Peh Milana u Crnoj Gori pretvorio se u filmsku priču: "Prvi put nas vidi u životu, a dao nam ključeve svog auta!"

Kragujevčanin Milan Milovanović i njegova supruga Slađana, krenuli su pre nekoliko dana svojim automobilom put Crne Gore. Međutim, ono što je za Milana, koji više puta godišnje ide tamo poslom ili privatno, trebalo da bude rutinska vožnja, pretvorilo se u ozbiljan peh.

- Osetio sam da se volan trese i odmah stao na nekom proširenju. Izašao iz auta, pogledao, delovalo je da je sve u redu. U tom trenutku slučajno je naišao kamion šlep službe koji se zaustavio da iz njega izađe čovek. Pitao sam ga gde je najbliži servis i na osnovu njegovih uputstava stigao tamo. Promenili točak i krenuli dalje - ispričao je on za portal "InfoKG".

Na putu ka primorju, porodica Milovanović, tradicionalno, voli da svrati na Cetinje. Milan je vozio iako se volan i dalje tresao. Umesto planiranog doručka, stigli su u vreme ručka. Tu su nameravali da razmotre situaciju - šta će sa svojim autom, da organizuju rentiranje vozila i svakako nastave put primorja gde nisu imali unapred planirano odredište, jer vole spontanost i da se zaustave gde im se u trenutku učini najlepše.

Seli su u jednu kafanu na Cetinju.

- Na parkingu, dvojica muškaraca su nešto gledala pod haubom jednog Mercedesa i supruga me nagovori da ih pitam da li se razumeju u automobile, da vidimo da li možda nisu neki majstori - opisuje.

Pošto su im ljudi rekli da nisu poznavaoci kvarova, Milan i Slađana su se vratili do svog stola i tada zapravo počinje ova prelepa priča.

- Jedan od one dvojice što su gledala Mercedesa seda sa nama za sto, predstavlja se kao Pajo i kaže da će on sve da reši. Pritom, sa čovekom se vidimo prvi put u žvotu. Uzima telefon, zove pet brojeva i svima priča kako njegov dobar prijatelj iz Kragujevca ima problem sa autom, a krenuo je na primorje - priča nam Milan, koji će ubrzo shvatiti da je Pajo vlasnik te kafane.

Cetinjanin im je rekao da ništa ne brinu i da će na primorje stići. Tako je i bilo.

- Rekao nam je da je organizovao da naš automobil bude na servisu u Titogradu (baš tako, ne Podgorici) dok mi budemo na moru, a da će nam on za to vreme dati svoj auto! Zamislite tu situaciju, čovek nas vidi prvi put u životu - priča Milan.

Konobarica je donela ključ od auta po kome je Milan odmah shvatio da se ne radi o tek nekom automobilu, nego novijem i vrednom vozilu. Međutim, podlovćenski domaćin je pitao da li je auto opran i kada je dobio negativan odgovor, tražio je ključ od drugog automobila.

Kao pravi domaćin, sproveo ih je kroz restoran, a račun... Eh... Bilo je to "kakav račun, vi ste moji gosti!" Još je i upozorio Milana da ni slučajno ne dosipa gorivo, ne pere auto ili, daleko bilo, da mu ostavlja neku čast u kaseti.

Milan nam priča da je i sam takav i da je to nešto "svoje" video i u Cetinjaninu kao jednom čoveku koji iskreno voli da pomogne i prihvatio njegovu igru, njegova pravila.

I dok su se Milovanovići odmarali u Petrovcu, njihov automobil bio je na servisu u Podgorici. Tu gde su bili smešteni i gde su ručali bilo je svima očigledno da nešto ne štima u tome da oni iz Kragujevca voze automobil sa tablicama Cetinja. Tada su shvatili da Paja kao "ljudinu" znaju i oni koji ne žive u gradu pod Lovćenom i da je njemu puno srce kad nekome pomogne.

A podgorički serviseri za to vreme Milanu su slali fotografije da bira koje felne da mu naruče, bili su srdačni, o svemu ga izveštavali, kao da im je stalni klijent.

Nakon par dana za naše sugrađane bio je gotov odmor, a i automobil ih je čekao bezbedan i sređen. Ne da su provereni i zamenjeni točkovi, stavljene nove felne, nego je celo vozilo pregledano. I za sve to majstori su "za ruke" uzeli samo 50 evra.

- Kad sam se raspitao ovde kod naših, saznao sam da bez 300 evra "za ruke" ne bih mogao da prođem. To govori o tome koliko poštovanje prema Paju imaju ljudi iz servisa u Podgorici, ili kako on kaže, u Titogradu - priča Milan.

Malo je, kako i sam kaže, adekvatnih reči kojima Kragujevčanin može da zahvali Paju. Nema tu govora o nekoj materijalnoj strani svega ovoga, nego isključivo o ljudskosti.

- Toliko mi je bilo krivo što sam udario u tu rupu, a posle me je Bog poslao da sednem baš u taj restoran i da upoznam jednog takvog čoveka kakav je Pajo - iskreno kaže Milan.

Kurir/ InfoKG