Mnogi stariji građani svakoga dana željno iščekuju posetu svoje gerontodomaćice jer je verovatno ona jedina koja će im tog dana pokucati na vrata.
Oko 2.500 penzionera u četrnaest beogradskih opština oslanja se upravo na gerontodomaćice u svakodnevnom životu, a na njihovu pomoć mogu da računaju i u gradovima Srbije gde postoje gerontološki centri.
Većina seniora koji koriste usluge stručnog osoblja ne može da zamisli život bez njih u svom domu. One će svakoga dana nekoga obradovati, spremiti im ručak, pospremiti kuću, nabaviti lekove, ali i pružiti lepu reč, osmeh i podršku. Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević kaže za Kurir da je Grad Beograd formalno zadužen za vaninstitucionalno zbrinjavanje najstarije populacije, koja se realizuje u okviru RJ „Dnevni centri i klubovi“ Gerontološkog centra Beograd.
- U okviru ove radne jedinice funkcionišu 32 kluba za stara lica i 14 službi pomoći u kući, ravnomerno raspoređenih na teritoriji grada Beograda. Usluge pomoći u kući gerontodomaćice pružaju za preko 2.500 korisnika na 14 beogradskih opština. Gerontodomaćice pružaju usluge pomoći u kući po akreditovanom programu obuke, u skladu sa individualnim planom usluge, poštujući vrhovni princip rada - „interes korisnika na prvom mestu“. Uz njihovu pomoć korisnicima se omogućava da žive u svojim domovima i učestvuju u aktivnostima dnevnog života. Pomoć u kući obezbeđuje se osobama koje usled starosti, hronične bolesti ili invaliditeta imaju ograničene fizičke i psihičke sposobnosti da zadovolje svakodnevne osnovne lične i životne potrebe i obezbeđuje se u trajanju do dva sata dnevno po korisniku, tri ili pet dana u sedmici, osim subotom i nedeljom. Pet dana u nedelji pomoć dobijaju nepokretna lica i korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica - kaže naša sagovornica.
Ona navodi da se pomoć u kući obezbeđuje pružanjem pomoći u zadovoljavanju egzistencijalnih potreba.
- Konkretno, pomoć je vezana za pripremanje obroka, održavanje odevnih predmeta, posteljine, higijene stana, zagrevanje prostorija, nabavka prehrambenih namirnica i sredstava za higijenu, odvođenje korisnika do lekara i preuzimanje recepata, nabavka lekova i obavljanje drugih poslova zavisno od potreba korisnika - precizira Stanisavljevićeva.
· Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje
(Kurir.rs /Jelena Vukić / Foto: Shutterstock)
