Ukanjanje nelegalnih splavova na beogradskom Savskom keju započeto je 11. oktobra i time su gradske vlasti nastavile akciju uređenja obale Save i Dunava u cilju da se na vodi nađu samo objekti koji imaju dozvolu i ispunjavaju određene uslove, pre svega bezbednosne i higijenske.
Iz gradske uprave su saopštili da splavovi treba da postanu turistički brend Beograda, ali i da funkcionišu na bezbedan način koji neće ugrožavati svakodnevni život ljudi koji žive u okruženju. Odlučeno je i da se splavovi ubuduće nalaze samo na Savskom šetalištu, preko puta Velikog ratnog ostrva i na Zemunskom keju, ali u mnogo manjem broju.
Tako, zahvaljući gradskoj Odluci o uređenju beogradskog priobalja, na potezu od Savkog keja, odnosno bloka 70a do kraja bloka 45, sada može da se nalazi samo 28 objekata, umesto nekadašnjih sto splavova. Javna licitacija za postavljanje ovih splavova bila je sprovedena krajem prošle godine, i samo od tih 28 splavova na Savskom šetalištu Grad Beograd će prihodovati više od milion evra godišnje. Oni koji su izlicitirali imaju obavezu da se drže najviših ekoloških standarda i čistoće, a nelegalni splavovi se uklanjaju.
Takođe, najavljeno je i da će na potezu od Brankovog mosta ka Zemunu tokom ovog meseca biti sprovedena druga licitacija za plutajuće objekte, a zainteresovani će, kako saznajemo, moći da licitiraju za mesta od restorana Asteriks do hotela Jugoslavija. Predviđeno je da na ovoj lokaciji ubuduće mogu da budu postavljena 54 splava umesto sadašnjih više od stotinu koji će biti uklonjeni.
Marko Stojčić, gradski urbanista Grada Beograda, kaže za Kurir da splavovi treba da ostanju turistički brend Beograda.
- Treba da funkcionišu na bezbedan način koji neće ugrožavati svakodnevni život ljudi koji žive u okruženju, a ubuduće će se oni nalaziti samo na Savskom šetalištu preko puta Velikog ratnog ostrva i na Zemunskom keju. Ovo je druga licitacija po redu kojom se tretira dunavska obala gde je predviđeno postavljanje u okviru pedesetak pozicija među kojima je i pet pozicija za privezišta za čamce. Nakon ove licitacije sa stvaraju uslovi da na obe reke dobijemo primeran broj i oblik splavova i konačno uređene obale - smatra Stojčić.
Dejan Zagorac iz Ekocentra kaže za Kurir da preveliki broj plutajućih objekata i splavova naročito u centru grada zaklanja pogled na stari deo grada, ali i na reke.
- Osim toga što je ružan pogled na taj deo veći problem je to što ima mnogo smeća u tom delu što ekološki nije prihvatljivo za sredinu i za građane. Taj problem treba da se reguliše i osim sto i nešto splavova od Brankovog mosta do Zemuna može da bude i duplo manji broj. Splavovi treba da ostanu simbol naše prestonice, ali priobalje treba da se uredi, da bude sve ujednačeno, moderno, ali i ekološki prihvatljivo - smatra Zagorac.
Strogi uslovi za vlasnike
Uklanjanje o svom trošku
Akcija uređenja prioboljalja prvobitno je počela raspisivanjem licitacija za lokacije, donošenjem rešenja i obaveštavanjem svih vlasnika da uklone splavove, jer ukoliko ih grad uklanja u tom slučaju vlasnici sami snose troškove. Grad Beograd je i u više navrata apelovao i na ljude koji žive na tim objektima da im se jave, kako bi im bio obezbeđen smeštaj, jer, kako su istakli, Grad ne želi nikoga da ostavi bez krova nad glavom. Inače, u Jakovu je obezbeđen legalan prostor za odlaganje odnetih plutajućih objekata, a još dve lokacije se nalaze kod brodogradilišta u blizini Sajma.
Podsetimo, gradske vlasti će uložiti velika sredstva u sredivanje Savskog šetališta, kako bi splavovi koji ostanu bili u skladu sa ekološkim normama i imali prečišćivače otpadnih voda, standardizovane gabarite.
Kurir.rs/ A. K.
NE PROPUSTITE
