Imao je 9 godina kada je iz rata izbegao u Grčku, a 20 godina traži jednu porodicu: Slaviša ima samo jednu želju
Gotovo tri decenije nakon što je kao dete izbeglica stigao u Grčku, jedan Slaviša i dalje pokušava da pronađe porodicu koja mu je pružila dom i ljubav. Danas, sa suprugom i sinom, želi samo jedno, da ih ponovo vidi i zahvali im se za sve što su učinili za njega.
Njegova priča počinje početkom devedesetih, kada je kao dete iz Sarajeva, zajedno sa brojnom decom iz Beograda i drugih krajeva bivše Jugoslavije, vozom stigao u Grčku.
Sećanje nije izbledelo
Imao je svega devet godina kada je smešten u jednu porodicu u Aleksandropolisu. Iako su od tada prošle decenije, sećanje na ljude koji su ga prihvatili nije izbledelo.
- Devedesetih godina sam kao mali živeo u Aleksandropolisu. Ogroman voz je mnogo dece iz Beograda odveo u našu Grčku. Više od 20 godina pokušavam stupiti nekako u kontakt sa porodicom u koju sam bio raspoređen. Ljudi smo, pa smo se zavoleli, ja sam imao 9-10 godina Rođen sam u Sarajevu 1984. i ne sećam se mnogo toga, ali znam da su mi pružili mnogo ljubavi - naveo je Slaviša u Fejsbuk grupi "Grčka info".
Posebno pamti Dimostenija i Evangelisu, kao i njihovog tada malog sina Hristosa. Život ih je kasnije razdvojio, a bez telefona i društvenih mreža kontakt je bilo gotovo nemoguće održati.
- Voleo bih da ih opet sretnem, da upoznaju mog sina Dušana i suprugu Željku. Aleksandropolis je blizu granice sa Turskom, nikada se ne bih sam snašao i veliki je grad, ali mislim da ih ne bih mogao sam pronaći. Ako iko zna nešto o tim tada dešavanjima ili šta je sa porodicom, voleo bih da mi javi - naglasio je on.
"Znam da su me baš voleli, a i ja njih"
Poručuje da bi bio zahvalan svakome ko bi mogao da mu pomogne da ih pronađe, posebno ako neko iz Aleksandropolisa poznaje porodicu, svešteno lice ili nekoga ko je tih godina bio upućen u zbrinjavanje dece.
- Mi deca izbeglice poginulih smo tamo išli i u školu na našem jeziku. Dva puta sam bio posle toga, majke više nemam, prezime tačno ne znam, tako da znam grad, njihova imena ako se tako pišu. Znam da su me baš voleli, a i ja njih! - dodao je Slaviša.
Brojni korisnici društvenih mreža pružili su mu podršku i poželeli sreću u potrazi, nadajući se da će uspeti da pronađe porodicu koja mu je kao detetu pružila ljubav i dom.
