Klimatski šok za poljoprivrednike! Prošlo je vreme starih kultura, evo šta hitno moramo menjati da ne bismo ostali gladni!
- U svetu gladuju milioni ljudi, dok se godišnje baci više od milijardu tona hrane, što stvara oko 10 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
- Klimatske promene sve jače pogađaju poljoprivredu: suše, poplave i toplotni talasi smanjuju prinose, a šteta u Srbiji premašila je 10 milijardi evra za dve decenije.
U pedesetak zemalja ljudi gladuju ili nemaju dovoljno hrane, a trećina proizvedene hrane u svetu se baci.Poljoprivreda je, sa trećinom udela u emisiji gasova sa efektom staklene bašte, jedan od glavnih uzroka klimatske krize, ali i trpi najveću štetu.
Suše, poplave, toplotni talasi – smanjuju prinose useva, što sve više ugrožava proizvodnju hrane. Najteže je poljoprivrednicima.
- Ostali smo sada u velikom problemu što se tiče ove suše cena i svega. Trebalo bi menjati kulture, menjati setveni sloj, prošlo je vreme soje i toga. Ići na uljarice i ozime kulture, po meni - smatra poljoprivrednik Zoran Mitrović iz Čuruga.
- Moramo biti svesni da moramo menjati način razmišljanja o poljoprivredi, o semenarstvu, uvoditi nove biljne vrste, shvatiti da u određenim područjima određene biljne vrste više ne mogu da se gaje, tražiti alternative - napominje dr Svetlana Balašević Tubić iz Semenarske asocijacije Srbije.
Naš region je posebno pogođen klimatskim promenama, koje su sve izraženije. Šteta od suša i poplava u Srbiji procenjena je na preko 10 milijardi evra u poslednje dve decenije.
- Do 2050. treba očekivati dupliranje suša u odnosu na današnje stanje. Tako da za poljoprivredu jedna od najvažnijih poruka je ta povećana količina suša i jačanje njihovog intenziteta, a sa druge strane teža dostupnost vodi - naglašava prof. dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Univerziteta u Beogradu.
Krčenje šuma, stočarstvo, prekomerna upotreba veštačkih đubriva, mehanizacija, transport hrane, oslobađaju ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte.
- Moramo da proizvodimo hranu na način koji je najbolji za prirodu, tako da ne uništavamo zemljište i vode, moramo da smanjimo gubitak i bacanje hrane. I na kraju, moramo da pređemo na zdravu ishranu - navodi Brent Loken, ekspert Svetske organizacije za prirodu (WWF) za pitanja hrane.
- Time što biramo zdraviju hranu mi na neki način štitimo životnu sredinu to je suština tog održivog prehrambenog sistema kome težimo. Ono što treba da se desi je promena u smislu izvora proteina. Ne moramo toliko uzimati proteine iz životinjskih izvora možemo ih nadomestiti biljnim proteinima i dobrim kombinovanjem namirnica - naglašava dr Jelena Milešević sa Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu.
U svetu se godišnje baci više od milijardu tona hrane, usled čega se generiše 10 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Bacanjem hrane uzaludno trošimo zemljište, vodu, energiju. Istovremeno, 670 miliona ljudi širom sveta gladuje, a oko dve i po milijarde ljudi ne može da priušti zdravu ishranu.
Kurir.rs/RTS
