po pozorište to nisu nimalo dobri ishodi. Odsustvo forme podrazumeva proizvoljnost, a teatar ne trpi proizvoljnost. Inače, ovo je vreme bez etike. Kao kategorija ljudskosti i pravilo ponašanja, etika je uništena početkom 21. veka.
