U Beogradu nezvanično, postoji 200 podzemnih objekata. Arheolozi tvrde da u prestonici ima i 27 bunkera, a nalaze se na Banovom Brdu, Čukaričkom stadionu, Košutnjaku, Tošinom bunaru, Kalemegdanu.
Arheolog Rade Milić zna o čemu je reč.
Bunker na Banovom Brdu je iz Drugog svetskog rada, oko i iza njega su zgrade i škola. Nigde ne postoji obeležje da je ispod prostor od 200 kvadratnih metara.
"20 metara ispod zemlje. Ušli smo u beogradsko podzemlje", rekao je on dok se spuštao kroz uzani prostor.
Još jedan bunker je ispod stadiona Čukaričkog i to je prostor od 200 metara kvadratnih.
"Nalazimo se na tajnom ulazu u još jedan bunker na Čukarici. Proteže se duboko ispod pomoćnog terena stadiona, imamo brata blizanca prethodnog bunkera. Ovde idu tuneli ispod pomoćnog stadiona", objašnjava arheolog za emisiju Exploziv TV Prva.
Ni ovaj bunker ne postoji u dokumentaciji, pretpostavlja se da je 50 vojnika moglo da boravi u njemu.
Smiljana Popov, novinarka, ušla je u bunker pre nekoliko godina.
- Zatekli smo neverovatno, jedan sef. Ove objekte su počeli da koriste za raznorazne namene. Neki pljačkaši, lopovi koji su opljačkali sef, pokušavali su da ga razbiju. Tu su bili pasoši, šoljice od kafe sa tanjirićem, a sa druge strane kompletna infrastruktura koja je fascinantna", rekla je ona.
Arheolog Milić je rekao da su našli "sve i svašta".
"Bili smo pre godinu dana dole, ima svega i svačega, najprljavije je na ulazu, čim se to prođe tamo je sve čisto. Kao da su juče izašli. Nacističli bunker je ispod fudbalskog stadiona, kad se zalivala trava u bunkeru je kapljala voda", otkrio je on.
Na Banovom Brdu i Čukarici su identični bunkeri, sledeči je drugačiji. Ono što im je zajedničko jeste da se o njemu ništa ne zna, niti postoji oznaka. Nalazi se na Košutnjaku.
Bunker je na dva nivoa, stepeništama se spušta do prostora gde su spavali vojnici.
- Kada uđete u ovu prostoriju imate osećaj kao da ste u podmornici. I po zvuku i po svemu što okružuje i po atmosferi. Klaustofobičan čovek teško da bi mogao ovde da uđe. Moglo je da stane šestorica vojnika, izbrojali smo krevete", otkrio je arheolog.
"Pripremajući izložbu "Beogradska operacija" naisla sam na podatke da je nemački nacistički okupator gradio bunkere kao vrstu utvrđenja za kontrolu prostora. Postojalo je nekoliko vrsta bunkera koji su građeni. Tada su pre povlačenja okupatora, pored unutrašnjeg sistema bunkera, građen i spoljni prsten bunkera po obodu, van grada. Imali su ulogu da drže odstupnicu za grupu armije koja se sa juga povlačila da bi se vratili u Nemačku - priča Dušanka Maričić, kustos Vojnog muzeja.
Na Tošinom bunaru krije se još jedan bunker koji je 1999. poslužio kao sklonište od NATO bombardovanja. Zatvoren je i ne može da se uđe.
- To je bila vojna baza vojske Kraljevine Jugoslavije. Ovde smo pronašli grafite nemačkih vojnika koji su služili vojsku u ovim objektima. Ovde je posle okupacije nacisti su kontrolisali aerodrom i preuzeli ovaj objekat da bi iz njega dejstvovali - rekao je arheolog.
Ovi bunkeri se ne koriste i retko ko zna da oni postoje. Međutim, jedan je otvoren za javnost nalazi se na Kalemegdanu.
Stručnjaci smatraju da u prestonici ima oko 200 podzemnih objekata i da su oni neiskorišćeni turistički potencijal.
NE PROPUSTITE
